Прочитај ми чланакТоком KОВИД-19, што су земље више новца трошиле у складу са смерницама СЗО за ублажавање KОВИД-19, то је више људи умрло.(1) Због тога су многе земље у Африци имале стопу смртности од KОВИД-19 која је била мања од 1%(2) за разлику од оне која се видела широм западног света.
Уместо да то призна, СЗО користи те смрти да оправда ужасан споразум који драматично повец́ава њену моц́ да контролише одговор на пандемију сваке нације. С обзиром да је СЗО ефективно сакрила своје најзлобније одредбе (нпр. потпуна цензура неслагања и промоција истраживања опасног биолошког оружја које неизбежно доводи до катастрофалног цурења из лабораторије), неопходно је тачно разумети шта је у њему како бисмо то могли зауставити.
Историја споразума о пандемији
Пошто СЗО има за циљ да диктира како лекари појединих земаља практикују медицину, то је захтевало заобилажење нормалног демократског процеса (пошто би растући популистички покрети многих нација одбацили указе СЗО). Пошто уговори могу да превазиђу националне законе, СЗО је одлучила да подстакне сваку нацију да усвоји споразум који даје огромна овлашћења СЗО.
Ова кампања је почела у новембру 2020.(3) на Г20 (годишњем окупљању 20 водећих економских сила) где је изнет предлог „споразума о пандемији“ како би се осигурало да ће се нације света носити са будућим пандемијама на „одговарајући начин“. Неколико месеци касније, у марту 2021. године, позивајући се на изјаве дате на састанку Г20, Светски економски форум (WЕF) поновио је овај позив.
Од тог времена, СЗО, УН, Светска банка, САД, ЕУ и друге мултинационалне организације постепено су састављале низ политика и прописа (уз помоћ других глобалистичких организација као што су УН и Рокфелер Фондација) да поправимо „недостатке“ у нашем одговору на пандемију.
Те политике и прописи су заузврат део „споразума о пандемији“ и амандмана на постојеће међународне здравствене прописе. Пошто су оба документа међународни уговори, свака земља потписница их мора поштовати. Уговор о пандемији стога садржи листу жеља за сваку ствар на којој су глобалисти радили деценијама.
Климатске промене и пандемије
Будући да „рат против климатских промена” и „рат против пандемије” представљају два највећа извора богатства и моћи за глобалну елиту, много је посла уложено да се јавност ужасава од егзистенцијалног ризика који они наводно представљају.
Уговор о пандемији настоји да повеже оба ова аргумента, тврдећи да су „климатске промене” основни узрок катастрофалних пандемија, и да овај „проблем” стога захтева да се глобалистима да контрола над начином на који комуницирамо са животном средином. На пример, они тврде да губитак станишта доводи људе у контакт са смртоносним болестима.
Међутим, иако је ово огроман еколошки проблем, постоји врло мало доказа који га везују за пандемију, јер су ван цурења из биолабораторија, последични преноси болести са животиња на људе прилично ретки.
Једно здравље
One Health је почело 2004. на међународној (глобалистичкој) конференцији на којој је изнета идеја да јавно здравље треба да се прошири у кишобран који би могао да контролише (и притом профитира) сваки аспект наших живота.
На пример, „климатске промене“ су уклопљене у јавно здравље под образложењем да су страшне животне претње са којима смо се суочили захтевале да „еколошко здравље“ постане суштински аспект јавног здравља. „Једно здравље“ је заузврат спојено са идејом да су проблеми са којима смо се до сада суочавали толико сложени да би о њима требало да одлучују (корумпирани) панели мултидисциплинарних „стручњака“.
Једно здравље је сада уграђено у владе и међународне организације на свим континентима. ЦДЦ има One Health office (као и многе друге америчке агенције као што су УСДА, Служба за рибе и дивље животиње, ФДА). Многе друге велике међународне организације (нпр. УН, ФАО, ОИЕ и УНИЦЕФ) и глобалистичке групе (нпр. Рокфелерова фондација и WЕF) такође агресивно промовишу поруку о једном здрављу.
Много милијарди бесповратних средстава је дато широм света да би се „Једно здравље“ успоставило као стуб јавног здравља широм света, упркос чињеници да још увек није урађено ништа што би користило здрављу.
Уместо тога, сви који су зарадили много новца на KОВИД-19 (чак и Фајзер) промовишу програм „једно здравље“ јер им уврштавање ове невероватно нејасне декларације у правни и јавни здравствени систем пружа средства да донесу било коју политику која им је од користи. Унапређење „једног здравља“ је стога кључна тема у целом споразуму СЗО о пандемији.
