Амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Кирби јуче је изјавио да су Срби шизофрени народ. То јест, кад се све сабере и одузме, испоставља се да су Срби народ са посебним потребама. Ту тезу неформално је потврдио и председник Владе Србије Александар Вучић на ванредној конференцији за новинаре, сазваној поводом извештаја о несрећи војног хеликоптера, када је погинуло седморо људи.

Премијер је на постављено новинарско питање на неки начин бранио амбасадора САД, објаснивши да Мајкл Кирби није рекао да су Срби шизофренични, него да се налазе у шизофреничној ситуацији, разапети између Истока и Запада. Са друге стране, сам премијер је више пута у свом обраћању јавности помињао лудаке и болеснике који покушавају да скупе политичке поене на трагедији војног хеликоптера и који се у политичкој борби нису либили да ономад и трагедију поплављених искористе за себе.

„Болесних људи има свуда, болесници су причали да има 7.000 мртвих у Обреновцу и да смо их спаљивали.“

Сви смо ми помало нервозни, то је најмање што се може рећи. А можда смо заиста и шизофренични. За неупућене кратко објашњење: шизофренија је душевна болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних (реалних) од нестварних (нереалних) доживљаја или искустава, омета логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама, те нарушава њено друштвено функционисање. Мушкарци су у највећем ризику за развијање шизофреније између 15. и 35. године живота, с највећим ризиком у двадесетим годинама. Ако оптерећења и стрес постану превелики, код вулнерабилних особа долази до неке врсте „слома живаца“ и до појаве симптома болести.

О аутору

Мира Бобић-Мојсиловоћ завршила Факултет политичких наука, одсек новинарство.
Објавила безбројну поворку текстова у многим водећим овдашњим новинама.
Радила и сада ради много и на телевизији, ауторске толк-шоу емисије.
Објавила до сада осам књига: пет романа, две књиге драма, једну збирку кратких прича. монодраме.

Болест се може манифестовати на најразличитије начине с потпуно различитим знаковима (симптомима). Код особа које пате од шизофрених поремећаја најчешће је присутан страх и осећај да се од њих сувише захтева. Таква особа осећа да између ње и околине нема никаквих граница. Болесник, осим тога, верује да су други преузели власт над њим, јер се не може заштитити (постављањем граница).

Код болесника се често јавља неки облик „сна у будном стању“ – халуцинације. Он чује гласове (акустичне халуцинације), осећа мирисе (мирисне халуцинације) или види ствари које не постоје (визуелне халуцинације) и таква запажања сматра реалним. Чврсто верује да га прогањају (манија гоњења), да је бог (религиозна манија) или да се све односи на њега (идеје односа), држи се чврсто својих уверења од којих се не може одвратити никаквим уверавањима или доказима да његове идеје не одговарају стварности.

Нарочито у случајевима кад је болесник емоционално узбуђен или уморан, његове мисли и говор постају несувисли или тешко разумљиви. Болесник ће прекинути разговор усред реченице или ће потпуно изгубити нит. Често осећа „надирање“ одређених мисли. Ти симптоми, међутим, немају никакве везе са „малоумношћу“.

Болесници појавом болести губе свој уобичајени елан и занимање за све оне ствари којима су се раније радо бавили. Због тога им врло тешко пада испуњавање уобичајених професионалних и осталих задатака.

Болесник не може ни да се весели, ни да изражава своја осећања на начин на који је то раније могао.

Болесници се врло често повлаче у себе и ограђују од своје породице и остале околине. Не осећају се добро ни у кругу добро познатих особа, а врло често изражавају страх и од њих.

Код шизофрених поремећаја може доћи до појаве депресија, нарочито ако погођене особе осећају да је болест у великој мери изменила њихов живот. Болесници могу бити толико очајни да више не виде никакав излаз. Око 10 одсто свих болесника је током трајања те болести извршило самоубиство!

Чињеница је да нешто није у реду са нама. Да ли је то због бомбардовања, осиромашеног уранијума, одлагања будућности, или због све чешћих похвала које као земља добијамо из ЕУ, НАТО и САД, и све тежег живота у стварности, да ли заиста због наше идеолошке, политичке, економске и сваке друге разапетости између Европе, Русије, Америке, Кине, Уједињених Арапских Емирата, због трговине, продаје, кредита, либералног капитализма, Шешеља и Хага, банака, временских непогода, и пута којим се ређе иде, тек изгледа да су нам колективно попустили живци.

И, премијер се с правом запитао: „Шта вам је, бре, људи?“ Додавши после тога и реченицу која прилично описује стање ствари: „Немојте да се правите да не разумете, знате да сам у праву.“

А у праву је и Мајкл Кирби.

Лет изнад кукавичјег гнезда?

Извор: Вечерње новости

Ознаке: Александар Вучић, амерички амбасадор, Мирјана Бобић Мојсиловић, Срби, шизофренија