Подешавања / Settings

Србија не планира да подржи санкције ЕУ против Русије, иако власти у Београду изјављују да су им приоритет ЕУ интеграције. Такође, руководство Србије рачуна да санкције, које је увела Русија против држава ЕУ, нуде профитабилне могућности за српску пољопривреду и прехрамбену индустрију.

Структуре у Новорусији, теже независности, али би били принуђени да привхате фиктивно бивствовање у Украјини, са снажним слементима сопствене државности, и то вероватно као прелазно решење.

Нема никакве сумње, да ће Вашингтон који је режисер практично читаве украјинске кризе у последњих готово годину дана, помагати и дофинансирати кијевски режим на различите начине да се тај сукоб настави.

Тај парадокс да је Галиција најсиромашнији привредни део Украјине, а да је поседовала готово водећу политичку улогу у земљи, неиздржив је за остале регије, посебно за југоисток.

Србија која, између осталог има понајлепше жене у Европи, све више постаје „обећана“ дестинација за провод, пословних центара у окружењу, чак и ван нашег континента.

Најутицајнији медији у Србији се све више приклањају англоамеричким изворима информисања, па између осталог у Трећем дневнику РТС 18 августа новинар Зоран Станојевић саопштава „да је гранатирана колона цивилних избеглица у области Донбаса и да има доста жртава, да су представници власти у Кијеву за то оптужили проруске борце, а да су из ДНР и ЛНР то одбили и за то оптужили снаге кијевских власти..“.

И остала законска решења иду против широких слојева становништва, супротно макроекономској логици излазска из рецесије, попут опстанка високих каматних стопа Народне банке, и каматних стопа у целини банкарског сектора (дакле и пословних банака, или заправо страних банака на територији Србије).

У војном смислу, ДНР и ЛНР се и даље грчевито боре за опстанак. Заправо је феномен, да једна унутрашња побуна у делу земље који чини тек око шестине-седмине украјинске популације и простора (у простору још и мање), економски нешто значајнија, може опстати у дужем року услед жестоких напада и мобилизације снага кијевског режима и дела стране подршке.

Заузет је велики простор уз руску границу у источном делу Доњецке области, чиме је „казан“ скраћен, на његов западни део, и уништене су значајне украјинске снаге, део је заробљен, а неке јединице су пребегле у Русију.

Чини се да кијевски режим се све више суочава са материјалним копапсом у земљи и немогућношћу да добија подршку ширих слојева становништва и различитих региона за овај брутални сукоб према делу рускојезичког становништва на истоку.

Најспособније борбене јединице Оружаних снага Украјине су разбијене у обручу код Доњецка, ЕУ одбија да следи политику САД по питању санкција против Русије, а цео свет види последице оружаних напада и бомбардовања цивила у градовима Новорусије од стране украјинских војника.

Јасно је да је званична Русија пронашла неку формулу избегавања свог директног увлачења у сукоб у Доњецку и Луганску, а да са друге стране ипак подржава проруске снаге да не доживе пораз од сада већ, готово максимално ангажованих војних ефектива које може да скупи у овом тренутку кијевска власт.

Највећи губитник, макар овако започетог процеса преговарања између кијевских власти и Новорусије јесу САД и снаге екстремне деснице у Украјини, пре свега Десни сектор и странка Слобода, али и поједини олигарси који стоје иза милитантних елемената попут Коломајског.

Међутим, квалитативно нови моменат читаве украјинске кризе, би био тај, уколико би се зачео макар неки облик партизанско-герилског деловања у суседној Харковској области и потенцијално и у некој другој регији Југоистока.

Парадокс је да стање у земљи и друштву није било никад горе, а опозиција у виду странака и покрета никад слабија.

У стратешком смислу, имајући у обзир да се Москва определила како ствари стоје, да не интервенише у правцу увлачења војске на исток, чак ни као миротворних јединица до даљњег, једини преостали потез који би могао у новонасталим околностима да одржи ДНР и ЛНР је уклањање граничних украјинских јединица према руској граници.

Најлукретивнија варијанта за Русе је да то буде у оквиру мешовитог војног контигента где би поред руских војника ту били и белоруски и неки други из ЗНД, и дакле са мандатом раздвајања сукобљених страна у оквиру ЗНД и других интеграционих облика и процеса на постсовјетском простору.

Иако је Русија после пуча налазила одговоре у кризи, непомирљивост и екстремизам Кијева доводе је пред тешка искушења

Стратешки циљ Русије у вези украјинске кризе, је добијање федерализације земље, са тиме да би Југоисток заправо био та административна – федерална јединица, без великих амбиција о уређењу остатка земље (дакле да ли ће остатак земље бити само остатак, а Југоисток федерална јединица слично можда статусу Бановине Хрватске у Краљевини Југославији након споразума Цветковић-Мачек, или ће се остатак земље представљати такође федралну јединицу, или чак више њих попут постјања поред Републике Српске и Муслиманско-Хрватске федерације у БиХ, или макар изостанак праве федрализације са постјањем административних јединица са великим овлашћењима и сл).

Замислите ту слободу РТС где и пет минута снимљених са једним стручњаком у правцу полемике да ли нам се са економског аспекта исплати да наставимо ка ЕУ, може да представља опасност и не сме се емитовати.