Прочитај ми чланакЗвецкање оружјем на руско-украјинској граници подстакло је у Финској и Шведској расправе о томе требају ли се они прикључити НАТО-у како би чланством у војно-политичком савезу одвратиле Москву од било какве агресије, преноси Хина.
Небом над Финском кружили су борбени авиони током викенда, а Шведска на пораст напетости одговара распоређивањем војника на свој истурени положај на Балтику.
Председник Владимир Путин затражио је од НАТО-а безбедносна јамства да се неће ширити источно и да никада неће у свој савез укључити Украјину. Такав развој догађаја подстакао је власти Финске и Шведске да гласно изговоре како је њихово право да аплицирају за чланство, ако тако одлуче, преноси Јутарњи лист.
„Одлуку о чланству Финске доноси та земља и 30 чланица НАТО-а, а исто то вреди и за Шведску“, рекао је у понедељак главни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг након састанка с министрима спољних послова.
Ни Финска ни Шведска нису званично објавиле да желе постати пуноправне чланице и сарадњу са Савезом своде на размену информација и заједничке војне вежбе.
Међутим, Чарли Салониус-Пастернак из Финског института за међународне односе, каже да су Финска и Шведска „свесно учиниле корак како би им НАТО изричито одговорио да су су његова врата за њих и даље отворена“.
Елина Валтонен, потпредседница финске опозиционе Националне коалицијске странке, сматра да је придружење „природан корак“.
„Ствара се теснија сарадња споразумима не само с НАТО-ом већ и са Уједињеним Краљевством и Сједињеним Државама“, каже Валтонен.
Објашњава да је Финска након Хладног рата одабрала неутралност да умири Кремљ, но од те је политике одавно одустала.
У случају да Русија пошаље своје војнике уз 1340 км дугу границу с Финском, ова као нечланица НАТО-а не може рачунати на активирање Чланка 5 у којем стоји да је напад на једну чланицу напад на све што их обвезује да прискоче у помоћ нападнутој.
Но, подршка чланству у НАТО-у традиционално је ниска међу Финцима и Швеђанима, иако је у јануару анкета показала да је противљење пало на најнижи проценат у две протекле деценије, на 42 одсто.
Роберт Далсјо из Шведске агенције за истраживање обране објашњава да је за многе чланове највеће шведске политичке странке – социјалдемократске, чланство у НАТО-у „равно светогрђу“.
Стварни преокрет могао би се догодити једино „ако би Финска отворено затражила чланство или ако претња буде у тој мери веродостојна да промени политичке калкулације“.
Мало је аналитичара који верују да би Путин могао послати тенкове у Финску. Но, фински аналитичар Салониус-Пастернак упозорава да је мањих акција било и да се настављају.
Бивши фински шеф дипломатије Еркки Туомиоја, један од најистакнутијих противника прикључења Финске НАТО-у, тврди да је земља добро припремљена буде ли потребе.
„Нисмо наивни и много смо улагали у националну обрану“, каже Туомиоја.
У каквом су стању шведска и финска одбрана?
Финска је утрошила 8,4 милијарде евра на нове борбене авионе и „може мобилисати систем од 280.000 увежбаних војника, што не може ниједна друга земља у Еуропи“, тумачи Туомиоја.
Шведска је, напротив, резала потрошњу на обрану након Хладног рата.
Године 2013. врховни заповедник Сверкер Горансон шокирао је Швеђане изјавом да би земља имала снаге одупирати се руској инвазији „око недељу дана“ без помоћи иностранства.
Та скандинавска земља која два века није ратовала, поново је 2017. увела обавезно служење војног рока.
У јануару је Шведска распоредила оружане снаге на острву Готланду пошто су три руска десантна брода упловила у Балтичко море.
Финска је објавила да је повећала „спремност“ спровођењем војних вежби широм земље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 29, 2022
