Pročitaj mi članakIndustrijska proizvodnja u Nemačkoj je, čak i nakon oporavka u septembru, tek na nivou iz 2005. godine. Berlin nikako ne može da nađe odgovor na dva ključna izazova: Trampove carine s jedne, i rapidan kineski tehnološki napredak s druge strane
У поносном средишту немачке инжењерске стручности, просперитет се више не може узимати здраво за готово. Прошлог месеца, компанија Трумф – произвођач ласера и машина за обраду метала, симбол немачких породичних фирми познатих под називом „Мителштанд“ – забележила је свој први губитак још од светске финансијске кризе.
У року од 24 сата, матични град те фирме Дицинген, у богатој југозападној покрајини Баден-Виртемберг, објавио је да пооштрава мере штедње. Порез на пословање, кључни извор прихода града, урушио се за 80 одсто од 2023. године, гурајући буџет за наредне године дубоко у минус.
Градски благајник Дицингена, Патрик Мајер, изјавио је за Фајненшел тајмс да, иако је очекивао удар, „није могао ни предпоставити да ће бити тако снажан“. „Суочавамо са структурном кризом“, додао је Мајер. „Наша економска садашњост често делује парализовано,“ навела је генерална директорка фирме Никола Лајбингер-Камилер у октобру, представљајући годишње резултате.
Ова мрачна оцена верно одражава расположење у земљи. Највећа европска привреда заглављена је у четвртој години стагнације. Шест месеци након што је конзервативни канцелар Фридрих Мерц ступио на дужност, „криза у немачком инжењерском сектору добија на снази“, каже Дирк Фицер, партнер у компанији Порсцхе Цонсултинг. Он додаје да је „јасно“ да пад није цикличне природе и да „неће једноставно нестати“ у неком надолазећем привредном успону.
Пад производње
Индустријска производња је, чак и након делимичног опоравка у септембру, на нивоу из 2005. године. „Многе кључне економске снаге Немачке претвориле су се у њене слабости,“ каже Маркус Берет, глобални извршни директор консултантске куће Роланд Бергер са седиштем у Минхену.
Међу њима су: обимна индустријска база коју је тешко декарбонизовати, велика зависност од извоза у време када је глобализација под претњом, као и моћна аутомобилска индустрија која сада мора да отпише 140 година експертизе у области мотора са унутрашњим сагоревањем.
Све ово додатно отежавају две кључне политичке одлуке донете у Сједињеним Државама и Кини, у размаку од десет година: трговински рат Доналда Трампа и одлука Пекинга од пре деценију да се претвори у глобалну силу у области високе технологије и инжењерства. Трампове царине већ су снажно погодиле немачке извознике: током првих девет месеци ове године њихов извоз у САД пао је за 7,4 одсто.
Међутим, кинески потези су за Берлин још тежи јер стварају такозвани „кинески шок“ који сада погађа резултате бројних глобално успешних немачких компанија. Приближно две деценије, до пандемије короне, кинеска потражња за немачком инжењерском робом и аутомобилима деловала је бескрајном, подстичући тако раст корпоративне добити, запослености и економске активности у доба Ангеле Меркел.
Међутим, од пандемије, Кина све више надмашује Немачку на традиционално „њеном терену“, каже Spiros Andreopulos, оснивач франкфуртске консултантске фирме Thin Ice Macroeconomics. У просеку, кинеска капитална добра су 30 одсто јефтинија од европских. Такође, од велике важности је и то што су произвођачи из ове азијске суперсиле смањили јаз у квалитету.
Од почетка 2025. године, Немачка бележи трговински дефицит у капиталним добрима са Кином. То је први пут од када су такве евиденције почеле да се воде 2008. године. Према подацима индустријске асоцијације ВДМА, кинески извоз машина у Европу приближно се удвостручио на око 40 милијарди евра за више од шест година и могао би да достигне 50 милијарди ове године.
Док су немачки премијум брендови аутомобила попут Аудија, Поршеа и Мерцедес-Бенза први осетили удар, произвођачи капиталних добара почели су да трпе сличан притисак. „Као држава, Кина је последњих година била много бољи, проактивнији и доследнији играч у освајању високих технологија“, каже Клаус Розенфелд, генерални директор немачког добављача аутомобилских делова Сцхаеффлер, за Фајненшел тајмс.
