Прочитај ми чланакОд првог маја Срби морају да узму «косовско» држављанство да би добили Телекомов број, а сада их Вулин уцењује још и платама.
ЧЕЛИЋ: Захтев да Срби због плате морају да безусловно раде шта каже Влада представља рецепт како ће се преостале институције чији је оснивач Влада Србије интегрисати у тзв. Косово. Ово што се дешава са Телекомом и његовим корисницима, десиће се и са запосленима у здравству и образовању и са корисницима услуга тих сектора. Та политика је почела 2013. године, потписивањем бриселских споразума и води краху, јер су ово такви стратешки удари на државност од каквих се ни много јаче нације нису могле опоравити.
ЈАКШИЋ: Ово што Вулин и Вучић траже, значи да они Србе терају да фактички признају «Косово». Албанци нису излазили на српске изборе јер би тако признали Милошевићеву власт. Београд с једне стране пљује Харадинаја, а са друге стране позива Србе да легализују и легитимизују њега и његову владу. То показује да Београд игра како Запад свира, а то значи: да дође до признања «Косова».
ЂУРИЋ: Прва могућност је да се нашем руководству отворено каже: даље се не може у ЕУ док се не призна «Косово», па да оно због тога заустави наше активности ка придруживању ЕУ. Друга је претпоставка – и није мање могућа – да се у тој глобалној геополитичкој карти, тачка КиМ и уопште питање Албанаца на Балкану активира до оружаних сукоба. После избора на «Косову» – који су можда тако и темпирани да на чело «Косова» дођу познати команданти ОВК – могуће је да се преко њих радикализује питање Срба на Косову и Метохији. Срби гледају како да опстану док се нешто не промени, или док не направе избор: да се иселе у Србију или признају «Косово».
ПРОРОКОВИЋ: ЕУ се жури да преговоре Београда и Приштине заврши и очигледно је да многи са запада инструирају Албанце прете и притискају Србију. Начин за то је и најављено формирање војних снага, за шта им је неопходна половина српских посланика. Зато су и лансирали неколико листа са Србима, па сада Вучић не зна шта ће. Војска «Косова» би била потпуни пораз Вучићеве косовске политике, па би после тога или морао да одустане од даљих преговора, или да дозволи пријем «Косова» у УН. Отуда и Вулинове тешке речи.
Пар недеља пред шиптарске изборе заказане за 11. јун, Александар Вучић је – кроз уста Александра Вулина – уценио Србе са Косова и Метохије да морају да се повинују политици Београда, а он ће наставити да им исплаћује зарађене плате.
Већ је то довољно да се постави питање: какви се даљи политички – или неки други – потреси планирају на осовини Београд-Брисел-НАТО-Вашингтон, када видимо да Вучић уцењује Србе са севера баш на тај отворен начин, без ранијих покушаја да уцену замаскира.
Како се у те планове уклапа новоосновани српски Телеком на «Косову», који је основан и ради не по законима Србије, него по законима «Косова»? Јер, захваљујући таквој одлуци Владе Србије, Срби на КиМ су од 1. маја ове године уцењени да ако желе Телекомову картицу, морају да имају личну карту «Косова». А да би је добили, морају да прихвате држављанство «Косова» и да тако сами признају «Косово» као легалну државу.
Нешто пре тога је почео и процес страшења Срба великом Албанијом која прети да узме све до Ниша. У тој кампањи учествују многи – од српског премијера, преко Раме, Харадинаја и бриселско-НАТО-вске тешке артиљерије оличене у једном Вокеру или Ахтисарију. Можда рачунајући на то да Срби нису дали Косово ради лепоте ЕУ, али би могли дати Косово да би спасили Ниш?
Шта кажете за овај низ догађаја – стратегија или случајност?
Шта кажете за уцену испостављену Србима да ако хоће да имају од чега да преживе, морају да непоговорно прихвате политику због које од 1. маја «сами» узимају држављанство «Косова»?
И уопште, шта ће се у наредним недељама и месецима дешавати са Косовом и око њега?
Душко ЧЕЛИЋ, професор Правног факултета Универзитета у Приштини (измештеног у Косовску Митровицу)
Ово је наставак политике која је почела 2013. године, потписивањем бриселских споразума и организовањем првих избора по квазиправном поретку такозване републике Косово. И тада је српско становништво, нарочито на северу, било под бруталним притиском власти да изађе на те такозване изборе и да какав такав легитимитет катастрофалној националној политици која се спроводи на КиМ. Ово је по први пут да се директно кроз уста министра у Влади Вучића отворено и јавно каже да неће бити плата ако се безусловно не следи политика Владе Србије – а она је идентична политици од пре четири године.
