Pročitaj mi članakBEOGRAD – Građani Srbije u 2025. godini sve više osećaju rast troškova života, jer cene brojnih dobara i usluga nastavljaju da budu viša nego ranije, dok najave vlade o rastu plata i penzija deluju sve više kao bleda uteha u poređenju sa stvarnim životnim troškovima.
Istraživanje objavljeno na portalu Nova.rs pokazuje da su cene hrane značajno porasle tokom poslednjih godina, a najveći uticaj na to ima rast cena goriva, koji je direktno povećao troškove proizvodnje, transporta i distribucije hrane u Srbiji. Na ovaj lanac uticali su i poskupljenje đubriva, monetarna i fiskalna politika, kao i klimatske promene koje dodatno opterećuju poljoprivrednike i potrošače.
Pored hrane, građani se suočavaju sa rastom cena komunalnih usluga i energenata. Grejanje u Beogradu već je poskupelo za oko 6%, što znači hiljade dinara više na mesečnim računima, a toplane širom zemlje najavljuju dodatne korekcije u nadolazećim mesecima.
Ovo poskupljenje dodatno opterećuje budžete domaćinstava, posebno u zimskoj sezoni kada se povećavaju troškovi energenata za grejanje, struju i gorivo. Prema podacima Danas-a, još od početka 2025. godine došlo je do rasta cena komunalnih usluga — uključujući vodu, porez na imovinu, iznošenje smeća i druge osnovne troškove, što je direktno osetilo veliki broj građana.
Sa druge strane, vlasti redovno ističu da plata i penzija rastu. Prosečne zarade u Srbiji beleže nominalni porast u 2025. godini, uz značajno veći rast nego ranijih godina, ali stručnjaci podsećaju da realni rast kada se uzmu u obzir inflacija i rast troškova nije dovoljan da nadoknadi sve ove izdatke.
Vlast je takođe najavila povećanje minimalnih plata i penzija tokom 2025. i 2026. godine, kao deo socijalnih i ekonomskih mera, ali ekonomisti upozoravaju da ni ova povećanja ambiciozno najavljena pred izbore ne “hrane” domaćinstva dovoljno kada cene osnovnih životnih namirnica i usluga rastu neprestano.
Kritičari kažu da upravo ovaj paradoks sa jedne strane rast troškova života, a sa druge strane priča o rastu plata i penzija stvara osećaj razočarenja među građanima koji ne vide stvarno poboljšanje svojih mesečnih budžeta. Ekonomski analitičari navode da je neophodno hitno uvesti efikasnije mere kontrole cena, ali i konkretne socijalne programe koji bi stvarno ublažili teret inflacije za najugroženije slojeve stanovništva.