Оптимисти тврде да Немачка, иако с кашњењем, покушава да се прилагоди тектонским променама које су се последњих деценија одигравале на Западу, током којих је индустрија смањивала удео, а сектор услуга растао. Међутим, Оливер Рихтберг, стручњак за трговину у ВДМА, остаје скептичан: „Да ли ми заиста имамо друге секторе који могу надоместити овај недостатак?“ пита он, указујући на мали немачки сектор технологије и вештачке интелигенције.
„Домаћи политичари још увек нису схватили колико је ситуација заиста лоша“, додаје Рихтберг. „Још увек постоји чврста јавна свест о томе да уживамо у високим маржама и јако конкурентној позицији. Али више немамо те марже. Боримо се, и тешко је пренети ту поруку.“
Кинески изазов
Нестабилна трговинска политика Доналда Трампа погађа немачке индустријалце знатно више него царина од 15 процената коју је ЕУ прихватила у јулу. Месец дана након контроверзног споразума, САД су прошириле постојећу царину од 50 одсто на металне компоненте на више од 400 додатних категорија производа, укључујући мотоцикле, железничке вагоне, дизалице и пумпе. Таксе на челик, легуре и бакар праћене су комплексним правилима откривања информација и претњама високим казнама за непотпуне декларације.
Од велике важности је то што су произвођачи из Кине смањили јаз у квалитету у односу на Немачку
Ово је погодило немачке компаније из најразличитијих сектора. На пример, произвођач пољопривредне опреме Кроне Гроуп, са седиштем у Спелеу, у Доњој Саксонији, био је принуђен да привремено обустави производњу намењену за САД. Додатне царине на метал биле су „доста шокантне“, присећа се Кроне, директор ове породичне компаније чија је годишња продаја око 2,4 милијарде евра. Он предвиђа да ће амерички фармери бити суочени са значајним растом цена, што би могло да смањи потражњу.
Само базична царина од 15 процената учиниће да преса за сено вредна 170.000 долара, поскупи за око 25.000 долара. „То је значајан додатни трошак без икакве додате вредности за купца,“ каже Кроне, додајући да додатне царине на метал ситуацију чине још тежом. „Са машинама за америчко тржиште сада смо помало опрезнији и благо смо прилагодили број производа које ‘избацује’ наша фабрика.“
Иако је продаја робе у САД постала тежа за немачке индустријалце, такмичење са брзо растућом индустријском моћи Кине представља још већи изазов.
Роба која долази из Кине више није јефтина копија нижег квалитета, ако је икада то заиста била. „Већину онога што немачке ‘Мителштанд’ фирме раде данас, кинеске компаније могу да ураде подједнако добро,“ каже Тило Кепе, партнер у немачкој консултантској фирми Винделици Адвисорс, који је више од деценије радио у Кини. Када је реч о брзини, они су западне ривале оставили далеко иза себе, потребно им је половина времена да нову идеју претворе у готов производ. Кратки циклуси производње значе и брже учење.
„Кинеске компаније су прагматичније и често брже“, каже Бернд Рајфенхаузер, генерални директор немачке компаније Реифенхäусер Гроуп.
Филип Бајат, директор минхенске компаније за компресоре Бауер Компрессорен Гроуп, даје упадљив пример. Потребна му је нова машина за обраду жице за једну од фабрика у Европи. Понуда једне швајцарске компаније износи 130.000 евра, док понуда фирме из кинеске провинције Џеђанг износи мање од 28.000 евра. „То је збуњујуће,“ каже Бајат, додајући да је кинеска машина изгледала подједнако квалитетна. Још увек разматра коју ће купити.
Мање запослених
Пад потражње који је проузрокован наведеним тенденцијама – америчким царинама и кинеском конкурентношћу – подстиче настанак кризе запослености. На пример, компанија Трумпф је отпустила 1.200 радника, што чини око шест одсто њене радне снаге.
Пад броја радних места на националном нивоу у индустријском сектору до сада је био маскиран растом запослености у социјалној заштити, здравству, државној администрацији и другим деловима услужног сектора. Међутим, број незапослених растао је у 37 од 44 месеца почевши од фебруара 2022. године, достижући скоро три милиона, што је највиши ниво у последњих 14 година. Стопа незапослености порасла је са 5,1 на 6,3 процента.
