Прочитај ми чланак
(sportal.rs)
Завршни турнир АБА лиге игра се у Лакташима 25. и 27. априла када ће и дефинитивно бити познат нови шампион регије.
Актуелни првак Макаби није учествовао у овогодишњем издању лиге, а после фајнал-фора на паркету Игокее, челници такмичења ће по 11. пут уручити пехар најбољем.
Све је почело у сезони 2001/02. Лига је бројала 12 тимова и играла се без клубова из Србије. На Ф4 у Љубљани, домаћин Олимпија савладала је у финалу тим Крке (73:59) и тако однела премијерни тријумф у новоформираном такмичењу.
У следећој сезони, која је по први пут у лигу укључила и српске представнике, завршни турнир, такође одржан у дворани „Тиволи“, припао је Задру, који је био бољи од Макабија (91:88).
Такмичарска година 2003/04 донела је први успех за српске представнике. У самој завршници шампионата Рефлекс из Железника, који је са клупе водио тренер Бошко Ђокић, у Загребу је надиграо Цибону (71:70) и освојио трофеј.
Како наводе хрватски медији „српски кошаркаши су неприкладно прославили победу, заигравши коло на центру, уз дизање три прста, а церемонија доделе пехара је убрзана како не би дошло до већих инцидената“.
На завршном турниру за Рефлекс су наступали Фримен, Стефановић, Ашкрабић, Јоровић, Мандић, Крстовић, Поповић, Мајсторовић, Френд, Плиснић, Васић и Илић.
У сезони 2004/05, у којој је наступало чак 16 тимова, по први пут је игран завршни турнир са осам екипа. У хали „Пионир“, први пехар је отишао у Вршац, пошто је Хемофарм био бољи од београдског Партизана (89:76). Уз Небојшу Богавца, који је био МВП финала, за вршачки тим наступали су Бакић, Ракић, Хукић, Микинг, П. Поповић, Васиљевић, Мишановић, Ђикановић, Топић, Савовић и Борисов.
Пета сезона лиге (2005/06), у којој је број учесника поново смањен на 14, још једном је била врло успешна за ФМП Железник. Популарни „пантери“ савладали су Партизан са 73:72 и тако у витрине донели нови трофеј са „Јадрана“. Победнички тим чинили су Васић, Цветковић, Ерцег, Јоровић, Илић, Крстовић, Пуповић, Мариновић, Тодоровић, Рашић, Савановић и Самарџиски.
Након два финала у којима је био поражен, Партизан је кренуо у, до сада, највећу серију освојених трофеја. Први регионални пехар за црно-беле дошао је у сезони 2006/07, када се финале играло на две добијене утакмице.
У оба меча, Партизан је надиграо ФМП (85:83 / 94:82), а шампионски састав чинили су Тепић, Богдановић, Кецман, Бакић, Боровњак, Трипковић, Величковић, Перовић, Пековић, Дробњак, Божић и Камингс.
Седмо издање лиге (2007/08) одвело је финалисте у дворану „Тиволи“, где су се поново срели стари знанци. После три године паузе, као формат за завршни турнир изабран је фајнал-фор, а уследила је реприза финала из 2005. године. Овог пута,
Партизан је надиграо вршачки Хемофарм (69:51) и изједначио се са бројем титула са ФМП-ом. Пред нешто више од хиљаду гледалаца у Љубљани, титулу су прославили Милошевић, Трипковић, Божић, Боровњак, Ђурковић, Пековић, Паласио, Кецман, Вранеш, Величковић, Тепић и Витковац. За најбољег играча Ф4 проглашен је Никола Пековић.
Када су победник лиге у питању, ништа се није променило ни у сезони 2008/09. Домаћин је, по трећи пут, био главни град Србије, а трећа узастопна титула отишла је у руке кошаркаша Партизана. Црно-белима је овог пута честитала Цибона, која је меч изгубила са 49:63. Пред више од 13.000 људи, у београдској „Арени“, победничко прстење добили су Рашић, Вранеш, Божић, Величковић, Трипковић, Витковац, Милошевић, Ракочевић, Тепић, Алексић, Лазме и Весели.
А онда, прича која се не заборавља. Дуели током сезоне 2009/10 стали су у 0,6 секунди финалног окршаја Цибоне и Партизана, који је одигран у загребачкој „Арени“, пред више од 16.000 људи.
Богдановић је погодио тројку за вођство загребачког тима од 74:72, уследило је опште весеље на терену и трибинама, али хрватски тим није био довољно концентрисан да одигра меч до краја.
На нешто више од пола секунде до краја меча, Душан Кецман је са своје половине „затегао“ историјски шут, на опште чуђење већине присутних лопта је пала тачно где је требало и Партизан је дошао до четврте узастопне титуле.
Велико славље поделили су Робертс, Мекејлеб, Кецман, Милошевић, Рашић, Митровић, Божић, Марић, Весели, Ђекић и Вранеш. Нестварну тројку Кецмана, по ко зна који пут, можете погледати ОВДЕ.
Доминација Партизана наставила се и у сезони 2010/11. Упркос нешто лошијем старту сезоне, црно-бели су квалитетно играли онда када је било најпотребније. У дворани „Стожице“, Партизан је надиграо Олимпију (77:74) и „везао“ пет година у којима је владао просторима бивше Југославије. Победнички тим чинили су Џерелс, Кецман, Лучић, Милосављевић, Богдановић, Катић, Џаваи, Бешовић, Божић, Гист и Весели.
Пехар намењен победнику десетог, јубиларног издања „јадранске“ лиге није завршио на Јадрану. Израелски Макаби доминантно је протутњио кроз АБА лигу, а у финалу, одиграном у Тел Авиву, домаћин је са 87:77 надиграо Цедевиту и тако своје друго учешће у лиги окончао првом титулом.
Као што је и речено, 11. пехар регионалног првенства биће додељен у Лакташима.
Домаћин Игокеа, баш као и Црвена звезда и крагујевачки Раднички, имају прилику да се боре за први трофеј, док ће Партизан јуришати на највише постоље по шести пут од оснивања лиге.
Општа је оцена да четири тима имају подједнаке шансе за освајање, а ко ће постати нови владар познатих простора знаћемо у суботу, око 22 часа.
АБА лига, Ф4:
Четвртак (полуфинале)
ПФ1: Црвена звезда – Раднички 17.00
ПФ2: Игокеа – Партизан 21.00
Субота (финале)
Победник ПФ1 – Победник ПФ2 20.30
Досадашњи освајачи
2002. Олимпија – Крка 73:59
2003. Задар – Макаби 91:88
2004. Рефлекс – Цибона 71:70
2005. Хемофарм – Партизан 89:76
2006. ФМП – Партизан 73:72
2007. Партизан – ФМП 85:83, 94:82 (играно на две победе)
2008. Партизан – Хемофарм 69:51
2009. Партизан – Цибона 63:49
2010. Партизан – Цибона 75:74
2011. Партизан – Олимпија 77:74
2012. Макаби – Цедевита 87:77
