Прочитај ми чланакРуска влада покушава осигурати што већу независност економији земље и циљ је смањити зависност господарства о увозу хране и индустријских производа, стоји у недавном извештају којег је објавио амерички обавештајни и аналитички центар Стратфор. Према речима стручњака ове агенције, унаточ бројним потешкоћама, Москва је успела постићи успехе у овом подручју, али су краткорочно ове побједе морали платити руски потрошачи.
Према наредби Кремља, Русија мора превладати зависност о приходима од продаје нафте и спровести политику супституције увоза. Влада већ дуже време покушава спровести реформе економског система земље, тражећи замену за стране прехрамбене производе и производити у земљи робе широке потрошње, пише Стратфор
Америчке аналитичари верују “како ће се, све док ова политика даје мешовите резултате, процес наставити, а последице ће бити да ће руски господарство бити пуно независније него је било у последњих неколико десетљећа, барем у неким аспектима”.
Према ауторима извештаја, иако је Русија богата природним ресурсима, добијање приходе њиховим вађењем уопште није било лако, а разлог томе је била логистика.
„Руска природна богатства су разбацана на големом подручју и често се налазе на територији где влада оштра клима, па су њихова производња и извоз често невероватно компликовани, што смањује профитабилност екстрактивне индустрије”, пише Стратфор.
„Осим тога, становништво земље је концентрирано углавном у еуропском делиу, а средњи и источни део је слабо насељен, иако покрива укупно око 65% Русије. Руске реке углавном теку према северу или југу, стога су неприкладне за превоз робе у целој земљи. Русија не може у потпуности користити своју познату црницу, земљу која се налази у јужном дијелу уз Украјину, на граници Монголије и Казахстана. Због жестоке зиме и непредвидљивих временских прилика је део те земље изузетно је тешко култивирати, а где је то могуће, на Северном Кавказу близу Црног мора, претње пољопривредној производњи стварају етничке и политичке напетости”, пишу аутори, иако не прилажу никакве доказе за то, да би се касније, говорећи о резултатима руске пољопривредне индустрије, сами побили.
Извештај се потом враћа у историју, подсећајући како су се сви руски владари вековима “покушали носити са географским карактеристикама земље”.
„Иако је Русија историјски била главни извозник житарица, њене индустрија је увек патила због логистичких проблема, због чега након индустријализације крајем XИX векова није могла стајати на челу развијених земаља”, пишу аналитичари Стратфора.
„Советско водство и његово планска економија је погоршало те проблеме, што је био резултат расподеле производње што је могуће ближе сировинама и присилним пресељењима грађана у удаљене регионе диљем земље, где су подигнути бројни “мали” градови с популацијом од 100 до 300 хиљаду људи. Било је потребно хранити и одијевати људе, користећи слабу инфраструктурну и логистичку мрежу коју је држава имала на располагању” , говорећи о раном раздобљу Советског Савеза истичу амерички стручњаци.
Као што аналитичари кажу, према једној недавној студији руске економије западних економиста, да пресељењем Руса није управљала држава, него “рука тржишта”, на истоку Русије би у овом тренутку било 14 милиона људи мање него сада.
“Ове недостатке надопуњују резултати планске економије и одсуство било какве конкуренције, што је довело до драстичног пада квалитете готово свих индустријских производа. То јена крају и довело до преусмеравања на извоз сировина као главног извора прихода, а приход се трошио на увоз индустријских производа из иностранства и одбрамбену индустрију. Резултат тога је на крају био чак и увоз жита, јер се производња у пољопривредном сектору због недостатка инвестиција стално смањивала”, даље наводе аутори извештаја Стратфора.
Према аналитичарима агенције, раст трошкова за ове потребе је на крају премашио приходе од извоза енергетских ресурса, а криза трговинске билансе је била један од најважнијих чиниоца који су довели до пропасти Советског Савеза.
„Иако се Руска Федерација окренула тржишној економији, ипак је наслиједила зависност Советског Савеза о извозу сировина. Руске власти су се одлучиле и на “плутајући течај” националне валуте, што је значило да рубља следи ток цена нафте, подсећају аутори. Све економске кризе у земљи су од тада увек биле повезане с падом цена енергената, а раздобља просперитета с њиховим растом. Због зависности о извозу нафте су чак су и “добра времена” имала проблема у господарству, јер је рубља пратила нафту, а руска роба је постајала скупља на светском тржишту и стога мање конкурента, изазивајући негативну ланчану реакцију у свим секторима индустрије, присиљавајући земљу да се још више ослања на извоз енергената”, објашњавају аналитичари.
