Прочитај ми чланак

Срби све мање воле ЕУ

0

Ентузијазам грађана Србије за улазак у Европску унију већ подуже је на низбрдици, чему помаже ЕУ својим документима и порукама, пишу „Новости“.

Два документа пристигла протекле недеље из Брисела на београдске адресе – извештај Европске комисије без датума за почетак приступних преговора и „стратешки папир“ којим се тражи поштовање територијалног интегритета Косова – спустиће бар за још мало расположење овдашње јавности према „евроинтеграцијама“.

А ентузијазам грађана за улазак у ЕУ овде је већ подуже на низбрдици – опада сразмерно удаљавању могућег тренутка када ће се и на нашим граничним прелазима завијорити плаве заставе са гомилом звездица, пишу „Новсти“. Сада је тај хоризонт померен за тамо негде после 2020. године. У најбољем случају.

„Грађани слушају и поруке из ЕУ, али и реаговање Београда на њих. Наше реакције иду од љутње због неког става до тога да тај став нисмо најбоље разумели. То ствара конфузију у главама људи,“ каже за „Новости“ Милица Делевић, председница скупштинског Одбора за европске интеграције. „Ако политичари својим изјавама стварају утисак да су разочарани, и грађани ће се тако осећати.“

Сузана Грубјешић оцењује да је подршка грађана уласку Србије у ЕУ и даље највећа подршка јавности неком друштвеном процесу.
„Не постоји ни странка ни политичар који имају такву подршку.
А за разлику од неких политичара, грађани су веома свесни тога да је у Србији потребно спровести реформе због нас самих, а не зато сто то тражи Брисел.
Ентузијазам ће опасти, ако се реформе буду одлагале и ако популизам буде доминирао. Популизам више нема ко да плати. Грађани желе промене и спремни су за њих.
Ако не буде промена у правцу увођења европских стандарда код нас, грађани имају пуно право да изразе незадовољство и да мењају власт.“

На питање да ли је, после свега, Србија даље од ЕУ него што је икада била у последњој деценији, Делевићева каже:

„Није, у смислу оног што се од нас очекује. Али наша власт мора донети одлуку шта Србија хоће и прилагодити речник томе, јер је врло опасно стварати утисак да ми диктирамо услове.“

Сузана Грубјешић, потпредседница Владе за европске интеграције, уверена је да је Србија данас ближа ЕУ него икад пре:

„И то не кажемо ми, већ званичници из Брисела. Амбасадор Дежер је то јавно рекао пре неколико дана. Пут Србије ка ЕУ није ни лак ни једноставан. Нова влада се сусрела са озбиљно пољуљаним кредибилитетом државе у очима ЕУ јер су наши претходници једно причали, а друго радили и постизали договоре у последњи час, које су потом проглашавали „великом победом Србије“. За два месеца смо покренули ствари са мртве тачке.“

 

Грубјешићева наглашава да су односи наше земље и Брисела на највишем могућем нивоу.

„Али увек истичем да ти односи морају да буду искрени и партнерски, јер једино на тај начин можемо да стигнемо до циља, најпре до добијања датума за почетак преговора, а дугорочно и до пуноправног чланства,“ појашњава саговорница „Новости“..

Предраг Симић, бивши амбасадор Србије у Паризу, каже да да званични Београд мора прецизно да одлучи шта хоће, одреди своје могућности и постави се према њима.

Он оцењује да је подршка грађана европским интеграцијама пала испод 50 одсто, што је, наглашава, и очекивано:

Према истраживању ТНС Медија галупа, које је објављено пре два дана, на питање како бисте гласали на референдуму о уласку Србије у ЕУ, 42 одсто грађана би гласало за улазак, 36 одсто против, неопредељених је девет одсто, а не би изашло 14 одсто грађана.
А у истраживању које је у августу објавила Канцеларија за Европске интеграције, за улазак у ЕУ било је 49 одсто грађана, против 25 одсто, не би гласало 19 одсто, а одговор да не зна како би гласало дало је осам одсто грађана Србије

 

„Грађани виде кризу еврозоне, јасно им је да ЕУ има проблеме које мора да реши пре новог проширења. И сама та чињеница смањује подршку.“

Цвијетин Миливојевић, директор агенције „Прагма“, као један од разлога за пад евроентузијазма наводи ултиматуме из Брисела који се чак не тичу „дана Д“, односно приступања Унији, већ долазе много раније.

„Осим тога, конфузију стварају и објашњења наших политичара,“ каже Миливојевић.

Као трећи разлог за „хлађење“ према ЕУ, он наводи то што је перспектива чланства веома далеко.

„Неки кажу да ће се то догодити 2020, неки чак и 2030. године. Све и када бисмо сада признали Косово, питање је када бисмо постали члан ЕУ. То је прича на дугом штапу,“ уверен је он.

А неговати позитивне емоције према нечему што је на дугом штапу – није лако.

 

(Новости)