Заштита пандемијских производа
Пошто је примарни извор прихода пандемијског рекета продаја власничких производа да би се „ублажила” следећа пандемија, споразум штити то тржиште. Ово се постиже поновним потврђивањем употребе (невероватно исплативих) лекова за хитне случајеве, који су, као што смо видели током КОВИД-19, били катастрофа. Пошто се одобрење за хитну употребу (ЕУА) може издати уз минимално тестирање лека или вакцине или без њега, то елиминише лавовски удео трошкова у извођењу новог лека на тржиште.
Уместо тога, са ЕУА, произвођач може да избаци фармацеутски производ без демонстрације његове безбедности и ефикасности – али само ако су произвођач, влада, СЗО и сви остали укључени заштићени од одговорности за повреде које настају.
Уговор СЗО о пандемији заузврат јасно ставља до знања да се од сваке земље потписнице очекује да гурне такве ЕУА производе на тржиште и предвиђа да се произвођачима даје имунитет од одговорности.
Исто тако, пошто индустрија биолошког оружја може изгубити много новца ако јавни протести забране њихово непромишљено истраживање, споразум такође штити тај посао. Слично томе, нова иницијатива SZO Biohub такође то ради.
Борба против „дезинформација“
Један од највећих проблема са којим се пандемијски картел сада суочава је то што им, због дрскости ширења лажи о вакцинама, већи део становништва више не верује. Због овога (и њихове неспремности да признају своје грешке и реформишу своје поступке), једина преостала опција која им је доступна је да ставе ван закона све гласове неслагања.
Недавни извештај Унеска наводи глобалне мере за сузбијање говора, стварајући „Интернет поверења“ који се фокусира на „дезинформације“, „погрешне информације“, „говор мржње“ и „теорије завере“. Уговор о пандемији заузврат наглашава сузбијање лажних информација током здравствених догађаја (нпр. дефинише „инфодемију“ као претерано обмањујуће информације током избијања болести).
Напомена: Иронично, много од онога што су нам наше власти говориле током пандемије касније се показало као смртоносна дезинформација, док су у исто време потиснули критичне научне доказе који би, да нису били цензурисани, спасили милионе живота. Орвелов двоструки говор заузврат прожима споразум о пандемији (нпр., он уоквирује цензуру као „заштиту људских права и основних слобода“).
Узурпирање националног суверенитета
Једна од главних дебата у међународном праву је питање када тачно међународни уговор замењује национално (или државно) право.
Пошто је основна сврха СЗО-овог споразума о пандемији да обезбеди механизам за заобилажење популистичког отпора одвратним уредбама СЗО, споразум покушава да замени локални закон, и то у тајности како локални законодавци не би схватили шта је договорено док не ступе на снагу одредбе споразума о „хитним случајевима“ о пандемији. На пример, да цитирам међународног правника и бившег научника лекара СЗО:
„Рационално испитивање дотичних текстова показује да:
Документи предлажу пренос овлашћења за доношење одлука на СЗО у вези са основним аспектима друштвене функције, које се земље обавезују да донесу.
Генерални директор СЗО имаће искључиву надлежност да одлучује када и где се примењују (запамтите да се примењују и на „пандемије“ и на „друге здравствене опасности“).
Предлози имају за циљ да буду обавезујући према међународном праву.”
Ова овлашћења укључују контролу куда људи могу да путују, присиљавање на карантин, спровођење праћења контаката, обавезу лечења или вакцинације и забрану конкурентних третмана.
Штавише, многе одредбе уговора такође крше постојеће законе (нпр. масовни надзор који крши основну заштиту медицинске приватности, одузима право интелектуалне својине члановима земаља потписница и захтева од нација да деле потенцијалне патогене пандемије са другим земљама и СЗО).
Мерил Нас, потреба за уништавање споразума СЗО
Мерил Нас МД је тиха и скромна сеоска докторка која живи у неупадљивој кући у руралном Мејну и воли да ради у врту. То је прикладно јер је деценијама била жестоки трн у оку медицинско-индустријског комплекса (била је један од водећих активиста који су се противили разорној војној вакцини против антракса).
Током ере КОВИД-а, Мерил је почела да лечи многе своје пацијенте са КОВИД-ом пренамењеним протоколима лекова (као што је хидроксихлорокин) и наставила да то ради чак и након што је њена држава кренула да заштити пословне интересе тако што се обрачунала са свима који користе терапије ван патента за лечење КОВИД-а. Мерил се изјаснила и против овога и касније против експерименталних вакцина.
