Подешавања / Settings

„Барем половина грађана Србије је против Закона о раду, неолибералне економије, предаје севера Косова Приштини, априорног пузања ка Европској унији и блокаде медија, а у парламенту нема ниједног посланика који их представља“, каже за Спутњик др Драган Петровић, члан председништва Отаџбинског фронта.

Најблаже речено г. Ковачевић је укупно тешко разочарао наша очекивања и сазрео је тренутак да се разиђемо.

У Великој сали Института за међународну политику и привреду одржана је 15. априла трибина Актуелна спољна политика Руске Федерације: Домети и ограничења. Геополитичка дешавања претходних година сведоче да је реч о теми од прворазредног значаја – спољна политика свега неколицине земаља у свету има такав утицај на ширем геополитичком плану као што је то случај са спољном политиком Руске Федерације.

Суштина страног владајућег фактора у Србији је да и даље прикрива катастрофалне последице, и за будуће генерације учинка концепције Постоктобарске, а када је то толико несносно, као што је то сада, или у периоду након Сабље током 2003, или рецимо 2012, да се потруди да власт добију други играчи истог газде и тако у круг, ако ишта дотле остане од земље и нашег народа.

Најважније је издејствовати смену постојеће власти и покушати санирати бројне тешкоће и велике последице досадашњих промашаја не само актуелне власти, већ и читавог постоктобарског система на најважнија државна и друштвена питања земље. Водитељ емисије је Мирослав Виславски.

У суботу 14 марта у Дому синдиката је одржана Оснивачка скупштина Српског отаџбинског фронта, са слоганом «Само је слободна Србија моја Србија». Претходно Српски отаџбински фронт је 24 јануара одржао Иницијалну скупштину, такође у Дому синдиката, и у међувремену више трибина по Србији те започео изградњу страначке инфраструктуре.

СОФ својим програмским начелима припада патриотској опозицији у Србији, јер се између осталог залаже за раскид са неолибералном економијом и за увођење неког од облика неокејнзијанизма, противи се постојећем Закону о раду који закида права широким слојевима запослених, не слаже се са Бриселским споразумом и посебно како га власт спроводи по примеру правосуђа које је потпнуо предато у руке Приштине, има програмски евроскептицизам, дакле противљење уласка по постојећим условима ка ЕУ, иако истиче европски идентитет Србије, те указује на неопходност слободе медија која је у постојећем систему озбиљно блокирана.

Сала МЗ која иначе прима нешто око 80 места, за ову прилику са додатним седиштима (око 100 места) била је претесна да прими све заинтерсоване за трибину, упркос лошим временским приликама који су тај дан захватили овај део наше земље, тако да је већи број људи стајао, а више дестина њих нису могли да уђу ни у салу, ходник и саму зграду, на Тргу младенаца.

Што се тиче правосуђа оно ће бити у целости интегрисано у правни систем тзв. Косова, с тим да Срби имају неке своје судове. То значи да ће се судити по законима тзв. Косова, по уложеним правним лековима ће се одлучивати искључиво у оквиру тог правосудног система без икакве могућности да допре до било којег суда у Републици Србији.

У образлагању начела СОФ Ковачевић је истакао да је СОФ основан како би се понудила могућа и изводљива решења за проблеме који у Србији постоје, међу којима је и чињеница да у току једне године 30.000 људи у Србији више умре него што се роди и исто толико њих годишње напусти земљу, тражећи посао и хлеб изван њених граница.

Протеклих месеци, нарочито од јесени уследило је организовање иницијалног одбора и окупљање најближих сарадника и оквира инфраструктуре по Србији.

Ако смо за 2013, календарску годину могли рећи да је можда више него неке претходне убрзавала процес преласка светског поретка ка мултиполаризму, за ову 2014, можемо рећи да показује елементе повећавања конфликата међу водећим силама, пре свега између САД и Русије.

Округли сто под називом „Правно-политички аспекти кризе у Украјини” одржан је у Београду, у организацији „Струковног удружења правника Номоканон”. Скуп је отворио амбасадор Руске Федерације у Београду, ЊЕ Александар Васиљевич Чепурин.

Са друге стране, у односу на англосаксонске силе, треба смањити интензитет сарадње, који је ионако на економском спољнотрговинском плану скроман, а са друге стране Вашингтон и Лондон су показали велику ненаклоност и чак непријатељство последњих година у односу на егзистенцијалне српске интересе.

Драган Петровић, из Института за међународну политику, о посети руског председника Београду и порукама Запада: Нико озбиљан не може да инсистира да Србија одустане од својих добрих односа са Москвом.

У том правцу је значајан део, а последњих година и највећи, политичке елите подпао под пресудан утицај овог нама ненаклоњеног дела страног фактора који у има кључни утицај у нашој земљим, а у исто време је део друштвене компрадорске елите довођен на кључна места у свим важнијим местима друштвене стратификације (наука, култура, медији и др.).

Дакле руска политика се враћа постепено на Балкан, где ће макар у правцу борбе против наркотика и тероризма, имати симпатије и од Немачке, која такође повећава утицај на овим просторима, одакле се извесно нешто смањује америчка предоминација.

Сва три стручњака, су се позабавили садашњим унутрашњим и међународним положајем српских простора, посебно у Србији и Републици Српској. У том контексту су истакли важност предстојећих избора у Републици Српској.

Након 2000. године, власти у Србији под страним упливом и утицајем, примењују практично у континуитету промашени концепт неолибералне економије, што је довело до катастрофалних последица – сумњиве приватизације и распродаје најзначајнијег дела привредних капацитета, пад индустријске производње данас на око 40 % номиналног износа од пре четврт века.

Питање Кирбија зашто Путин долази показало је да су односи између Москве и Вашингтона озбиљно погоршани и да Америка тежи да одбрани јаке позиције у Србији.