Прочитај ми чланак

Има (ли) нека тајна веза: Зашто су се на мети истог дана мети нашли Фицо и Ердоган

0

Истог дана када је извршен атентат на словачког премијера Роберта Фица, у Турској је Главно тужилаштво Анкаре отворило истрагу о могућој завери против председника Ердогана

Словачки премијер Роберт Фицо тешко је рањен у атентату у среду, када је, после седнице владе у граду Хандлова, изашао да се поздрави са окупљеним грађанима.

Словачка влада је оценила да је реч о атентату који је према неким словачким медијима, можда, имао политичку позадину. Осумњичени је ухапшен одмах након напада, тренутно је у притвору, а случај је преузела Национална криминалистичка агенција Словачке.

Фицо је политичка фигура која је изазвала велике поделе не само у Словачкој већ и у ЕУ, стога није изненађујуће што се овако нешто догодило, саопштили су на британској телевизији „Скај њуз“.

Коментатори „Скај њуза“ подсетили су да се Фицо противио политици наоружавања Украјине коју води Брисел. Словачки премијер је и један од главних противника чланства Украјине у НАТО-у, који, према његовим речима, води свет у „трећи светски рат“.

Фицо се у предизборној кампањи залагао за обустављање наоружавања Кијева и да да „људи у Словачкој имају веће проблеме од Украјине“. Током кампање, Фицо је изјавио и да је рат у Украјини „започео 2014, када су украјински нацисти почели да убијају руске држављане у Донбасу и Луганску“.

Иначе, победа Фицовог „Смера“ забринула је и Брисел и Кијев због његових изјава да Словачка неће прихватати налоге из ЕУ и НАТО-а, као и да ће укинути војну помоћ Украјини.

Фицо је заокрет своје земље у спољној политици промовисао и на самиту ЕУ, одржаном крајем октобра, када је рекао да словачка држава више неће слати оружје Украјини већ да ће се „ограничити на слање хуманитарне и цивилне помоћи.“

Његов кабинет је претходно објавио саопштење о блокирању велике испоруке војне опреме Кијеву. Реч је о пакету вредном 40,3 милиона евра. Од почетка рата у Украјини, Словачка је Кијеву испоручила наоружање чија вредност прелази 670 милиона евра.

Непосредно после атентата, појавила су се и нагађања о политичкој позадини. Према неким мишљењима, стварни налогодавци и починиоци су украјинске и(ли) западне тајне службе. Коментари западних медија, попут британског „Скај њуза“, само су долили уље на ватру.

Завере против турског председника

Истог дана, у среду, турски председник Реџеп Тајип Ердоган одржао је хитан састанак са шефом обавештајне службе и министром правде, након што га је његов савезник, лидер партије националиста Девлет Бахчели, упозорио на покушај државног удара, пише турски лист „Туркије“.

У Турској је претходно ухапшено неколико полицајаца из Управе за безбедност Анкаре, оптужених за везе са организацијом „Ајхан Бора Каплан“.

„Током ноћи је председник Ердоган одржао хитан састанак са министром правде Јилмазом Тунџом и шефом Националне обавештајне организације Ибрахимом Калином у председничкој резиденцији након Бахчелијевих изјава“, написао је турски лист.

Како је пренео турски лист „Хуријет“, Главно тужилаштво Анкаре покренуло је истрагу о „могућој завери“.

Турски председник Ердоган је већ од раније био познат по свом противљењу рату Израела против Палестинаца и по свом ставу о сукобу у Украјини, који значајно одудара од става НАТО, САД и Брисела. Ердоган је наставио да одржава везе са Русијом, са којом интензивно тргује, а неколико пута је покушао и да организује преговоре између Кијева и Москве.  

Турски председник је нарочито познат по свом противљењу рату Израела у Појасу Газе. На пример, недавно је изјавио да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху достигао ниво са геноцидним методама које би и Хитлера учиниле љубоморним.

„Да ли је могуће посматрати шта Израел месецима ради народу Газе и видети да је легитимно да Израел бомбардује болнице, убија децу, цивиле и осуђује невине људе на глад, жеђ и недостатак лекова?“, питао се Ердоаган. „Шта је Хитлер радио у прошлости? Он је тлачио и убијао људе у концентрационим логорима“, рекао је Ердоган у интервјуу грчком листу „Катимерини“, пренела је Анадолија.

Ово, наравно, није први покушај убиства или државног удара против турског председника.

Петнаестог јула 2016. око 10.000 „одметнутих“ војника покушало је да изврши пуч против Ердогана, при чему је дошло до жестоких окршаја у Анкари. У сукобима је погинуло преко 250 људи, око 2.200 је рањено. Влада је одмах саопштила да иза неуспелог пуча стоји покрет Фетулаха Гулена, имама (верског учитеља) који живи у Пенсилванији, САД.

Већина ухапшених, према тврдњама Анкаре, имала је везе са Гуленовим покретом (ФЕТО), који је влада означила као терористичку организацију, под називом „Фетулахистичка терористичка организација“. Иначе, Гулен је, како наводе, „мултимилијардер, штићеник америчких администрација и близак пријатељ Израела.“

Тада је турска влада сматрала да је ФЕТО имао, или још увек има, паралелне структуре, спремне да преузму државу уколико Гуленови следбеници освоје власт. Да ли је око ФЕТО, створена права-правцата „теорија завере“, како то (већином) тврде западни медији, или је турска влада ипак у праву када прогони „заверенике гуленисте“?

Године 2016. Ердогану су живот спасле руске тајне службе, које су га обавестиле о планираном државном удару.