Pročitaj mi članakStrani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju, a pitanje je dokle je Evropska unija spremna da toleriše takvo tržišno uplitanje u jednoj zemlji kandidatu za članstvo, piše danas nemački dnevnik Handelsblat.
Ханделсблат, позивајући се на изворе из холандског концерна Делез, пише да та компанија планира да до краја године затвори 25 продавница своје српске флијале Маxи, која сваке недеље у централу шаље извештаје о милионским губицима.
„Нису у питању грешке менаџмента нити оштра конкуренција, који би били одговорни за те губитке, већ је то политичка воља српског председника Александра Вучића. Он је крајем августа издао уредбу која неселективно одређује трговинске марже трговаца. Тиме је погођен и немачки трговински ланац Лидл“, пише дневник.
Централна мера уредбе је ограничење маржи за око 3.000 производа из 23 категорије производа на 20 одсто, а пошто трговци од тога морају да подмире и све трошкове, попут закупа, енергије, маркетинга и особља, са таквим ограничењем тешко да могу да послују профитабилно.
Последица је да би средњорочно страни ланци у потпуности могли да напусте земљу, пише лист.
Додаје да такво понашање земље кандидата Србије једва подношљиво за ЕУ, и да је Европска комисија у свом последњем извештају о напретку већ указала да је „ограничавање трговинских маржи мера која извитоперује тржиште, утиче на инвестиције и није у складу са тржишним начелима ЕУ“ и позвала на уздржавање од таквих „државних интервенција“.
Дневник пише да у Србији већ годину дана трају антивладини протести, на којима се учесници буне и против високих животних трошкова.
„Уз помоћ влади блиских медија популиста Вучић је врло брзо пронашао кривца – стране трговачке концерне попут Делеза и Лидла који пљачкају народ превисоким ценама“, пише лист.
Ханделсблат пише да трговачке ланце посебно љути то што уредба важи само за трговце са укупним годишњим обртом од од око 38 милиона евра, што значи да погађа углавном велике иностране ланце, а не важи за мале српске трговце. Страни ланци сада максимално смањују издатке у нади да ће издржати до фебруара 2026. када би уредба требало да престане да важи.
Ханделсблат преноси речи европосланика Данијела Фројнда, из аутријских Зелених, да такво „интервенисање илибералних политичара на тржишту за резултат има слабију понуду за купце“ и уједно „не приближава Србију једиственом европском тржишту“.
Наводећи да Србија није јединствен случај, Ханделсблат пише да се она у томе вероватно угледала на Мађарску, где се „страна предузећа већ годинама жале да их премијер Виктор Орбан дискриминише ванредним порезима и бирократским препрекама, у које спада и ограничење маржи као и у Србији“.
Трговински ланац Спар Аустрија је због тога поднео званичну жалбу Европској комисији која је против Мађарске покренула два поступка за кршење уговора ЕУ. Аустријска влада је отишла корак даље и од Комисије затражила да покрене тужбу против Мађарске пред Европским судом правде, али до сада још није било одговора, пише Ханделсблат.
Фројнд каже да и Орбан и Вучић желе пре свих да окриве стране ланце „за своју пропалу политику и јадне економске перформансе“. Он је оценио да „то што сада Вучић сада опонаша Орбана није добра вест“.