Прво насиље не изборима смо имали на северу Покрајине, а оно се касније ширило на другим изборима – локалним – у Централној Србији и у Војводини. Сва та насиља су провоцирали и чинили исти људи. То је била – показна вежба.
Сличну нит видим и у најави тзв. велике Албаније све до Ниша, јер је заправо показна вежба био Бриселски споразум. Оног часа када сте га потписали, послали сте сигнал сваком претенденту на вашу територију да пристајете да дајете део сопствене територије, на то стављате потпис и обавезујете се у име државе. Ако сте спремни да се одрекнете једног милиметра, онда сте спремни – зашто да не – да уступите све до Ниша.
Дакле, видим континуитет у овом следу, а бојим се да ће, без коперниканског преокрета у политици, српска држава и народ доживети крах. Такав да ће се тешко икада опоравити, јер су ово стратешки удари на државност. Од таквих се ни много јаче нације нису могле опоравити. А српска нација је десеткована и у економском и војном и демографском, а – ако хоћете – и у моралном погледу.
Захтев да Срби због плате морају да безусловно раде шта каже Влада представља рецепт како ће се преостале институције чији је оснивач Влада Србије интегрисати у „Косово“. Ово што се дешава са Телекомом и његовим корисницима, десиће се и са запосленима у здравству и образовању и са корисницима услуга тих сектора. Студенти, ђаци, болесни – сви ће морати да показују некаква документа фантомске државе Косово да би остваривали своја права.
То што сте побројали је пробни балон за, по броју обухваћеног становништва много већи залогај: интеграцију школства и здравства у „косовски“ систем. Онда ће Србија бити неколико манастира који у једном часу лако могу да постану музеји под патронатом тзв. независног Косова.
Марко ЈАКШИЋ, члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Телеком на Косову је настао тако што су Срби од Кфора чували базне станице, држећи стражу и гутајући сузавац- Александар Вучић због европске перспективе или обавеза које је према западу преузео да би дошао на власт, а и због прања биографије из деведесетих, званично жртвује Косово ради своје каријере.
Телеком се понаша противно Уставу Србије јер приморава Србе да узима личне карте «Косова» како би добили картицу за мобилни телефон. А за личне карте им треба да прихвате држављанство «Косова». То је оно 5:0 о коме су причали Марко Ђурић и Александар Вучић кад су рекли да «Косово» добија позивни број као географска област! Е сад, Телекомова кћерка фирма поштује законе сепаратистичке лажне државе Косово. Иначе Телеком је на Косову имао чисту добит од између 15 и 20 милиона евра, што значи да се држава Србија на овај начин одрекла доброг дела пара, али је зато почела да тим новцем пуни буџет сепаратистичке владе у Приштини. Тиме директно помаже независност «Косова».
Вулинова уцена је још један доказ колико је глупа национална политика коју власт води према Косову и Метохији. Сетимо се да су Косово и Македонија до 1912. било део Турске, али је Краљевина финансирала све школе на тој територији, као и средње – гимназију у Скопљу, отворену 1901. године. Дакле, плаћали су једног писца, Петра Кочића, да предаје у гимназији у Скопљу у оквиру турске империје. Е сада, видите колико је наопако ово Вулиново: добићете паре ако гласате и радите како каже Београд – а он је већ предао полицију, цивилну заштиту, судство и велики број социјалних служби. Остало је само здравство и просвета.
Зашто се Срби терају на «косовске» изборе, када Албанци нису излазили на српске изборе јер би тако признали Милошевићеву власт? Ово што Вулин и Вучић траже, значи да они Србе терају да фактички признају нелегалну сепаратистичку творевину која се зове «Косово» и да легализују владу Рамуша Харадинаја. Значи, Београд с једне стране пљује Харадинаја, а са друге стране позива Србе да легализују и легитимизују њега и његову владу.
То показује да Београд игра како Запад свира, а то значи: да дође до признања «Косова». А Западу се жури.
Међутим, мислим да Вучић зна да то не сме да уради, јер то носи огромне ризике. Пред Богом, историјом, каријером, а – Бога ми – и пред голим опстанком (по њега). Јер, признати независно Косово и легализовати све злочине против Срба је нешто што би била превелика храброст за њега.
