ЗАГРЕБ УЗАЛУД ТРАЖИ одштету од Београда

12:07 06.04.2019.

Неке партије у Хрватској поново помињу исплату репарације. Тврде да им Београд дугује и до 40 милијарди долара

ИАКО је у Загребу добро познато да нема начина на који би од Београда могла да се захтева ратна одштета, ова тема се увек нађе на репертоару у хрватском Сабору када се расправља о Србији. Тако су и дискусију о Предлогу закона о несталим особама опозициони посланици искористили да, осим информација о несталима, и репарације истуре као услов који Србија мора да испуни да би могла да настави преговоре са Европском унијом о чланству.

фото Ап

Да би Хрватска могла да потегне питање ратне одштете, како сматрају правници, прво би неки суд морао да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као последица следи накнада штете. Пред Међународним судом правде, подсетимо, већ се водио процес по тужби Хрватске против Србије у коме је тражена ратна одштета, али је тужба Загреба одбачена. Друга могућност је одлазак на арбитражу. За то, међутим, мора да постоји и сагласност Београда, па је тешко да ће до ње икада доћи.

Премијер хрватске владе Андреј Пленковић прошле године је подсетио на члан 7. споразума о нормализацији односа Хрватске и тадашње Југославије, потписан 1996. у Београду, у ком је предвиђено да се у року од шест месеци потпише споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину, истакавши да тај споразум никада није потписан и да би о тој обавези могло да се разговара.

Такође, када је у Сабору био упитан о решавању отворених питања са Србијом, а међу њима и о ратној одштети, Пленковићев одговор је гласио да пут Србије у ЕУ води и преко Загреба и решавања акумулираних питања, тако да, мада ратну одштету чешће помиње хрватска опозиција, и власт са њом кокетира по потреби.

У Загребу су политичари својевремено тврдили да Србија треба да плати одштету у износу и до 40 милијарди долара, док би на другој страни по неким рачуницама у Београду, Србија од Хрватске могла да затражи идентичну суму за штету нанесену приватној имовини протераних Срба, за пензије које им се дугују, културно благо СПЦ, имовину предузећа…

И без захтева за репарације, Хрватска је по питању пута Србије у ЕУ одавно нанизала услове: да се почне са решавањем питања границе, да се Београд ангажује по питању откривања судбине несталих, да се суочи са последицама сукоба на подручју бивше Југославије, да се оствари пуна сарадња са Хагом, да се заштите мањинска права за Хрвате у Србији и, можда кључан услов – да српска страна одустане од закона о универзалној јурисдикцији.

РАЗГОВОР О ОТВОРЕНИМ ПИТАЊИМА

РЕШАВАЊЕ отворених питања од велике је важности за грађане обеју земаља и за унапређење билатералних односа – закључено је у петак на састанку националних координатора за отворена питања између Србије и Хрватске – Немање Стевановића и Мирослава Папе. Саговорници су се сагласили око става да отворена питања двеју земаља не треба да утичу на процес приступних преговора Србије са ЕУ, већ да их треба решавати билатерално.