Прочитај ми чланакДржаву Палестину признале су јуче Велика Британија, Канада, Аустралија и Португал. Израел сада разматра акције одмазде попут, како је најављено, анексије на Западној обали. Тај потез би додатно продубио сукоб Израела са Европом, проширио јаз с арапским државама и још више удаљио САД од својих савезника широм света, док администрација Доналда Трампа и даље подржава Нетањахуа и Израел у рату у Гази, пише Гардијан.
Вашингтон је претходно упозорио своје савезнике да ће Израел „симболично“ узвратити на најаву која је уследила у недељу, а највиши званичници су били свесни да би израелски одговор могао да угрози кључне иницијативе Трампове администрације, укључујући Абрахамове споразуме, који су имали за циљ нормализацију односа између Израела и арапских држава, али који сада делују као да су на ивици пропасти.
Признавање Палестине од стране других чланица савеза „Пет очију“ (Five Eyes) – неких од најближих америчких савезника у области обавештајних послова – додатно ће појачати тензије у тренутку када су партнери већ у сукобу око помоћи Украјини, као и због билатералних питања попут царина, пише Гардијан.
У отвореном писму, високи републикански законодавци упозорили су британског премијера Кира Стармера, канадског премијера Марка Карнија и аустралијског премијера Антонија Албанесеа да ће „признавање палестинске државе супротставити ваше земље дугогодишњој политици и интересима САД и може довести до казнених мера као одговора“.
Оно што остаје нејасно јесте да ли ће Сједињене Државе активно подржати израелски одговор – укључујући могућу анексију делова Западне обале – или је администрација Доналда Трампа једноставно пристала да се не меша у потезе Бењамина Нетањахуа, с обзиром на то да Израел све више делује као да држи иницијативу у односима са САД.
Нетањаху: Међународна зеједница ће чути наш одговор
Израелски премијер Бењамин Нетањаху обећао је одговор на одлуке више земаља да признају палестинску државу.
На недељном састанку владе, Нетањаху је изјавио да ће се Израел борити у Уједињеним нацијама и другим међународним форумима „против клеветничке пропаганде усмерене против нас“, као и против позива на стварање палестинске државе, за коју је рекао да „угрожава наше постојање и представља апсурдну награду за тероризам“, пише CNN.
Обећао је да ће међународна заједница „чути наш одговор по овом питању у наредним данима“, што се може тумачити као могућа најава интерних расправа о анексији окупиране Западне обале.
Нетањаху још увек није јавно рекао шта тачно намерава да уради, али је у видео-изјави у недељу увече рекао да ће израелски одговор уследити након његовог састанка са председником САД Доналдом Трампом следеће недеље.
Без Трампове подршке, Нетањаху има мало опција за одговор. Али уз ту подршку – на шта јасно указује – израелски премијер делује као да може да предузме скоро било шта, под окриљем америчке дипломатске заштите.
Израелски премијер наговестио је део онога што следи. Рекао је да је Израел удвостручио број јеврејских насеља на окупираној Западној обали, која се сматрају нелегалним према међународном праву, и додао: „наставићемо тим путем“.
Већ недељама Израел оптужује западне земље да признају палестинску државу искључиво из унутрашњополитичких разлога, инсистирајући да тај симболични потез неће променити реалност на терену. Али сада, када се то догодило, Израел реагује оштро.
Нетањахуови крајње десничарски савезници врше притисак да иде што даље – позивајући да Израел анексира целу Западну обалу или њене велике делове.
Министар финансија Безалел Смотрич изјавио је да је „једини одговор“ анексија целе Западне обале и да треба „једном заувек уклонити глупу идеју палестинске државе са дневног реда“.
Министар за националну безбедност Итамар Бен Гвир рекао је да ће на следећем састанку владе предложити примену израелског суверенитета над територијом и позвао на распуштање Палестинске самоуправе.
Чињеница да се Велика Британија, Канада и Аустралија сматрају међу најближим савезницима Израела није умањила бесну реакцију израелске владе, нити је утицала на њихове позиве на анексију.
Уместо да промени израелски курс, признање Палестине само је оснажило израелску владу у њеној дипломатској борби са све већим бројем западних земаља.
Према светоназору премијера Нетањахуа, једина земља која је Израелу потребна јесу Сједињене Државе – и он сада има јавну подршку Трампове администрације.
Признање Палестине: Да ли САД губе утицај у остатку света
Међутим, ако питање палестинске државе показује степен америчке подршке Израелу, оно уједно открива и ограничења америчког утицаја у остатку света.