Гиганти попут Волксwагена, Порсцхеа и Мерцедес-Бенза, као и добављачи као што су Bosch, Continental и ЗФ, већ су најавили десетине хиљада додатних отпуштања, која ће се спроводити постепено због строгих немачких закона о запошљавању.
Рихтберг из ВДМА предвиђа да ће се ситуација на тржишту рада ускоро значајно погоршати. Због смањења искоришћености капацитета, пада извоза и производње, сектор капиталних добара приближава се „преломном моменту“, у коме компаније више неће моћи да одрже садашњи ниво запослености, чак и ако би то желеле. Да би се спречио колапс, консултанти, руководиоци и економисти саветују да Европа посптупа по примеру Кине и САД у заштити своје индустријске базе од непоштене конкуренције.
Кина је „једна од најсубвенционисанијих економија“ и располаже огромним прекомерним капацитетима, упозорава Јерг Витке, бивши председник Привредне коморе Европске уније у Кини и партнер у фирми DGA-Albright Stonebridge Group.
Мартин Херенкнехт, оснивач и директор истоименог немачког произвођача машина за бушење тунела, позива Европу да усвоји своју верзију Трамповог плана „Америка на првом месту“: „‘Европа на првом месту’ није слоган, већ неопходност,“ каже он за Фајненшел тајмс.
Нужан одговор
Немачки и европски доносиоци политичких одлука до сада су одбијали да се прилагоде, концентришући се углавном на питања националне безбедности, а не на чисто економске интересе. У потезу који потенцијално означава значајан помак, холандска влада је недавно увела контролу пословања над кинеском компанијом за производњу чипова Неxпериа како би заштитила „кључна технолошка знања и способности“.
Ипак, чисто протекционистичке мере и даље су ретке. Царине ЕУ на кинеска електрична возила, уведене 2024. године након закључка да кинески произвођачи користе државну подршку, показале су се као веома контроверзне. Немачки произвођачи аутомобила, који су требали имати користи од овог потеза, лобирали су против њега јер се плаше кинеске одмазде.
Неки економисти позивају на себичније потезе. Сандер Тордуар, главни економиста у Центру за европске реформе, предлаже да се кинеска електрична возила искључе из државних „зелених“ субвенција за купце аутомобила.
Још један радикалан предлог долази од Далије Марин, професорке економије на Техничком универзитету у Минхену: она предлаже да се „преокрене кинеска индустријска политика“ и да кинеским компанијама буде омогућен приступ тржишту само ако оснују „заједничка предузећа са европским фирмама“.
Сличан приступ могу примењивати и појединачне немачке компаније, каже ветеран за Кину, Тило Кепе. Он препоручује више, а не мање сарадње на нивоу компанија у стратегији коју назива „игром у лављем кавезу“. Сарадњом са кинеским конкурентима, западне фирме могу копирати њихову брзину у иновирању, стећи стручност и делимично контролисати активности својих партнера у Европи.
Компаније „Трумф“ успешно примењује ову стратегију више од деценије. Још 2013. године купила је кинеског произвођача машина ЈФY, а сада у Европи продаје јефтиније ЈФY производе како би се супротставила нискобуџетним понудама азијских конкурената. Кина је „нешто као тренинг центар“, каже Штефан Мајер, шеф Трумпфовог одјела за пословање са машинским алатима. „Тако учите ствари које иначе не бисте ако останете ограничени на сегмент призводње високог квалитета.“
Менаџери и економисти истичу да Немачка такође мора да се позабави високим трошковима рада и обимном бирократијом. „Немачка не може да изгуби своја најважнија тржишта, да оптерећује индустрију новим прописима и истовремено верује да ће остати конкурентна у будућности“, наводи Кроне, произвођач пољопривредне механизације.
Бајат, из компаније Bauer Kompressoren Group, указује на недавну забрану једног широко коришћеног фреона у ЕУ због еколошких разлога. Замена је високо запаљива, што значи да се хладњачки сушачи више не могу слати ваздушним путем, што представља озбиљан ударац за извоз у иностранство. Бајат је уверен да ће на крају „пронаћи начин да се с тим избори“, али наглашава да би радије посветио пуну пажњу иновацијама и смањењу трошкова.
