(Адванце, Hurriyet, AP,  Reuters, Србин.инфо, Танјуг, АФП, Глас русије, РТ)

Ердоганове протувречности и глобална правила игре – због Египта се обрушио на САД, ЕУ, медије, поручује: „Египатске власти масакрирају свој народ“.

Турски премијер Ердоган жестоко је критиковао египатске снаге безбедности због репресије против присталица свргнутог предсједника Мохамеда Морсија. Подсетимо, у раним јучерашњим сатима дошло је до оружаног сукоба у Каиру, према појединим информацијама египатске снаге безбедности отвориле су ватру на демонстранте убивши притом преко стотину демонстраната.

Кетрин Ештон стиже вечерас у Египат

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон допутоваће вечерас у Египат на разговоре са египатским званичницима, потврђено је из канцеларије египатског потпредседника за међународне послове Мохамеда Ел Барадеја.
„Ештонова ће вечерас почети посету Каиру, током које ће се састати са председником Адли Мансуром, потпредседником  М. Ел Барадејом и египатским званичницима”, саопштено је из Ел Барадејовог кабинета, пренела је агенција АФП.
ЕУ је јуче осудила насиље у Египту и позвала на обнову цивилне власти.
Мансуров кабинет изразио је данас жалост због смрти 72 људи током протеста подршке свргнутом исламистичком председнику Мохамеду Морсију, саопштивши да је то крвопролиће повезано са тероризмом.
„Ми смо ожалошћени због проливања крви 27. (јула), али не можемо да дистанцирамо инцидент од контекста тероризма”, изјавио је саветник привременог председника Мустафа Хегази новинарима, наводи АФП.
Египатска политичка криза данас се продубила пошто су се привремена влада и Морсијеве присталице „ушанчили” на својим супростављеним позицијама дан после крвавих сукоба у којима је, према наводима појединих медија, било и до 200 жртава.
Јутрос су медији известили да је до насиља дошло у неколико египатских градова и да је двоје људи узгубило живот у протестима ван Каира.
На Синајском полуострво је, такође, било немира, где су снаге безбедности убиле 10 екстремиста и ухапсиле још 20, јавила је државна новинска агенција МЕНА.
АФП додаје да је привремени председник овластио премијера Хазем ал Беблавија да војска почне са хапшењем цивила после крвавих сукоба Морсијевих присталица и безбедносних снага.
Мансуров декрет је објављен у владином службеном гласнику.
Владини званичници оцењују да је одлука председника може да буде увод у велики обрачун са Морсијевим присталицама, али и екстремистима који су интензивирали нападе на снаге безбедности у египатском делу Синајског полуострва.

У свом говору Ердоган се позива на изворе турске новинске агенције Анадолија која тврди како је убијено преко 200 про-Морси демонстраната. Турски премијер истиче како се десио „масакр“ над демонстрантима који су одбили да напусте градски трг раба ал-АДАВИЈАХ.

Није заборавио повући паралелу између про-Морси демонстраната у Египту и анти-владиних демонстраната у Турској. Према његовим речима „про-Морси демонстранти нису учествовали у насиљу, за разлику од демонстраната у Турској“. Ердоганове изјаве немају аргумента – јер цео свет је видео реакцију турске полиције на изузетно мирне демонстранте у парку Гези, што се баш и не може рећи за исламиста у Египту код којих је у неколико наврата пронађено оружје.

Очито је како Ердоган протесте у Египту жели такође да искористи, на свој посебан начин, за додатно оцрњивање анти-владиних протеста у Турској. „Демонстранти у Египту показали су достојанство након војног удара. Нису носили молотовљеве коктеле или оружје у рукама, били су стрпљиви. Нису допустили вандализам. Ништа од оног што се догађало у нашој земљи не може се видети у Каиру или Александрији“, рекао је.

„Народ је захтевао од пучиста да им врате њиховог председника. Но, нису послушали народ, него су их напали оружјем и мецима“, тврди Ердоган. Према његовим речима анти-Морси демонстранти као да готово и не постоје у Египту, упркос чињеници да су милиони изашли на улице широм земље почетком месеца захтјевајући одлазак Морсија, на што је реаговала војска разријешивши га дужности.

