Прочитај ми чланакНаучни саветник Историјског института у Београду и стручњак за средњовековну историју Александар Узелац изјавио је да ће, уколико планирани пројекат изградње објекта у порти Петрове цркве не буде заустављен, овај изузетно значајан споменик културе вероватно бити скинут са УНЕСКО листе Светске баштине.
Он је за Сто плус радио истакао да чињеница да се Петрова црква налази на листи УНЕСКО не представља сама по себи гаранцију њене заштите, већ да је то пре свега обавеза државе и њених надлежних стручних органа. Према његовим речима, УНЕСКО води посебну евиденцију о објектима са листе који су угрожени, као што су средњовековни манастири на Косову и Метохији или споменици који су изложени опасностима рата у Украјини.
„Пракса УНЕСКО је да у случајевима нестручних или неадекватних интервенција, које нарушавају споменик или његову заштићену околину, објекте најпре проглашава угроженим, а затим их, уколико се од такве праксе не одустане, скида са листе. Тако је, на пример, велелепна средњовековна катедрала Баграти у Кутаисију у Грузији 2017. године скинута са УНЕСКО листе због радова који су нарушили њен изворни изглед и амбијент. Иста судбина, врло је могуће, чека и Петрову цркву ако се овај пројекат не заустави“, навео је Узелац.
Изградња објекта у северном делу порте Петрове цркве, над остацима средњовековних грађевина, уз употребу бетона, блокова и савремених материјала, изазвала је бурне реакције стручне и шире јавности.
Као инвеститор пројекта наводи се Епархија рашко-призренска, уз финансијску подршку Министарства туризма и омладине и Туристичке организације Новог Пазара.
Узелац сматра да се „изградњом овог чудовишног објекта од челика и стакла, без обзира на то да ли ће бити пресвучен каменом или не, несумњиво нарушава аутентичност амбијенталне целине Петрове цркве“.
„Скандалозно је да је Републички завод за заштиту споменика културе не само дао дозволу за изградњу, већ је и активно укључен у реализацију пројекта. Ово није први случај да државна институција, формално надлежна за очување културних добара, уместо да их штити, учествује у нарушавању њихове аутентичности. О томе сведоче и бројни други примери неадекватне ‘ревитализације’ културног наслеђа у Новом Пазару и околини, како из средњовековног, тако и из османског периода“, додао је Узелац.
Он истиче и да је уклањањем остатака средњовековне грађевине, како би се изградио овакав објекат, већ начињена немерљива штета.
„Без директног увида у локалитет и документацију са ископавања може се само нагађати о контексту и функцији те грађевине. Ипак, с обзиром на значај Петрове цркве у средњем веку и тадашње обичаје, није искључено да се управо ту налазила резиденција првих Немањићких владара, односно двор Стефана Немање и његових наследника. Нажалост, због онога што је већ учињено на терену, можда никада нећемо сазнати истину“, упозорио је Узелац.
Према његовим речима, о Петровој цркви се у широј јавности врло мало зна, док се о њој често пишу досетке и измишљотине, уместо чињеница.
„Петрова црква подигнута је крајем 9. века, у време бугарске власти над Расом, на темељима старије ранохришћанске грађевине. У њеној близини пронађен је и великашки гроб из предримског периода, што сведочи о вишемиленијумском континуитету и сакралној функцији овог места још од претхришћанске епохе“, навео је он.
Њен изузетан значај за српску историју огледа се и у чињеници да је у Петровој цркви крајем 1217. или почетком 1218. године Стефан Првовенчани крунисан за краља круном која је стигла из Рима, што, како наводи Узелац, недвосмислено потврђује писмо милешевских монаха с краја 16. века.
„Упркос томе, овај податак је мало познат јавности и ретко се помиње у уџбеницима. За то је, нажалост, у великој мери ‘заслужна’ Српска православна црква, која заступа неутемељен наратив да је Стефана Првовенчаног за краља крунисао његов брат Сава у Жичи, чиме се систематски умањује значај Петрове цркве. Многе моје колеге о томе ћуте јер не желе да се замере СПЦ“, закључује Узелац.
Радове у порти Петрове цркве, по пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе, изводи конзорцијум на челу са компанијом „Елкомс“ из Београда. Посао је уговорила Туристичка организација Новог Пазара, а вредност радова износи више од 91,7 милиона динара са порезом.
