Прочитај ми чланак
Ограничавање запошљавања у администрацији и јавним службама донеће 2014. уштеду од око 45, а у 2015. додатних 75 милиона евра.
Законом о буџетском систему, ако га посланици Народне скупштине усвоје, забрањује се ново запошљавање у администрацији и јавном сектору у наредне две године. Истовремено ограничава се и укупан број привремено ангажованих радника на 10 одсто од укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета.
Најављујући недавно измене Закона о буџетском систему, министар финансија Лазар Крстић рекао је да је намера владе да стане на пут растућем броју запослених у државној управи, јер најавнисекторСрбије, укојемјезапослено 740.000 људи, идетрећинатрошковабуџета.
Предлогом измена Закона о платама државних службеника и намештеника предвиђено је да бивши функционери имају право на накнаду плате три месеца од дана када му је престала функције, уместо шест месеци како је сада предвиђено.
Право на накнаду плате престало би пре протека рока од три месеца ако бивши функционер заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још три месеца ако у та три месеца стиче право на пензију.
Ономе коме је пре ступања на снагу новог закона престала функција, наставиће да остварује право на накнаду плате по тада важећем закону.
Министарство финансија процењује да би ограничавање запошљавања у јавном сектору у 2014, услед природног одлива запослених, могло да донесе уштеду од око 45 милиона евра. У 2015. години та уштеда би могла донети додатних 75 милиона евра.
Предлог новог закона о буџетском систему предвиђа и казне за непоштовање забране запошљавања. Оне се крећу од 500.000 до два милиона динара за институције и од 30.000 до два милиона динара за одговорне особе. Предвиђена је и привремена обустава исплата новца за плате и забрана преноса средстава за финансирање локалних самоуправа.
Забрана се не односи на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа и агенција. Предложеним изменама Закона о буџетском систему продужава се рок за увођење централизованог обрачуна зарада у јавном сектору до 1. јануара 2015. године.
Влада је парламенту упутила на усвајање по хитном поступку и Предлог закона о умањењу нето прихода у јавном сектору, којим се предвиђа опорезивање плата већих од 60.000 динара од 1. јануара 2014
.Износ зарада у јавном сектору који премашује 60.000 динара био би умањен за 20, а плате веће од 100.000 динара за 25 одсто. Износ умањења уплаћиваоби се у буџет Србије истог дана када се исплаћују зараде.
Предложено је да Пореска управа по истеку календарског тромесечја контролише да ли је у претходном периоду поштовано правило о умањењу нето зарада. За непоштовање одредби о смањењу зарада предвиђене су казне од 500.000 до два милиона динара за институцију и од 50.000 до 150.000 динара за одговорнолице и оног ко не уплати разлику у износу зараде у буџет.
У образложењу закона наводи се да би смањење зарада у јавном сектору требало да помогне смањењу буџетског дефицита. „Узрок високог и растућег фискалног дефицита у Србији је систематско повећање права која се остварују из јавног сектора и смањење одређених пореза, нарочито од 2006. до 2008.”
Расходи за запослене у јавном сектору у Србији већи су од три одсто БДП, што је око 900 милиона евра годишње, него у упоредивим државама централне и источне Европе. То је последица неконтролисаног запошљавања и виших зарада у јавном него у приватном сектору, наводи се у образложењу предложених прописа о умањују зарада у јавном сектору.
У образложењу предложених промена закона наведено је да у Србији има за пет до 10 одсто више запослених у јавном сектору на 1.000 становника него у другим државама региона и да су зараде у јавном сектору за 35 одсто веће него у приватном.
(Политика, фото Д. Јевремовић)