Током прошлонедељне посете Израелу, државни секретар Марко Рубио рекао је да је разговарао са земљама које су планирале признање Палестине како би их покушао убедити да је тај потез контрапродуктиван.
„То сам им пренео у више наврата“, рекао је Рубио на конференцији за новинаре у понедељак.
Али ниједна од земаља које су најавиле признање палестинске државе није променила своју политику.
Циљ тог признања је двострук: Окончање рата у Гази, који траје скоро две године и подршка решењу о постојању две државе.
Али оба циља тренутно делују веома далеко, нарочито како Израел ескалира рат у Гази и нескривено шири насеља на Западној обали са намерном да уништи идеју палестинске државе.
Бивши израелски генерални конзул Алон Пинкас предвидео је да је мало вероватно да ће Нетањаху анектирати велике делове Западне обале ако то уопште и учини.
„Чак и ако анектира, то ће бити симболична анексија неког дела подручја Ц, за које никога није брига“, рекао је Пинкас за CNN, мислећи на део Западне обале који је под израелском безбедносном и цивилном контролом.
Израел има „довољно времена за припрему“ на признање палестинске државе, рекао је Пинкас, и да види које ће кораке предузети да убеди земље да потраже друга решења.
„Имао си довољно времена за дипломатску кампању, употпуњену олакшавањем хуманитарне ситуације у Гази да покажеш добру вољу“, рекао је Пинкас. Али Израел то није учинио.
Лидер опозиције Јаир Лапид оштро је критиковао Нетањахуа и земље које признају палестинску државу заједно: „Иста влада која нам је донела најгору безбедносну катастрофу у нашој историји сада нам доноси и најтежу дипломатску кризу икада“, написао је на друштвеној мрежи X.
Самит Француске и Саудијске Арабије
Француска и Саудијска Арабија данас ће, пише Ројтерс, окупити десетине светских лидера како би прикупиле подршку за решење са две државе, при чему се очекује да ће неколико земаља формално призна палестинску државу.
Израел и Сједињене Државе бојкотоваће самит, рекао је израелски амбасадор при УН, Данијел Данон, описујући догађај као „циркус“.
Самит, који претходи овогодишњој седници Генералне скупштине УН, долази након што је Израел покренуо дуго најављивану копнену офанзиву на град Газу, а прогнозе за прекид ватре су слабе, две године након што су палестински исламски милитанти из Хамаса напали Израел и покренули рат у том појасу.
Услед појачане израелске офанзиве у Гази и ескалације насиља израелских насељеника на Западном Брегу, расте осећај хитности за деловањем пре него што идеја о решењу са две државе заувек нестане.
Генерална скупштина УН усвојила је седмострани документ овог месеца у којем се позивају на „опипљиве, временски ограничене и неповратне кораке“ ка решењу са две државе, док се истовремено осуђује Хамас и позива на његову предају и разоружање.
Ти напори су одмах наишли на критике Израела и САД, које су их окарактерисале као штетне и као медијску представу.
„Њујоршка декларација је план који почиње са најважнијим приоритетима: прекидом ватре, ослобађањем талаца и неометеним уласком хуманитарне помоћи у Газу,“ рекао је француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро новинарима.
„Када се прекид ватре и ослобађање талаца постигну, следећи корак је план за дан после, који ће бити на дневном реду данашњих разговора.“
Француска је иницирала овај потез, надајући се да ће Макронова најава у јулу да ће признати палестинску државу дати већу снагу покрету који је до сада био под доминацијом мањих земаља које су углавном критичне према Израелу.
Британија, Канада, Аустралија и Португал су у недељу признале палестинску државу. Очекује се да ће и Француска и још пет држава то формално учинити данас.
Неки кажу да ће постојати услови, док други сматрају да ће нормализација дипломатских односа бити фазна и зависна од напретка Палестинске управе у реформама.
Израел је изразио противљење овом потезу и нема поверења у 89-годишњег палестинског председника Махмуда Абаса да ће испунити обећања о реформама и модернизацији, како је написао у писму Макрону раније ове године.
Абас и десетине палестинских званичника неће бити присутни лично. САД, које су чврст савезник Израела, одбиле су да издају визе, па ће се Абас обратити путем видео линка.
Саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман неће присуствовати, иако је један од домаћина догађаја. Генерална скупштина је у петак консензусом, без гласања – дозволила да се он појави путем видео линка на понедељковом састанку.
„Свет сада јасно каже: палестинска држава је потребна и морамо је остварити. Сада треба показати које ће мере бити предузете,“ рекао је палестински министар спољних послова Варсен Агабекијан Шахин новинарима у недељу.
