Због војних пораза у Сирији и Ираку, вође калифата могу се одлучити на пресељење у Либију.

Када се говори о борби против такозване Исламске државе, углавном се помињу војне кампање у Сирији и Ираку иако је ова међународна терористичка група активна од Нигерије и Малија, у готово целом Сахелу, на југу Алжира, Египту, па све до Авганистана. Бројне групе које су се раније називале подружницама Ал Каиде су се заклеле на верност самопроглашеном калифу Абу Бакру Ал Багдадију. Међутим, потенцијално најопасније од свих подручја на којима је активан ИДИЛ је без сумње Либија.

Ова земља, уништена НАТО агресијом, због жестоке руске кампање у Сирији и бројних пораза које ИДИЛ у Ираку трпи од ирачке војске, шиитских паравојних милиција помогнутих Ираном и на сјеверу од курдских Пешмерги изгледа да постаје ново подручје активнијег дјеловања милитаната Исламске државе. То нимало не чуди ако се узме у обзир да је Либија уједно и богата нафтом. Ако су Рака и Мосул за многе Европљане удаљени градови Блиског истока у којима се сви боре против свих, Либија је нешто сасвим друго и, на само неколико стотина километара од јужних граница ЕУ, ИДИЛ осим што угрожава Египат, Тунис и Алжир, сад постаје реална претња пре свега југу Европе, а, ако им се у либијском хаосу придруже групе са тешким и софистикованим наоружањем, онда и шире.

Највећа опасност је свакако бивши емир Либијске исламске борбене групе Абделхаким Белхад, миљеник Запада, господар Триполија и један од „најзаслужнијих“ лидера милитантних група које су на страни НАТО учествовале у свргавању бившег лидера Либије Муамера Гадафија, али кога данас признају за легитимног политичког лидера паралелне власти у Триполију.

УПОЗОРЕЊЕ ТУНИСКОГ ОБАВЕШТАЈЦА

Рафик Шелy, бивши високи функционер тајних служби Туниса, прошле године је узалуд упозоравао да је Белхад у договору са Катаром и Турском у Либију вратио 5.000 милитанатаИДИЛ-а, који је требало да му послуже у борбама против племена Зинитан на западу Либије. У опису настанка и јачања Исламске државе у Либији управо се помиње 2014. година, а Набил Бен Јахмад за Tunisie Secret пише да би свима требало бити јасно да су Катар и Турска либијски ратни пожар хтели да прошире и на Алжир и Тунис, али је прво требало успоставити већу контролу у самој Либији. Дакле, опет се „погрешним прорачуном“ дошло до „нежељених последица“ иако је свима требало бити јасно да демократизацију Либије неће моћи да проведу опскурни ликови попут Белхада или Абу Аyадаха, лидера тунишке групе Ансар Ал Шариа, која се касније преселила у Либију.

Шелy је коментарисао наводни „укупни неуспех исламиста“ на прошлогодишњим изборима у Либији.

„После неуспеха исламиста на изборима Абделхаким Белхад, Белкаид и Али Салаби отпутовали су у Турску, Катар и Ирак, гдје су се срели са челницима Исламске државе због два разлога. Први је био повратак тамошњих џихадиста пореклом из Северне Африке у Либију а други је био договор о набавци модерних оружја. Наравно, уз подршку појединих земаља. Аеродроми у градовима Сирти и Митика саграђене су тако да се у њима може ускладиштити хрпа оружја“, тврди Шелy и додаје да су „тада катарски авиони у Либију превезли велики број исламистичких милитаната, што објашњава успех групе Ансар Ал Шариа у заузимању војне базе у Бенгазију“.

„Број терориста ИДИЛ-а, међу којима су многи Тунижани, варира 4.000-5.000. Њихов циљ је био да загосподаре Триполијем, а затим Зинтаном, што је за Тунис посебно опасно јер се граничи са тим подручјем“, рекао је Шелy, али и додао да је у групи од 5.000 људи било готово 200 Француза, односно људи са двојним држављанством.

Ако се пре годину дана ИДИЛ осећао толико моћно да може да делује на два фронта – на Блиском истоку и целом северу Африке, онда то сад чини из нужде, јер му је једино сигурно уточиште Либија. Након поменутих упозорења, за која су многи тврдили да нису ништа више од приче бившег високог функционера и медијских написа, долази до незаустављивог напредовања Исламске државе на сјеверу Либије. Случајно?

Западни аналитичари који прате ситуацију кажу да је Либија данас терористички центар који је под непосредном контролом кључних вођа ИДИЛ-а.

„Забринути смо због Либије, јер је постала центар из кога терористи делују широм Северне Африке“, током безбедносне конференције одржане недавно у Вашингтону рекао је амерички обавештајни аналитичар Патрик Прајор и додао да је „после свргавања Гадафија дошло до јачања ИДИЛ зато што су зараћене фракције много усмереније на борбу једне против друге него против Исламске државе, а суседи Либије су преслаби или нестабилни да би могли да интервенишу“.

САД не искључују да терористи Исламске државе Сирту виде као алтернативни центар и сигурно склоништа у случају напуштања положаја у Сирији, које су напали руски авиони, сиријска војска и међународне коалиције, закључује Њујорк тајмс.

BBC: ГАДАФИ ЈЕ БИО БОЉИ

Са друге стране, УН и Запад и даље држе да дипломатијом могу да реше овај проблем и наглашавају да су два супарничка либијска парламента у недељу постигла почетни мировни споразум који је усмјерен на окончање сукоба у земљи. Наиме, Либија има два супарничка парламента, Посланички дом у источном граду Тобруку и Општи национални конгрес у главном граду Триполију. Сваки од два парламента подржавају супарничке милиције. Док трају преговори, Либију раздиру сукоби који су почели непосредно по свргавању Гадафија. Као што је објаснио бивши високи обавештајац Туниса, за либијски хаос и настанак бројних милиција које се још увек боре за власт у нафтом богатој земљи најзаслужнији су Запад, Турска и Катар, који су у потпуности занемарили претњу терориста Исламске државе, са којом су и Белхад и Ансар Ал Шариа одувек сарађивали уз благослов Анкаре и Дохе. УН се сад труде да спрече ИДИЛ да створи упориште у Либији иако је то, према писању Њујорк тајмса „готова ствар“ и град Сирта је већ утврђење, а можда и будућа престоница Исламске државе.

За крај, вреди поменути BBC, својевремено кључну медијску кућу за ширење пропаганде против Муамера Гадафија и заговарање НАТО интервенције у Либији. Наиме, BBC је ових дана објавио чланак о оплакивању „афричког месије“ односно Гадафија.

Сада се очајним милионима Африканаца, којима очигледно није требала Европа да за неколико година своје снове остваре у Либији, придружила претња Исламске државе, која већ егзистира на само неколико стотина километара од Сицилије. Узме ли се притом борбена моћ разних исламистичких група широм Северне Африке и Сахела, да град Сирта има аеродром и сву војну инфраструктуру, а да је подручје једнако богато нафтом као и Сирија или Ирак, онда је логично за претпоставити да се због војних пораза у Сирији и Ираку вође калифата могу одлучити на пресељење у Либију. У том ћемо случају монструма кога су створили Вашингтон, поједине европске владе, Саудијска Арабија, Турска и Катар имати на самим вратима ЕУ иако многи тврде да је то већ тако, само што због сопствене одговорности то нико не жели да призна.

Извор: Alter Mainstream Info – Н. Бабић; преузето са веб портала Нови стандард

Ознаке: анализа, ИДИЛ, Исламисти, Либија, Н. Бабић