Ситуација је коначно промијенила 2009. године, када је руска влада усвојила је “Стратегију националне безбедности Руске Федерације до 2020. године”, којој је главни циљ ослободити господарство зависности о нафти.
Аутори извештаја наводе како је још 2009. одлучено да до 2020. Русија мора досећи ниво безбедност хране. Наиме, до 2020. Русија сама мора произвести 95% потребних житарица, 95% кромпира, 90% млека и млечних производа, 85% меса и 80% шећером, биљних уља и рибљих производа.
„У нормалним условима, чак и како би се постигли неки од тих показатеља, за Русију би било превише, али недавни догађаји су помогли земљи да премашили план у готово свим ставкама, чак и прије рока”, признају аналитичари Стратфора.
„Русији иду на руку пад цијена нафте и рубље, али санкције које је Запад наметнуо Москви након анексије Крима. Ова случајност је на крају довела до тога да се руска економија драматично промијенила и успостављена је равнотежа. Када су 2015. године, због ослабљене валуте и несташица увезене робе широке потрошње, цене хране у земљи порасле, одмах је повећана потражња за домаћим намирницама. С друге стране, ослабљена рубља је потакнула потражњу за руским пољопривредним производима, а житарице су постале тражене диљем међународног тржишта”, наводи се у извештају.
„Крајњи резултат је био пољопривредни препород Русије, само шест година након утврђивања циљева о безбедности хране. Москва је успела остварити резултат у седам од осам показатеља, а мало заостаје у сектору млечних производа. До 2017. је Русија по количини постала највећи извозник пшенице у свијету, а данас се на црноморском подручју земље производи 23% светске производње”, пише Стратфор.
Ипак, покушаји јачања независности у индустријској производњи нису били тако успешни. Унаточ помоћи слабе рубље, успех није постигнут у аутомобилској индустрији, где је просечан удео увоза у 2015. години пао за 22,5%. Међутим, детаљна анализа стања показује дасе то догодило у првом реду због смањења потражње за аутомобилима баш због слабе рубље и сада се иностране фирме ослањају на заједничка улагања у Русији. Другим ријечима, домаћи произвођачи у овом сектору нису победили, али стране индустрије долазе и граде фабрике у Русији.
Удео увоза у металургији је такође смањен, али амерички аналитичари то приписују погоршању односа с Украјином, иако је црна металургија најразвијенија у Донбасу, а већина је на подручју под надзором Доњецке и Луганске Народне Републике.
„У фармацеутској индустрији и производњи електричне опреме слаба рубља није дала исти учинак као у пољопривреди. Удео увоза тих роба се повећао чак и 2015. године, а Русија за супституцију увоза у овим подручјима нема довољно нити индустријских капацитета, као ни ниво образовања”, тврди Стратфор.
„У међувремену, Кремљ и даље покушава побољшати економсе успехе који су остварени након 2014. У страху од поскупљења нафте, што ће изазвати јачање рубље и уништити главну предност руске пољопривреде на светском тржишту, Русија је почетком прошле године донијела је нова порезна правила према којима ће се цена нафте изнад 40 долара по барелу сматрати “изванредним приходом”, који ће користити искључиво за уклањање евентуалног прорачунског дефицита или ће се тим новцем пунити фонд резерви за црне дане. Овај маневар владе и Централне банке Русије разбија директну везу између цене нафте и стања у економиј, што је јасно у посљедњих шест месеци, време у којем се рубља одлучно одупирала тренду повећања цијена нафте” , иронично закључују стручњаци Стратфора.
Како тврде амерички аналитичари, Кремљ верује да ће слаба рубља не само помоћи у спашавању новостечене моћи у пољопривреди, него ће с временом помоћи и руској индустрији, што је вероватно истина.
Наравном, Стратфор тврди како ће ову стратегију платити руски потрошачи. Амерички аналитичари наводе како је пад куповне моћи Русе присилио да одустану од страних висококвалитетних производа, укључујући и млечне производе, месо и воће.
„Осим тога, ако су по старом моделу Руси могли куповати више иностраних производа, повећавајући БДП кроз потрошњу, према новим правилима, ако се не укину, то више неће моћи”, тврде стручњаци Стратфора, који су уверени да БДП и његов раст не зависе о реалном сектору и производњи, него искључиво о необузданој потрошњи. Међутим, резултати руске економије у посљедњих неколико година демантирају ову тезу.
„Наравно, ојачана економска независност Русије омогућиће јој већу слободу у међународним пословима, јер ће моћи подузимати веће ризике без обраћања позорности на казне и санкције у облику ембарга у набавци хране”, безбедни су аутори извештаја, који додају како ће повећана економска независност Русију краткорочно учинити сиромашнијом, али геополитички пуно независнијом”.
