(Србин.инфо – Драган Петровић)

Дана 24. децембра 2008. године у Москви, Влада Србије и Гаспром потписали су уговор о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) руској државној компанији Гаспром њефт за 400 милиона евра и документе о изградњи гасовода Јужни ток и складишта гаса Банатски двор.

Према Уговору о продаји НИС-а, који је потписан,  Гаспром њефт има обавезу да у НИС уложи најмање 547 милиона евра, а продајна цена за 51 % српске нафтне индустрије је 400 милиона евра. У оквиру међудржавног споразума између Русије и Србије, 2009. године, руска компанија Гаспром њефт преузима 51% акција НИС-а. Продаја контролног пакета акција иностраном партнеру, реализована је у оквиру процеса приватизације државних компанија у Србији.

Компанија Гаспром је једна од водећих светских снабдевача гасом. У Европи се континуирано повећава дневна потрошња природног гаса, који стиже из Русије, што омогућава тој компанији да остварује велику зараду од извоза. Профит Гаспрома у 2011. години је за 40 % већи него у 2010. години, а нето добици премашују две хиљаде милијарди долара.

Гаспром планира да до 2030. године контролише 14 % светског тржишта течног природног гаса и то путем повећања капацитета на руском Далеком истоку, повећања производње у оквиру пројекта Сахалин-2 и изградње новог погона за производњу на Далеком истоку. Разлог је што Сингапур, Тајланд, Вијетнам, као и земље Латинске Америке и Блиског истока већ почињу да се преоријентишу на течни природни гас и планирају изградњу постројења за производњу тог гаса. Гаспром испоручује природни гас у 25 земаља Европе, а највећа количина продаје се у оквиру дугорочних споразума на 20 и 25 година.[1]

Нафтна индустрија Србије (НИС) завршава радове на модернизацији Рафинерије у Панчеву. НИС је најавио и почетак модернизације рафинерије у Новом Саду почетком 2013. године. У јуну је завршено постројење за гранулацију сумпора у које је уграђена технолошка опрема у складу са најсавременијим светским стандардима у овој области.

Тако је, завршена и реконструкција постројења за обраду гасова Ц-500 које је кључно за добијање гасова и моторних горива. НИС је планом развоја компаније предвидео довољне резерве нафте и гаса, али прогнозира се да ће за мање од седам година потрошња бити десет пута већа од производње. НИС је дугорочним планом предвидео да до 2020. године производи пет милиона тона нафте и гаса, док је садашња производња 1,7 милиона тона.

Такође, план компаније је да резерве нафте и гаса буду у 2020. години десет пута веће од производње. НИС планира да у наредне три године у развој и модернизацију пословања уложи по 500 милиона евра годишње, а од 2015. по милијарду евра. Такође, до 2015. године више од 30% инвестиција биће усмерено у прераду, 30 % у производњу нафте и гаса, а око 40 % у промет, док ће касније 95% инвестиција бити усмеравано на производњу. НИС је у 2011. години остварио нето добит од 40,6 милијарди динара што је раст од 146 одсто у односу на 2010.годину.[2]    
     

Прерада
У рафинеријама у Панчеву и Новом Саду производи се спектар нафтних деривата – од моторних бензина и дизел горива, до мазива и сировина за петрохемијску индустрију. Максималан годишњи капацитет обе рафинерије је 7,3 милиона тона сирове нафте. Завршена је модернизација Рафинерије нафте Панчево вредна 500 милиона евра. Највећи објекат програма модернизације је изградња комплекса хидрокрекинга и хидрообраде који ће омогућити НИС-у да у потпуности пређе на производњу моторних бензина и евродизела према стандардима  ЕУ. 

Године 2009, НИС је почео производњу евро дизела, а 2010. године, укинута је производња оловног бензина и покренута производња евро бензина. Усклађивање са европским стандардима квалитета и престанак производње оловних бензина, производња евро дизела и евро бензина са садржајем сумпора до 10 ппм, што одговара еколошким захтевима Европске уније и Србије.[3]

Промет
На територији Србије, НИС се бави велепродајом нафтних деривата, а поседује и око 480 бензинских станица, као и мрежу складишта. Пружа услуге снабдевања авиона горивом на аеродромима у Београду и Нишу, као и бродова на реци Дунав. У 2010. години, модернизован је већи број бензинских станица широм Србије. НИС извози у земље Европске уније, као и у суседне земље у региону.[4]

Закључак
Нафта и гас, као јединствени природни ресурси, имају веома широку примену у привреди и значајан утицај на развој светске заједнице као целине. У последњих неколико година, Русија је водећа у смислу производње сирове нафте и обезбеђује 12% глобалне трговине нафтом. Више од четири петине руске нафте се извози у Европу, а руски удео на том тржишту је око 30%. Главна дестинација за извоз руског гаса такође је европско тржиште.