Медицинска индустрија је заузврат одлучила да од ње треба да направи пример и одлучила је да то учини суспендовањем њене медицинске дозволе. Оптужбе и оправдање за то били су толико смешни да је 13 чланова законодавног тела Мејна (којима се убрзо придружило још деветоро) формално протестовало због понашања лекарског одбора. Суспензија лиценце је на крају била лоша јер је губитак могућности да се бави омогућио много слободног времена за Мерил.
Врата слободе
Док се Мерил 2. јуна 2023. борила да заштити своју медицинску дозволу, одлучила је да треба да уради нешто у вези са привременим преузимањем моћи од стране СЗО и покренула је пројекат СЗО повратка, који је првобитно финансирала са 25.000 долара своје уштеђевине, заједно са новцем који је добила од претплате на Substack-u. Од тада, њена нова непрофитна организација постала је позната као „Врата слободе“ и постепено је добијала све већу подршку.
Мерил је, заузврат, урадила десетине подкаста и ишла на бројна исцрпљујућа путовања како би се обратила парламентима широм света о споразуму о пандемији (на недавном путовању је обавестила 5 различитих парламената). Ови напори су довели до тога да су парламентарци у многим земљама сада убеђени да њихове земље треба да се одупру Споразуму о пандемији и измењеним Међународним здравственим прописима.
Многе утицајне политичке странке се сада гласно противе томе (у Немачкој, Холандији, Филипинима, Естонији). Поједине земље чак почињу да дижу оптужбе против оних који су били саучесници у катастрофи КОВИД-19 (Италија је покренула истрагу против бившег министра здравља због убистава јер је прикрио смртне случајеве од вакцине, словачки премијер је под истрагом због свега што је урадио свом народу током корона пандемије.
Мерил је такође разговарала са америчким званичницима на конгресним симпозијумима попут оног где је домаћин био сенатор Рон Џонсон, док је “Врата слободе” пружио правну подршку изабраним званичницима који желе да искористе своју позицију да би се супротставили Споразуму о пандемији. Ово су огромни политички помаци и невероватно је да је њена организација то успела да изведе за само неколико месеци.
Шта можете учинити да помогнете
Постоје три главне ствари које свако од вас може учинити како би зауставио ову страхоту. Прво и најважније, морамо да ширимо свест о овом питању како не би остало скривено. Разговарајте о томе кад год можете са онима који су вам блиски и делите чланке о томе унутар своје мреже. Врло мало људи би подржало Споразум о пандемији када би заиста разумели шта је у њему, па их обавестите!
Друго, предлог закона С444 сенатора Рона Џонсона и предлог закона ХР1425 посланика Тома Тифанија захтевали би да Сенат преиспита уговоре СЗО и спречио би њихову ратификацију осим ако не одобри 2/3 Сената. Пошто су 49 републиканских сенатора већ коспонзори, Сенат практично гарантује да ће уговоре зауставити ако се усвоје ови закони. Од кључне је важности да гласачи у САД контактирају своје изабране представнике како бисте их обавестили о томе шта се дешава.
Недавно су ти сенатори послали и званично писмо Џоу Бајдену у којем се наводи да се мора повући из споразума или га послати Сенату на ратификацију (где се не може усвојити).
Државе у САД одбијају СЗО и зато што Устав САД дефинише здравствену заштиту у домену државе и државних органа. Парламентарци су усвојили закон којим се одбија надлежност СЗО у Оклахоми, Тенесију и Луизијани.
Треће, размислите о томе да подржите рад свих који се боре за ову ствар јер раде са малим буџетима, а залажу се много за ствари од општег добра и уз велике напоре. Можете помоћи директним донацијама или праћењем и дељењем садржаја.
Измењени међународни здравствени прописи и Споразум о пандемији у плану су да буду изгласани на Светској здравственој скупштини током маја 2024. Налазимо се у тренутку у историји када бисмо лако могли да кренемо низ два различита пута са дубоким последицама за генерације које долазе — наше друштво може на крају постати роб пандемијско-индустријског комплекса, али имамо и прилику да једном у животу разбијемо предаторску индустрију која је виктимизирала генерације људских бића широм света у немилосрдној глади за моћи и профитом.
Напори људи као што је др Мерил Нас, уз независне медије попут нашег, дају наду да је могућа трансформација света. Хајде да сви учинимо све што можемо да подигнемо глас и изборимо се за здравствене слободе.
