Прочитај ми чланак
Какве везе има то да ли су амерички црнци здравствено осигурани са пријатељством Србије и Русије?
Никакве, али на учесталим, жучним дебатама које се у Србији у последње време организују о српско-руским односима, и то је један од аргумената оних који заступају тезу да је Москва најбољи друг Београду и да Србија хитно треба да заборави на Запад и да се једном засвагда окрене Истоку.
што се тиче овог питању српска јавност је поларизована. Када је Украјина недавно одустала од евроинтеграција, у чему је Русија имала великог удела, српски русофили су одмах указали да украјински пример треба следити, док су српски „европејци” и „атлантисти” моментално скочили упозоравајући да за Београд ништа не би било горе него скретање са европског пута.
У нечему се обе стране слажу – Србија је „у сендвичу” између Европе и Русије и немогуће је да и у будућности седи на обе столице, да тежи чланству у Унији а да у међународним форумима и организацијама буде у сагласју са Русијом. При том русофили тврде да је Русија Србији најбољи пријатељ, што најжешће присталице српског уласка у ЕУ и НАТО оспоравају.
А да ли је Русија најближи српски пријатељ? И јесмо ли ми њима толико важни као што понекад мислимо? И да ли смо заиста пред избором: или Русија или ЕУ и НАТО?
Др Драган Петровић, стручњак за Русију са београдског Института за међународну политику и привреду, сматра да између Србије и Русије никада не може бити сукоба јер су верски, језички и цивилизацијски блиске.
– Руски народ према нама гаји симпатије, а руска држава се односи прагматично и јасно каже да је њен интерес да Србија, Црна Гора и Република Српска не уђу у НАТО. Међутим, мислим да Русија не би са одушевљењем прихватили ни српски улазак у ЕУ, мада ће, наравно, поштовати већинску вољу грађана – објашњава Петровић.
– Од свих великих сила, Русија је највише наклоњена Србији – додаје.
Русија – „за” или „против” – дилема је која је актуелизована и због Јужног тока за који ЕУ сада каже да није у складу са европским законима, а због којег ће се Србија могуће поново наћи између две ватре. Петровић каже да је овај пројекат од изузетне важности за Србију јер нам гарантује „континуирани доток енергената” као и новац од такса, при чему „јача руски утицај у региону, што је Србији важно због Републике Српске и Косова”. Док једни сматрају да је Москва учинила Београду када је одлучила да ће гасни цевовод пролазити кроз Србију, други објашњавају да је српска држава папрено платила Јужни ток, између осталог и тиме што је испод цене Русима продала НИС.
Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, одбија тезу да су Руси пустили Јужни ток преко српске територије због пријатељства са Србијом.
– Русија је намерно укључила Србију да би избегла Румунију, односно требало јој је да Јужни ток не пролази само кроз земље ЕУ јер се у том случају може позивати на међународне споразуме који нису усаглашени са ЕУ – сматра Милићева.
Према њеном мишљењу, постоје и други аргументи за тврдњу да Русија није Србији најбољи пријатељ:
– Када је Србија потписала са Русијом трговински споразум 2000. он ју је ослобађао царине за сву робу осим за намештај, лекове и шећер, дакле за све што је Србија тада производила. Од Русије нам је стигло нула евра донација, док нам је од ЕУ стигло две милијарде евра бесповратне помоћи.
Милићева подсећа да је руски кредит за изградњу Јужног тога много скупљи од позајмице коју је нудила Европска банка за обнову и развој, што значи да је „Србија уцењена да користи скупе руске кредите”. – Највећи спољнотрговински партнери Србије су Италија и Немачка, што даље значи да је – закључује Милићева – место Србији у ЕУ и НАТО.
Међутим, када је Леонид Решетњиков, директор једног московског института блиског Путину, недавно боравио у Београду упозорио је да Русија не гледа благонаклоно на српске атлантске интеграције, питајући се зашто би Србија уопште стремила ка НАТО када би Алијанси само „давала пешадију за ратове у Африци или на Блиском истоку”. Можда је Србија, преоптерећена питањем да ли је њој Русија најбољи пријатељ, заборавила да се упита да ли је она најбољи пријатељ Русији?
Александар Митић, председник београдског Центра за стратешке алтернативе, оцењује да је велико питање да ли је Србија Русији најбољи пријатељ јер је „Србија избацила Русију из преговора о Косову пребацивањем преговора са УН на пристрасну ЕУ”. Осим тога, додаје Митић, српска влада, „што се тиче Јужног тока или споразума о војној сарадњи жели да искористи све предности, када из Брисела или Вашингтона чује повишен тон, напрасно заћути.
– Србија се налази између ЕУ која управља процесом пуног признања „независног Косова” и Русије која широм света лобира за Косово у Србији, као и између ЕУ која ставља „клипове у точкове” Јужног тока и Русије која стоји иза овог пројекта који Србији гарантује дугорочну енергетску безбедност – оцењује Митић.
– Београд мора да схвати да је Москви прекипело да служи као „кризна” потпора кад год настане проблем са српским буџетом или када мора да брани српске интересе у СБ УН, а да се са друге стране Србија стратешки опредељује за евроатлантске интеграције. Србија се налази у раљама Запада и питање је колико је поуздан партнер Русији – закључује Митић.
Србија стално трпи критике ЕУ да није довољно напредовала на европском путу, због чега многи европски политичари, истина не увек јавно, кажу да Београд неће ући у бриселски клуб још дуги низ година. Унија врши изузетан притисак на Београд да „нормализује односе са Косовом”, што ће на крају приступних преговора вероватно прерасти у захтев за признавање косовске независности. С друге стране, пошто Србија истиче да јој је национални интерес да уђе у ЕУ, тешко да ће са Русијом моћи о свему да се усаглашава. Изгледа да Београд заиста јесте „у сендвичу”, боље речено у некој рупи, заглављен између два света којима не припада.
(Политика)
