Прочитај ми чланак
(Миланко Шеклер)
Народ ће, као и увек, изабрати. И овај пут, сигуран сам, изабраће оно што заслужује, али сам исто тако сигуран да ни овај пут то неће бити оно најбоље за њега. Но ипак, није све тако црно! Има и добрих страна ових избора. На пример, на овим изборима, први пут откад у новијој Србији бирамо, ситуација је више него јасна.
Народ у Србији више није слободан. Власт у Србији више није слободна. Народ по ономе што чује да говори власт види да више нема слободе ни за најмоћније у држави, а где ће је бити за њих. Ако они који имају власт Србији, немају слободу да бирају оно што је добро за Србију већ само да спроводе нечије одлуке, донете негде другде и далеко ван ове земље, шта преостаје њему – народу? Када се робу да прилика да бира, он никада не бира слободу, јер унапред зна да она није за њега и да може бити строго кажњен због својих жеља и сна о слободи. Роб зато бира само наду у бољи живот.
И као и роб, бираће народ у Србији, само своју наду да преживи и живи. Превладаће и победиће основни животни инстинкти. Као кад некада слободном и поносном вуку заробљеном у кавезу дате да бира! Он ће првих дана покушавати да се избори за слободу и изађе напоље. Одбијаће сваку храну, скакаће из угла у угао, удараће о зидове кавеза, гришће решетке, а ноћу ће завијати и дозивати слободну браћу у помоћ. На крају, када изгуби сваку наду, изабраће само да преживи и почеће да једе по први пут не уловљено месо, већ оно бачено као милостињу, и по први пут изгубиће понос. Бираће заточеник своје срамоте. Ту исту срамоту бираће и народ Србије. По први пут.
Оно што највише боли је чињеница да му срамоту нуде и скоро све његове вође! Зато је слобода и сваки сан о њој тако далеко. Бираће народ-роб оно што нема, и за чим жуди. Бираће наду да бар мало живи боље. Бираће оне који му се чини довољно моћним да је сигурно да ће и без његовог гласа бити свакако победници! Па када се већ зна ко ће бити победник, зашто да им и он не приђе на време, јер ово је време када више није модерно бити храбар и праведан, већ снисходљив и сервилан. Показати отворено да си нечији роб више није знак слабости, већ мудрости и способности да се прихвати реалност!
Некада је било боље бити веран и частан и ако треба и мртав, него живети а бити издајник. Народ ће, као и онај вук, као и роб, бирати понижење, снисходљивост, скрушеност и бекство од глади и беде! Ако се на време понизи јавно и пред свима, можда га се моћни после избора сете, баце му коју мрвицу више него другима, са свог господарског стола! Можда он и њему мили, његова деца и пријатељи, буду зарад тог његовог понижења живели боље, у односу на сав онај бројни бедни и јадни свет око њих. Свако ће бирати само боље за себе, али не и боље за друштво, државу, Србију! Кога још брига за то! Ионако ако бираш боље за Србију, испостављало се да је по правилу горе за тебе!
Непрестаним унапређењем демократије дошли смо коначно и до тог стадијума да би се са јавно плаћених 500 динара по једном гласу могла сигурно купити већина у нашем „часном“ парламенту! Толико у Србији данас реално вреди вера у правду и право, демократију, истину и бољу будућност! Надаће се робови-бирачи у Србији како ће и најмоћнији човек и најмоћнија странка, захваљујући том њиховом бедном малом гласу, хтети да му помогну више него другима! Надају се робови-бирачи да ће моћници када победе бити у прилици да и њега тако ситног, бедног и гладног коримпирају неким измишљеним радним местом, неком привилегијом, неком надом и бољим животом, само за њега и његову породицу. Нико од њих не зна да су то пусте наде, и да неће добити ништа. Нико од њих не зна да се не може бити сит у кавезу, пуном безнадежно сиромашних и гладних. Чим ти угледају корицу хлеба и парченце меса, напашће и отети. Не можеш, бедниче ропски, живети боље у Србији, боље од народа, а у самом народу!
У Србији, данас, можеш живети боље само ако си на власти, или ту исту власт спонзоришеш богатим прилозима и довољно си богат да можеш себи да приуштиш и направиш кавез, а само свој, кавез за богате, у виду великих и високих зидова – албанског типа, негде на Дедињу, и који се закључава изнутра а не споља! Србија, некада поносна земља, чији је идеал био да слобода и правда, нису никада на продају, јер немају цену, данас , по први пут треба да почне да пљује себе саму. Моћници данашње Србије, су већ показали како се то ради! Они вичу колико их грло носи и пљују увис не би ли показали својим господарима колико мало држе до небеске Србије и до њених идеја.
Зашто је и коме небеска Србија проблем, зашто је Видовдан важан, зашто треба заборавити Његоша, зашто нема места за Лазара, зашто Свети Сава, треба да буде само обична српска слава…. Зато што роб, у земљи Србији, док год је небеске Србије, само једним погледом у небо изнад њега, на дан који ће једном доћи, а доћи ће, и то на неки баш небески дан, рецимо Видовдан, може да запали стварност и да сав труд поробљивача за неколико сата у неповрат изгори! Зато што небеска Србија буди занос, зато што свакодневно подсећа ко си, зато што небеска Србија чини моћни утицај на избор њеног народа, његове свести и подсвести, његове традиције, зато што усред ноћи небеска Србија буди, олакшава робовске наше снове и пружа трајну наду у народни устанак, који је, увек и свагда, једина нада и за наш опстанак! А да би се то десило, а десиће се сигурно, само треба да човек позван од небеске Србије на тај дан на правом месту буде! Кад сви поробљени вукови изненада, на позив божје и небеске правде, заурлају колико их грло носи, кад ветар зафијуче директно са небеса и урлик њихов и до последње куће у Србији за трен однесе, врата и зидови кавеза, више ништа неће моћи да зауставе, и ето народа, на месту Србије поново!
А од ових избора, до тог дана, у земљи Србији, на изборима ће се бирати само један избор, само голи живот и преживљавање, јер ништа друго се и не сме и не може да бира…
Као када у једној причи Данила Ивановича Хармса мајка за сваку без отпора попијену кашичицу, по укусу и мирису грозног рибљег уља, награди свог маленог сина са по једном копејком, које син уредно сваки пут по испијању убацује у своју касицу-прасицу. Када син на крају попије целу бочицу рибљег уља, мајка узме кључић, отвори касицу прасицу, узме све сачуване копејке и за њих купи нову бочицу рибљег уља! Зна син да нешто није у реду, али поново почиње да испија и ту другу бочицу рибљег уља…
Тако ће проћи и сви гласачи у Србији, који свој избор желе да направе само на основу себичне жеље да имају само сопствене привилегије, које очекују да ће успети да некако извуку од својих странака, зарад својих „веза“, „позиција“, „чланства“ „познавања моћника из странке“…
Зато вам поручујем и одговорно стојим: Бирачи Србије, појешће вас ваша сопствена себичност, грамзивост, алавост, саможивост, ваша жеља да само вама буде добро, а на уштрб свих оних хиљада и милиона других са којима живите – ваших пријатеља, ваших комшија, ваших суграђана и грађана ове земље
Тако то бива када гомила несретних, гладних, бедних, обесправљених, очајних људи, навиклих да немају ништа, у жељи да коначно и они постану неко и нешто, ту своју немоћ, гласањем, претвори у моћ оног, који ће и да их том истом снагом, снагом проистеклом из њих самих, сатре…
(НСПМ)