Русија је на првом месту у свету по резервама природног гаса (23% светских резерви) и обиму своје годишње производње, пружајући 25% светске трговине како на европском гасном тржишту тако и на тржишту Заједнице Независних Држава. Са својим јединственим системом за пренос гаса, Русија игра важну улогу у обезбеђивању снабдевања гасом за Централну Азију, Европу и Заједницу независних држава, док у последње време повећава количину испоруке Кини. Русија има једну од водећих позиција енергетског  промета у свету, активно учествује у светској трговини, и међународној  сарадњи у овој области. Руски нафтно гасни комплекс је лидер у економији Русије, обезбеђујући око 21% потрошње и више од 33% производње примарних енергетских ресурса, и чини око 10% БДП-а Русије. Комплекс је највећи извор пореских и девизних ставки у буџет државе.

Русија заузима једно од водећих, ако не и само водеће место у свету са аспекта енергетике. Она располаже са изузетним резервама гаса и нафте у светским размерама, те има заокружен систем експлоатације, прераде и транспорта ових енергената. У односу на Европу, Русија представља главног дистрибутера гаса и нафте, при чему изузетан значај имају системи цевовода.

Поред тога Русија, укључујући и простор Балкана, развија шири облик енергетске сарадње, изградње постројења, куповине, улагања у постојеће и изградње енергетских објеката и инфраструктуре, од  рафинерија, фабрика за прераду енергената, до ланаца бензинских пумпи. Тиме се на Балкану, где постоји традиционална повезаност Русије и културно-историјских и у неким случајевима и етнички сродних народа, Москва преко енергетике развија свој геополитички утицај, иако је већи део полуострва већ у саставу ЕУ или НАТО. Прерастање светског поретка ка мултиполарном, где посебно место као светска сила има и Русија, те постепено слабљење утицаја САД, отвара могућности у перспективи да Русија, рачунајући и енергенте и посебно систем цевовода, додатно ојача своју позицију у региону.

Србија у односу на своје растуће потребе располаже са скромним налазиштима и могућношћу експлоатације ових енергената, па је оријентисана на увоз. Гас се готово у потпуности увози из Русије, као и највећи део нафте. У том правцу добијају на значају цевоводи, нарочито започети пројекат изградње Јужног тока. Посебан значај за Србију и српски фактор у целини, има традиционално пријатељски и савезнички однос Русије према Србима. Од свих светских сила, једино је Русија у принципу наклоњена српском фактору.

Пројекат Јужни ток, енергетска политика Русије, појачава геополитички утицај Москве у Европи, Балкану и у односу на српске просторе. Ту српски фактор може доћи у случају даљег развијања енергетске сарадње са Русијом, до двоструке добити: са једне стране може доћи до сигурног и континуираног увоза неопходних енергената и изградити на својој територији преко гасовода Јужно ток део цевоводне инфраструктуре, којим би Србија и Република Српска постале субјекат у цевоводној инфраструктури овог дела Европе;

Друго, на овај начин би се повећала у будућности улога и утицај Русије на овом делу Балкана. То би за српски фактор било позитивно, имајући у виду  геополитичке интерее и наклоност Москве према Србима, посебно у компарацији са англосаксонским силама, Турској па и Немачкој, који листом имају према нама (Србима) мање наклоности. У том правцу Србија не би требало да има зазор што енергетска повезаност са Русијом представља и повећавање руског утицаја на Балкану: то се уклапа и у геополитичке интересе српског фактора у целини. Русија ради на очувању Републике Српске, територијалном интегритету Србије и заинтересована је за српски идентитет у Црној Гори.

Ознаке: Јужни ток, гасовод, Драган Петровић, Русија, Србија