Чак су и трошкови рада у скупој Швајцарској данас, према Мајеру, нижи него у Немачкој, због мањег броја празника и ниже стопе изостанака с посла. „То је лудост“, додаје он.
Снажење одбрамбеног сектора
Неке наде се сада полажу у потражњу из области војне индустрије, верујући да би могла спасити немачку привреду. С обзиром на то да се Немачка и генерално Западна Европа припремају да у наредним годинама издвоје стотине милијарди евра за нове тенкове, дронове и муницију, овај сектор жури да повећа производне капацитете и радну снагу. Голдман Сацхс процењује да ће потражња у немачкој одбрамбеној индустрији приближно да се удвостручи.
Као резултат тога, највећа немачка одбрамбена фирма Рхеинметалл је ојачала. Током последњих пет година, њене акције су оствариле просечан годишњи укупни принос од више од 85 одсто, надмашујући чак и компанију Нвидиа где се то креће око 70 одсто, према подацима ЛСЕГ.
Неке наде се сада полажу у потражњу из области војне индустрије, верујући да би могла спасити немачку привреду
Вештине потребне радницима сличне су оним у аутомобилској индустрији и машиноградњи, па се претпоставља да одбрамбени сектор може преузети део тог оптерећења. У Герлицу, фирма војне индустрије КНДС преузима 176 година стару фабрику за производњу возова, коју је француски произвођач Алстом планирао да затвори.
Ипак, упркос брзом ширењу, немачка одбрамбена индустрија чини мање од два одсто свих радних места у металној и електротехничкој индустрији земље и превише је мала да би значајно утицала на национални ниво.
Узмимо за пример производњу тенкова и других борбених возила. Иако је запосленост порасла за 29 одсто од 2022. године, овај сектор тренутно запошљава само 8.159 радника – мање него што ради у немачкој индустрији играчака, где је запослено 8.420 људи.
Федерална влада, ипак, не седи скрштених руку. Канцелар Мерц је раније ове године повећао лимите задуживања, омогућавајући Берлину да у наредних 10 година уложи до хиљаду милијарди евра у пропадајућу инфраструктуру земље и њену војску. Већина економиста верује да ће ова инвестициона иницијатива финансирана из дуга вратити земљу на пут раста 2026. године, након дугог периода стагнације.
„У овом тренутку, ударни ветрови из трговине се јављају пре него што се стварно осете поветарци из фискалне политике“, каже економиста Пол Холингсврт из БНП Парибас. Он је уверен да је успоравање из трговинског рата већ достигло врхунац ове године и прогнозира раст од 1,4 одсто у 2026, након скромних 0,3 одсто у 2025. години.
Ипак, Мерц је оптужен од стране економских института и Немачке централне банке (Бундесбанк) да је милијарде евра новог дуга, намењеног за одбрану и инфраструктурне инвестиције, усмеравао на финансирање већег буџета за социјалну заштиту и других текућих расхода, што потенцијално може слабити ефекат ове мере.
Штавише, велики део тежег посла у инфраструктурним инвестицијама морају обавити немачке општине. За њих, ново задуживање Берлина и трошкови који из тога произилазе представљају занемарљив износ.
Мајер, трезорски службеник у матичном граду компаније Трумпф, Дицингену, каже да очекује милион до 1,2 милиона евра годишње за додатне инвестиције. „То није много новца, а ми немамо капацитет задуживања да то искористимо“, додаје он, напомињући да ће сметњу правити и компликована правила одобравања, што ће вероватно успорити употребу тих средстава.
Најважније, додатна средства су практично занемарљива у односу на 35 милиона евра планираних инвестиција у наредним годинама, које је Мајер смањио да би контролисао дефицит у општинској каси.
„Завршавамо само пројекте који су већ у току“, каже он. Планирана изградња нове пожарне станице, радови на поправци путева, реновирање кровова и нове бициклистичке стазе су сви редом одложени. Отказани пројекти ће бити ван дневног реда веома дуго. Ако постоји било каква утеха, то је што он није сам. „Када разговарам са колегама из [трезора] у другим градовима, прича је иста свуда“, закључује Мајер.
