Прочитај ми чланак

Караџића је чувала БИА, а ево ко је и како чувао Младића…

0

Истражитељи Безбедносно-информативне агенције су идентификовали Радована Караџића још раније, али га је врх БИА штитио и он је ухапшен тек када је дошло до смене руководства, тврди британски новинар Џулијан Боргер у интервјуу телевизији Н1.

Боргер, новинар Гардијана и добитник Пулицерове награде који је извештавао с ратишта у БиХ за ББЦ, а на Балкан се вратио и 1999. године током сукоба на Косову, објавио је књигу „Крвников траг“, која говори о најтраженијим хашким оптуженицима у новијој историји – Ратку Младићу и Радовану Караџићу.

У књизи је описан лов на два кључна човека, Радована Караџића и Момчила Крајишника, а скривање Караџића и његов боравак у Београду под лажним идентитетом доктора Драгана Дабића, као и његово хапшење први пут је детаљно описано у овој књизи.

„Иако су га истражитељи Безбедоносно-информативне агенције идентификовали, нису могли одмах реаговати зато што је сам врх БИА штитио Караџића. Тек када је дошло до смене у врху БИА, било га је могуће ухапсити“, рекао је Боргер у ексклузивном интервјуу за Н1.

Према његовим речима, код Младића је било најинтересантније то што су га штитили Руси.

„Федерална служба безбедности помагала је да се олакша притисак на његову породицу, а шпијунирали су и Хашки трибунал, и вршили притисак и на српске званичнике да не иду у Хаг“, казао је Боргер.

Боргер у књизи описује лов на хашке бегунце и оптуженике, као и ратне догађаје у којима су они учествовали. Погледајте неке од извода из књиге:

“Ниједан притисак није давао ефекта, нити је било изгледа за то. Нико од чланова породице није хтео да изда Младића, нарочито јер су имали далеко моћнијег заштитника од БИА Руски федерални сигурносни биро, тајну службу Путинове Русије и наследницу Путиновог старог послодавца КГБ-а која је заштитнички гледала на Младића из више разлога. Москва га је видела као словенског војног хероја, прогањаног од стране западних сила које покушавају да прошире утицај у Србији, старом руском савезнику.

‘Успех Запада у хапшењу Младића био би руски стратешки пораз. Такође Руси су били нервозни због онога што би Младић могао да открије о руској подршци Републици Српској.“

Он у књизи, како наводи Н1, описује и позадину убиства премијера Зорана Ђинђића.

Говори и о драматичним тренуцима када је Трибунал тражио архиву Хрватске војске и ХВО-а, коју је Туђманов режим сакрио у некој напуштеној кући у околини Загреба.

На власт су, како подсећа Н1, били тек дошли Стјепан Месић и Ивица Рачан који су хтели да буду са Трибуналом, али предаја важне архиве наишла је на жесток отпор војног врха Хрватске и дошло је готово до оружаног сукоба регуларне полиције и припадника старих обавештајних структура.