Прочитај ми чланак

Ево која земља стоји иза “Споразума о пандемији” кога треба да усвоји СЗО

0

Пошто СЗО јури ка усвајању „Споразума о пандемији“, као и ревизија њених међународних здравствених прописа (ИХР) које неки упућени посматрачи сматрају још важнијим, чини се да је доминантна теорија међу противницима да ће промене консолидовати моћ бирократије СЗО, а самим тим и приватних интереса који их наводно контролишу.

Али, прима facie, теорија нема много смисла. СЗО је, на крају крајева, – као, рецимо, УН или СТО – међународна организација у којој се преговара међу државама чланицама и оне доносе одлуке. Приватни извори могу да допринесу финансирању колико год желе, и то им може дати утицај, али им неће дати место за преговарачким столом или гласање. Без прецизног државног спонзорства, пројекат попут Уговора о пандемији и сродних ревизија ИХР-а не би могао ни да се покрене.

И, ето, ако се вратимо довољно далеко – пре него што је ретко ко икада чуо израз „споразум о пандемији“ – откривамо да је уговор заиста имао државног спонзора и да је, не изненађује, држава у питању иста држава која је, иако непозната широј јавности, била покретачка снага иза „пандемијског одговора” СЗО на Ковид-19: наиме, Немачка.

Тако, позивајући се на тадашњег немачког министра здравља Јенса Шпана, наслов извештаја немачке ДПА службе од 24. маја 2021. гласи: „Шпан се залаже за међународни споразум: Како СЗО жели да спречи нову пандемију“.

Али чланак се заправо не односи на то како СЗО жели да спречи будућу пандемију, већ радије о томе како Немачка жели да СЗО спречи будућу пандемију. Дакле, пратећа реклама гласи: „Како се катастрофа попут пандемије короне може спречити у будућности? Са споразумом УН, верују Немачка и друге земље. На састанку СЗО желе да сломе отпор других земаља.

У чланку се даље говори о томе како су Немачка и њени савезници желели да искористе годишњу скупштину СЗО, која се те године одржавала на даљину и која је почела тог дана, како би „испалили почетни хитац за међународни споразум о пандемији“.

И тако би се и догодило.

До краја годишњег догађаја, неколико дана касније, тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел и помало отрцана група од двадесетак других светских лидера објавили би заједничку изјаву у којој позивају на закључење споразума о пандемији. Међу потписницима су биле многе мање значајне личности као што су премијери Фиџија и Тринидада и Тобага, као и шефови међународних организација – као нико други до генерални директор СЗО Тедрос – али и нешто важније личности попут тадашњег британског премијера Бориса Џонсона и француског председника Емануела Макрона.

„Државе морају да се обавежу на сарадњу и имплементацију заједнички успостављених правила“, рекао је Шпан за ДПА. „Да не бисмо остали на нивоу жеља“, наставља се у чланку:

Планира се правно обавезујући споразум: ко год учествује мора га се придржавати. Требало би да дође до неког облика принуде: практично само одметничке државе би тада могле да приуште да не сарађују и морале би да рачунају на међународну осуду.

Говорећи о приватним насупрот државним интересима, до овог тренутка, средином 2021. године, Немачка је успела да прескочи Фондацију Била и Мелинде Гејтс и постане највећи финансијер СЗО, скоро учетворостручивши свој допринос преко ноћи у напорима финансирања који извештај ДПА експлицитно повезује са њеним жељама да предводи свет у превенцији и одговору на пандемије. Допринос Немачке је тако достигао скоро 1,15 милијарди долара за период финансирања 2020-21 (као што се може видети овде).

Сво додатно финансирање је, наравно, било добровољно (процењени допринос Немачке као државе чланице представљао је само 5 одсто укупног), а скоро све је било намењено управо за буџет СЗО за реаговање на Цовид-19. Као и претходних година, највећи део средстава Гејтс фондације је, напротив, и даље био посвећен искорењивању дечије парализе. (Погледајте дијаграм тока овде.)

Дакле, што је још важније, ако је укупан допринос Немачке буџету СЗО лако надмашио допринос Гејтс фондације, њен специфични допринос буџету за реаговање на Ковид-19 био је мањи од доприноса Гејтс фондације. Графикони у наставку генерисани из базе података СЗО јасно илуструју ову чињеницу за 2020. годину, при чему немачки допринос од 425 милиона долара предњачи у групи са великом разликом, а само 15 милиона долара Фондације Гејтс заостаје чак и за Јеменом!

2021. Немачка би наставила да води групу, а Европска комисија, под бившом немачком министарком одбране Урсулом фон дер Лајен, сада повећава своју игру и завршава на другом месту. Комбинована обећања Немачке (406 милиона долара) и Комисије (160 милиона долара) представљала би око половину укупног буџета СЗО за одговор на Ковид-19. Допринос Гејтс фондације би пао на само 10 милиона долара. (Погледајте базу података СЗО овде, бирајући „СПРП 2021“)

Штавише, Немачка није само масовно финансирала одговор СЗО на Ковид-19. Такође је била јединствено добро позиционирана унутар организације да утиче на развој Уговора о пандемији и ревизији Међународних здравствених прописа.

Тако се у извештају ДПА наводи да је „стручна комисија СЗО на челу са Лотаром Вилером, шефом Института Роберт Кох“, препоручила брзо слање „кризних тимова“ у подручје „избијања пандемије“. Ова процедура је претпостављена да буде „усидрена у уговору“, односно да буде обавезна да ли земља жели да прими такве „кризне тимове“ или не.

Комисија коју води Lothar Vieler, шеф Института Robert Koch? Институт Robert Koch (РКИ) није нико други до немачки орган за јавно здравље. Вилерово руковођење таквом комисијом је као када би Рошел Валенски водила експертску комисију СЗО док би и даље била на челу ЦДЦ-а или би, рецимо, Ентони Фаучи водио комисију стручњака СЗО док би још увек био на челу НИАИД-а.

Вилер, који је од тада поднео оставку са своју позицију шефа РКИ-а, председавао је СЗО-овим ‘Комитетом за преглед функционисања међународних здравствених прописа током одговора на КОВИД-19’, који је несумњиво одиграо кључну улогу у развоју предложених ревизија ИХР. Ово је можда комисија на коју се односи извештај ДПА.

Вилер је такође дугогодишњи шампион такозваног приступа „једног здравља“, који се фокусира на „зоонозе“ или животињско порекло људских болести, што је у самом срцу предложеног споразума о пандемији. (Погледајте „нулти нацрт“ овде и књигу коју је уредио Вилер овде.) Вилер је ветеринар, иначе.

Као додатни доказ немачке посвећености „превенцији пандемије“, извештај ДПА такође указује на грант немачке владе од 30 милиона евра СЗО за стварање „центра за рано упозоравање на пандемију“ у Берлину. 30 милиона евра би постало 100 милиона долара, а „систем раног упозорења“ би постао центар за обавештајне податке о пандемији и епидемији, који је инаугурисан у Берлину – само три месеца касније! – 1. септембра 2021. од стране канцеларке Меркел и генералног директора СЗО Тедроса.

Иако се чвориште обично описује као центар СЗО, оно се у ствари води као пуноправно партнерство између СЗО и никог другог до немачког органа за јавно здравље, РКИ. Тог истог 1. септембра 2021. Вилер и Тедрос су обележили стварање партнерства слављеничким ударцем лактом, као што се може видети на доњој слици преузетој из РКИ твита.

Извор: Technocracy

Ознаке: ,