Прочитај ми чланак
„Најплеменитији подвиг године“: Манастир Драганац опстао и оживео захваљујући јеромонаху Кирилу, који је ту дошао 1999. из Високих Дечана. Заслужан за опстанак мештана
Када су Срби пре тринаест година под налетом терора Албанаца у страху напуштали Космет, у манастиру Драганац, светињи саграђеној у шумовитом делу новобрдске општине боравио је само тадашњи настојатељ манастира – јеромонах отац Кирило. Остао је и када су по доласку међународне заједнице на Космет, на све стране рушене православне светиње и српска имовина. Остао и подизао манастир, задужбину кнеза Лазара.
Сада је манастирски комплекс, некада руинирано здање конака и оштећена црква посвећена Светом архангелу Гаврилу, проширен. Саграђен је нови троспратни конак који са десне стране располаже са 40, а са леве, надовезујући се на средишњи, већ постојећи, са још 20 келија. Све је то урађено захваљујући прилозима верника, мањим донацијама, али и одрицањем монаха. Давали су од својих примања, а јеромонах Кирило целу своју пензију. Завршена су и три паркиралишта, а на прилазној капији уређен је парк са зеленилом и цвећем.
– Захваљујући оцу Кирилу, који је у светињу дошао те 1999. године из Високих Дечана, манастир је доживео духовни и материјални препород. Упркос упозорењима да у светињи није безбедан, отац Кирило је одбио да напусти манастир који је захваљујући њему и сачуван од рушења – прича отац Иларион, садашњи игуман светиње. – Тих најтежих месеци отац Кирило је боравио сам у манастиру и трудио се да са свештенством СПЦ утиче да народ остане у Косовском Поморављу.
Молио се и заваравао терористе да није сам
У манастиру, око којег су се током 1999. године увелико врзмали шиптарски терористи, био сам сам, али нисам желео да га напустим. Молитвама сам побеђивао страх. Дању сам радио, причао сам са собом и повремено галамио и наводно дозивао некога, а ноћу палио сва постојећа светла како бих оставио утисак да је светиња пуна монаха – испричао је недавно отац Кирило.
Сам је у великој мери заслужан што су нека српска села на овом подручју опстала. Међу житељима Косовског Поморавља се још препричава како је отац Кирило зауставио колону возила са Србима спремним на бег. Легао је, кажу, на пут испред првог трактора, а човеку који је на тракторској приколици читаву породицу повео у неизвесност рекао да могу проћи само преко њега мртвог. Више стотина мештана одустало је тада од одласка у расељеништво, а њихов пример следили су и житељи околних села у гњиланској и новобрдској општини.
– Ова светиња, која се први пут спомиње у повељи светог кнеза Лазара 1381. године, када је саграђен и намењен његовој ћерки Драгани, срушена је за време Турака а обновљена је 1868. године. Од 1971. до 1996. године манастир је био без монаха, када у светињу долази монах Серафин и мештани самоиницијативно почињу да га оживљавају. Али тек доласком оца Кирила из Високих Дечана 1999, манастир је потпуно оживео и постао духовно уточиште житељима Косовског Поморавља.
Ово је једина жива светиња на овом подручју, а манастирско братство чине три монаха и два искушеника. Међутим, постоји и бројна братија који нису искушеници већ мештани околних села који доста помажу у одвијању манастирског живота. Радимо заједно на оспособљавању комплекса који је отац Кирило уз помоћ мештана сазидао, а тренутно се уређује занатско-уметничка радионица која би требало да се бави дуборезом и обрадом камена – објашњава монах Иларион, садашњи настојатељ светиње.
Никада се, каже, не дешава да нема верника о празницима, а често не могу сви да стану у светињу током службе…, а у манастир долазе и организовано верници из других крајева наше земље. По сведочењу игумана овде долазе и Албанци, који узимају воду са чудотворног извора који поседује лековита својства. Отац Иларион каже да се својевремено шестогодишње дете отргло мајци из руку и само сишло до извора – где је тада први пут проговорило!
ПРИЗНАЊЕ
Саграђен на брду усред шуме, манастир Драганац заклоњен је од очију пролазника.
– Дешавало се да у једном дану, саборно венчамо и по 50 парова, а крстили смо стотине малишана – причао је својевремено отац Кирило, који се због болести повукао са места настојатеља. Због заслуга на обнови светиње, епископ рашко-призренски Теодосије одликовао је оца Кирила у чин протосинђела.
(Вечерње новости)
