Дебата о одласку у пензију са 70 година и смањењу пензија тренутно заокупља многе у Немачкој. Расправа отвара питање: колико дуго тело и ум могу да раде?
Чврсто стоји и одолева свакој олуји: бронзана статуа испред зграде Немачког пензионог осигурања у Штутгарту. Приказује раднике са алатима који на раменима носе друге људе као да симболизује немачки пензиони систем. Јаки носе слабе, солидарно, стабилно и социјално, пише DW.
Али тај принцип је под притиском. Све мање јаких и све више слабих намеће потребу за реформама. Прошле недеље лист „Билд“ је објавио да комисија савезне владе за пензиони систем жели да повећа старосну границу за одлазак у пензију на 70 година и смањи ниво пензија. Иако је то одмах демантовано, тема је већ доспела у јавност и изазвала велику буру.
„Тело то једноставно не може да издржи“
Рад са тешким камењем је његов посао. Каменорезац Ментор Хасанај подиже камени блок тежак десет килограма и смешта га у отвор у зиду испред себе. Камен још не лежи како треба, мора додатно да га обради па да га узида. Хасанај носи камен без проблема. Али докле још? То је тежак физички посао, а овај камен је релативно мали.
Овај 49-годишњак иначе ради са много већим теретима. Каже да то неће моћи да издржи до 70. године. „Тело то једноставно не може да издржи.“ Радити толико дуго, за њега је немогуће. „За политичаре то није проблем, они лепо седе у парламенту, али када сте овде напољу, у стварности, онда ствари изгледају другачије.“
Радозналост као рецепт за менталну кондицију
Другачије на то гледа Манфред Мирлинг. За овог 66-годишњег пореског саветника одлазак у пензију сада не долази у обзир. Жели да настави да ради и после 70. године. Каже да још не примећује ментални замор и да у свом послу види предност искуства. „Што дуже радите, постајете сигурнији и опуштенији.“
Мирлинг каже да се не плаши менталног пропадања. Код многих својих колега види да и са више од 70 година добро функционишу на послу. „Они су потпуно бистри.“ Оно што њега одржава у форми јесте радозналост према новим стварима и то што не пролази кроз живот са ограниченим погледом на свет. То је његов рецепт за менталну кондицију. Могућност одласка у пензију са 70 година у његовој професији не види као проблем.
Страх од сиромаштва у старости
Да то ипак није тако једноставно за све, примећује саветник за пензије Мајк Јегер из Немачког пензионог осигурања. Његов посао је да клијентима објасни колико новца могу да очекују од државне пензије по завршетку радног века. „Догоди се да понеком потекне и суза“, каже Јегер.
Многим његовим клијентима тек за његовим столом постане јасно колико ће заправо мало добијати, упркос редовним информацијама о пензији. Страх од сиромаштва у старости веома оптерећује људе, каже Јегер. Многи зато морају да раде до 70. године, па и дуже, јер пензија није довољна.
Индивидуална ствар
Физичка исцрпљеност се код његових клијената појављује чешће, али код многих, у зависности од посла, слаби и способност размишљања. Ту се не сме генерализовати, каже пензиони саветник. „И неко ко много размишља и ради за рачунаром може са 55 година да каже: више не могу ментално да пружам такав учинак.“
Да ли је пензиони систем у Немачкој сигуран? И ако јесте, по коју цену? Актуелна дебата показује да се многи људи плаше да ће морати да раде све дуже за све мање новца. А комисији за пензије можда постане јасно да може очекивати снажан отпор – уколико заиста савезној влади препоручи одлазак у пензију са 70 година и нижи ниво пензија.