Што се тиче велике Албаније, независност «Косова» је њена прва фаза. Али, ако три милиона Албанаца треба да покори седам милиона Срба и да стигну до Ниша, онда ми као народ не треба да постојимо.
![]()
Живојин ЂУРИЋ, директор Института за политичке студије
Елементи које сте побројали су неспорни. И поред тога – будућност дешавања на Косову и око њега је неизвесна. Прва могућност је да се нашем руководству отворено каже: даље се не може у ЕУ док се не призна «Косово», па да оно због тога заустави наше активности ка придруживању ЕУ.
Друга је претпоставка – и није мање могућа – да се у тој глобалној геополитичкој карти, тачка која се зове КиМ и уопште питање Албанаца на Балкану, активира до радикалне мере озбиљних оружаних сукоба.
Најближе том циљу је била Македонија, која је још осетљива за буђење албанског захтева за стварање посебне аутономије у оквиру Македоније. Али, исто тако, после избора на «Косову» – који су можда тако и темпирани да дође до промене у врху руководства тзв. републике Косова и да на чело дођу њихови радикални политички лидери познати још као команданти ОВК – могуће је да се преко њих радикализује питање Срба на Косову и Метохији. То може бити и физичко протеривање, што би аутоматски изазвало реакцију Србије. Тако је и речено – да Србија неће седети скрштених руку, него да ће да брани свој народ.
Све су опције отворене, јер је у свету много оружаних активности, а знамо и како је дошло до стварања «Косова». Оно је једно од тачака у светским консталацијама, које су погодне да – када затреба – на њима дође до сукоба или скретања пажње са других проблема у свету. Зато је тешко прецизно рећи у ком ће правцу питање Албанаца да се одвија: или стварање велике Албаније, или признавање Косова и Метохије као засебне државе од стране Србије… Балкан је у геополитичком смислу такав да можемо очекивати све опције. А најмање је вероватно да ће се прилике на Балкану скорије стабилизовати.
ФСК: Како Срби на КиМ да схвате поруку да треба да поштују политику Владе, када их је та политика Владе довела дотле да Срби морају да узму држављанство «Косова» да би имали Телекомову телефонску картицу?
Вероватно не може здрава логика да прихвати и разуме када се ствар посматра са те стране.
Животне околности терају људе да из свог свакодневног животног интереса – сналазе. Њима није решење да се иселе у Србију… па играју између могућности, прихватају ствари кад чују да ће држава Србија увек стајати чврсто уз њих. А мислим да су се околности промениле и да је Србија економски и политички променила однос снага у балканским и међународним приликама. Срби, дакле, гледају како да краткорочно опстану док не сачекају прилику да се нешто промени, или док не направе избор: да се иселе у Србију или признају «Косово». То је једини начин на који могу да протумачим ову нејасну ситуацију за Србе на КиМ.
Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе
Контрадикторности које се појављују у изјавама и ономе што се дешава на терену је једноставно објаснити: то је резултат Бриселског процеса.
У преговоре се ушло уз истицање принципа како се две стране „слажу да се не слажу око питања статуса“. Зато је Београд гледао на све ово као на техничке преговоре, а Приштина као на политички процес који треба да се заврши пријемом такозване Републике Косово у УН.
ЕУ, наравно, није била непристрасан медијатор, већ је активно радила за албанску страну, копајући нам јаму из које ћемо тешко изаћи без радикалних заокрета. Процеси евроинтеграције Србије и преговора са Приштином су сада структурно и правно-формално увезани и не видим начин да Србија уђе у ЕУ без признавања државолике творевине косовских Албанаца, али то је тема за неки други разговор.
ЕУ се жури да преговоре Београда и Приштине заврши и очигледно је да многи са запада инструирају Албанце да помало прете, а помало и врше притисак на Србију.
Начин да се врши притисак јесте и најављено формирање војних снага, за шта им је неопходна половина српских посланика. Зато су и лансирали неколико листа са Србима, па сада Вучић не зна шта ће.
Формирање Војске «Косова» би био потпуни пораз Вучићеве косовске политике, па би после тога или морао да одустане од даљих преговора, или да дозволи пријем «Косова» у УН. Отуда и Вулинове тешке речи.
Наша власт по сваку цену жели да одржи овај статус кво, да настави некакве преговоре које ће називати техничким и за то им треба контрола над свим српским посланицима у Приштини.