Ердоган као да је преспавао сцене у којима милиони широм земље кличу против Морсија. У сличном стилу како оспорава и анти-владине демонстранте у Турској, тако описује и анти-Морси демонстранте у Египту.

„Знате шта ме жалости? Док су 200 моје браће били убијани, а 5,000 их је рањено, неки људи су се забављали са ватрометом на тргу Тахрир. Ко су били ти људи? Морамо бити на опрезу против таквих завера“, рекао је. Подсетимо, када су стотине хиљаде изашле на улице готово свих градова широм Турске, Ердоган је такође констатовао како се ради о „страној завери“ те како су демонстранти повезани са „терористичким елементима“.

„Где је Европа, где су САД? Где су европске вредности? Они који дају лекције из демократије, где је ту демократија? Где је УН?“, Почео је набрајати Ердоган, но исто питање би се могло окренути и против њега – где су ове силе и институције док његова влада подржава, финансира и даје уточиште и слободан пролаз међународним екстремистима који воде главну реч у сукобу у Сирији?

Ердоганова таштина и глобална правила игре
Ердоганове критике можда би и имале смисла да он сам није највећа противречност целе ове приче. Његов популизам тактички је укључен онда када се ради о интерним интересима, не Турске и турског народа, већ примарно његове исламистичке странке АКП. Па је тако у свом говору такође напао и редом све западне медије као што су ЦНН, ББЦ, британски Тајмс и други.

Ердогана јако смета чињеница да су немири у Турској, где је насиље ипак било далеко мање него сада у Египту, добили већу медијску експозицију. У томе је свакако у праву, протести у Турској имали су већу експозицију у многим медијима, али ти исти медији нису се „претерано трудили“ прозвати њега као проблем, већ га се упорно представљало као способног државника којег један дио популације не подржава због све веће исламизације земље.Његово опасно уплитање у сиријски сукоб нико није ни споменуо.

Ердоган би заправо требао бити захвалан истим медијима што га нису проказали у пуно горем свијетлу – јер аргумената је било на претек. Но, његови коментари откривају и његов карактер у којем таштина игра доминантну улогу, а критике не подноси.

Но, Ердоган је у праву у једном сегменту – западне силе, а самим тиме и западне медије, није превише брига за 70, 100 или 200 убијених исламиста у Египту. Медији су ти који могу ситуацију ескалирати или је тек протоколарно попратити. У случају Египта медији раде ово друго. Зашто? Зато јер је владајућима, примарно у САД-у, већ сасвим јасно да Муслиманска Браћа не уживају подршку народа те како је тај „политички експеримент“ највероватније пропао.

Чудно да првог државник с толико година политичког искуства као што је Ердоган још увек не разуме „правила игре“ на међународној позорници. Сваки западни „савезник и партнер“ бити ће дочекан са широким осмехом у Вашингтону, Лондону, Паризу и другим центрима моћи само до онда докле буде користан за интересе оних који га с осмехом дочекују.

Након што се доносе процена како дотични политичар, деспот, странка или покрет више нису корисни, следи њихов брз и често бруталан пад. Многи су скончали на тај начин, од Садама Хусеина до Мохамеда Морсија, а Ердоган би такође могао бити један од потенцијалних кандидата, поготово ако агресори не успију остварити своје амбиције у Сирији.

Египат: заоштравање на бојиштима борбе за демократију
Однос светске заједнице према новим властима у Египту и армији може да се промени нагоре после масовних нереда, који су се десили у Каиру и другим градовима земље ноћу 27. августа. У сукобима присталица и противника свргнутог председника Мохамеда Мурсија у египатској престоници, према званичним подацима, погинуло је око 80 људи. Исламистички покрет Браћа-муслимани саопштава да број жртава износи 200. Рањеника има на хиљаде.

 

Ознаке: analiza, neredi, демонстранти, Египат, ЕУ, Кетрин Ешдаун, Мохамед Морси, Реџеп Тајип Ердоган, Турска