Прочитај ми чланакКада се говори о теоријама завере, често се сетим ситуације, овде, у Сједињеним државама, из времена Хладног рата, када сам био званичник Стејт департмента. Мали број људи је веровао да комунистичка идеологија уопште постоји.
Када се говори о теоријама завере, често се сетим ситуације, овде, у Сједињеним државама, из времена Хладног рата, када сам био званичник Стејт департмента. Мали број људи је веровао да комунистичка идеологија уопште постоји. Не можете нешто назвати завером, ако се догађа на очиглед свих, када је отворено и када су сви саставни делови и покрети видљиви. Али, исто тако, изгледа да веома мали број људи жели да, када сабере два и два добије четири, и види шта се стварно догађа.
Када говоримо о ономе што је један господин, Мајк Лофгрен, назвао “Дубока држава”, или оно што сенатор из Алабаме, Џеф Сешнс зове “олигархијом” или што други једноставно зову “естаблишмент”, не говоримо о завери – говоримо о нечему што се догађа на очиглед свих, али чини се да људи не тумаче све то добро. Они, на пример посматрају сукобе између Републиканаца и Демократа и кажу: “Аха, ова политика је у реду!”
Али, то заправо није политика која је у реду, када видимо да је све на нивоу луткарског позоришта, где господар лутака у једној руци држи стално једну лутку, а у другој руци се лутке мењају и, у ствари се ради о ривалима унутар истог естаблишмента. Једноставно, ниткови и хуље са једне стране се такмиче за привилегије са нитковима и хуљама са друге стране, а у основи, имају исту политику, посебно по питањима међународних односа, рата и мира – у томе се сви они слажу.
Неки тврде да је “Дно-држава” једноставно оно што је Ајзенхауер назвао “војно-индустријским комплексом”. Али, у ствари, ради се о нечему много ширем од тога. Војно-индустријски комплекс из Ајзенхауерове ере је омогућио историјску основу за постојање данашње дна-државе каква је данас, али је то данас много већи и обухватнији ентитет. Обухвата обавештајне службе и финансијске одсеке владе, повезане са већим делом Вол Стрита и информационим технологијама из Силиконске долине.
Дно-држава је вишеслојна, укључује финансијски систем и оно што се води као “законодавни подухват” путем екстратериторијалних домашаја Одсека за правду Сједињених држава и Управе за трезор, плус велики део приватног сектора, укључујући и сâме медије. То је самопокретајуће језгро моћи са ужасним количинама новца. Укључен је и огроман број лобиста, специјалиста за ПР и других људи, који сви, уз “Деминтерну” (аналогно комунистичкој “Коминтерни”), чине оне аспекте америчке политике који се зову “промоција демократије” или “промена режима”.
Оно што је занимљиво у вези са овим ентитетом, дно-државом, је да уопште није подложна демократској политичкој контроли. Без обзира да ли су на власти Републиканци или Демократе, са политиком, мање-више непромењеном, се наставља даље.
Када су људи изабрали Обаму, мислили су да ће добити неког „анти-Буша“. Али уместо тога, добили су „умереног Буша“. Дакле, сада уместо да мучимо људе, ми их једноставно убијамо дроновима. То је у суштини иста политика, са малим и готово неприметним променама.
Мислим да је најважнија ствар која се дешава ове, 2016. године, да су обе стране, Републиканци и Демократе, искусили побуну. Видели смо Бернија Сандерса у Демократској партији и Доналда Трамп у Републиканској. Као што знамо из процурелих мејлова, Берни је заправо преварен у корист Хилари Клинтон – кандидата Дно-државе.
На страни Републиканаца, Доналд Трамп је успео да победи Дно-државу. Зато и постоји такав терор над делом естаблишмента, да би он чак могао да буде и изабран. Зато толико републиканских званичника подржава Хилари, у нади да могу да очувају систем. Мислим да је ово једна од ретких политичких ситуација у Сједињеним државама када гласањем стварно може нешто да се постигне.
