Србија је после оставке Александра Вучића остала без изабраног председника Републике, док председница Народне скупштине Ана Брнабић привремено врши председничку дужност. У исто време, Скупштина је распуштена, Влада је у техничком мандату, а парламентарни избори заказани су за 25. октобар. Шта се дешава ако председнички избори до тада не буду расписани, а нова Скупштина због изборних спорова не буде конституисана до средине новембра?

Главни и одговорни уредник медијске куће „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић анализирао је ово питање у обраћању уживо на YоуТубе каналу „Србин.инфо”. Он је указао да се рок за председничке изборе не рачуна од конституисања нове Скупштине, нити се може продужити због приговора, жалби или спора о резултатима парламентарних избора.

„Ако је Вучићева писана оставка примљена 28. септембра, онда рок истиче 28. децембра. Уставни сат је већ почео да откуцава и парламентарни избори 25. октобра тај сат не могу да зауставе”, навео је Златановић.

Пословник је јасан: избори се расписују истовремено са оставком

Златановић је посебно указао на члан 267 Пословника Народне скупштине, који уређује поступак када председник Републике поднесе оставку. Према тој одредби, председник Народне скупштине одмах обавештава народне посланике да је председник Републике поднео оставку, саопштава да га замењује и истовремено расписује изборе за председника Републике.

То значи да расписивање председничких избора није посао који треба оставити новом сазиву Скупштине. За ту одлуку није потребно гласање народних посланика, јер изборе својим актом расписује председник Народне скупштине. Распуштање парламента зато не представља правну препреку: распуштена Скупштина обавља текуће и неодложне послове, а расписивање избора са уставним роком несумњиво је неодложан посао.

„Ако председнички избори нису расписани истог тренутка када је констатована оставка, поставља се питање зашто није поступљено по изричитој одредби Пословника. Не постоји правило које каже да Ана Брнабић мора да чека 25. октобар или коначне резултате парламентарних избора”, истакао је Златановић.

Три месеца, а не нови рок после парламентарних избора

Члан 120 Устава Србије предвиђа да, када председнику Републике мандат престане пре времена, замењује га председник Народне скупштине. Истовремено, Устав ограничава то замењивање на најдуже три месеца и налаже да се избори распишу тако да буду одржани најкасније три месеца од престанка мандата.

Закон о избору председника Републике додаје да од дана расписивања до дана гласања не може да прође мање од 30 нити више од 60 дана. Ако се као дан престанка мандата узме 28. септембар, крајњи датум тромесечног периода је 28. децембар. Да би бар прво гласање било одржано тог дана, избори би формално морали да буду расписани најкасније 28. новембра.

Међутим, Златановић је упозорио да то није безбедан политички и уставни календар. Ако ниједан кандидат не добије потребну већину у првом кругу, мора се организовати други круг, док приговори и судски поступци могу додатно да помере утврђивање резултата.

„Ако држава жели да остави простор и за други круг пре 28. децембра, први круг би, у нормалном календару, морао да буде најкасније 14. децембра, а други 28. децембра. То би значило да изборе треба расписати најкасније око 14. новембра, а због могућих жалби било би одговорније и раније”, рекао је Златановић.

Шта ако нова Скупштина не буде конституисана до средине новембра

Оспоравање резултата избора за народне посланике не обуставља рокове за председничке изборе. Председница претходног, распуштеног сазива има уставну и пословничку дужност да распише председничке изборе. Чињеница да истовремено врши дужност председника Републике не одузима јој овлашћење председнице Скупштине – напротив, Устав управо на ту функцију везује обавезу расписивања избора.

Ако нова Скупштина буде конституисана средином новембра и изабере новог председника, и нови председник Скупштине могао би да распише изборе. Али рок не би почео испочетка. Новом председнику парламента остало би само време које је преостало од 27. септембра, због чега би простор за два изборна круга био крајње сужен.

Златановић је указао и да неконституисање редовног сазива не спречава полагање заклетве новоизабраног председника. Закон о председнику Републике изричито предвиђа да се Народна скупштина ради полагања заклетве састаје и када није у редовном заседању, па чак и када јој је престао мандат.

Рокови који се не смеју помешати

Датум	Правни и политички значај	Последица
27. септембар	Оставка и престанак мандата, ако је тог дана примљена у Скупштини	Председница Скупштине почиње да врши дужност председника Републике
Одмах по оставци	Члан 267 Пословника	Истовремено се расписују председнички избори
25. октобар	Парламентарни избори	Не прекидају и не обнављају председнички рок
Око 13. новембра	Практично крајњи тренутак за календар са два круга 13. и 27. децембра	И овај календар може бити угрожен приговорима и жалбама
28. новембар	Последњи формални дан за расписивање првог гласања 28. децембра	После овог датума није могуће испоштовати законски минимум од 30 дана
28. децембар	Истичу три месеца од престанка мандата	Престаје неспоран основ за даље вршење председничке дужности

Ако се рок пробије, Устав не нуди резервног председника

Најозбиљнији проблем настао би ако до истека тромесечног периода не буде изабран председник који може да ступи на дужност. Устав не садржи одредбу по којој председница Скупштине аутоматски наставља да врши председничку функцију после три месеца. Не предвиђа ни да дужност преузима председник Владе, Уставни суд, Републичка изборна комисија или неки други орган.

„После 28. децембра Србија би могла да уђе у правно и институционално празан простор. Избори би и даље морали да буду одржани, али за период после истека три месеца не постоји јасно прописан заменик председника Републике. Закаснело расписивање не може ретроактивно да избрише повреду рокова”, упозорио је Златановић.

Овде постоји и видљива правна неусклађеност. Устав и изборни закон код превременог престанка мандата говоре да избори, односно гласање, морају да буду одржани у року од три месеца, док истовремено замењивање председника може да траје најдуже три месеца. Ако би први круг био одржан последњег дана рока, други круг и полагање заклетве неминовно би уследили касније, чиме би настала управо она празнина коју би благовремено расписивање морало да спречи.

Влада није „распуштена”, већ јој је престао мандат

Златановић је у обраћању направио и важно терминолошко разграничење. Народна скупштина је распуштена, док Влада није распуштена у истом правном смислу. Њој је, у складу са чланом 128 Устава, престао мандат и она до избора нове Владе може да обавља само послове одређене законом – због чега се у јавности назива техничком Владом.

Такав положај Владе нема утицаја на расписивање председничких избора. Влада и Републичка изборна комисија не могу саме да замене председника Народне скупштине у доношењу акта о расписивању. РИК спроводи изборе тек пошто их надлежни председник парламента распише.

Златановић: Нема правног оправдања за чекање нове већине

Сумирајући анализу, Златановић је закључио да евентуална намера власти да са расписивањем председничких избора сачека исход парламентарних избора и формирање нове већине нема упориште у наведеним прописима.

„Србија има председницу Скупштине која тренутно врши дужност председника Републике, али нема изабраног председника. Њена обавеза није да чека погодан политички тренутак, него да поступи по Уставу, закону и Пословнику. Сваки дан одлагања смањује простор за законито одржавање два изборна круга и повећава опасност од уставног вакуума”, поручио је Дејан Петар Златановић у обраћању уживо на YоуТубе каналу „Србин.инфо”.

Извори за чланак:

1. Устав Републике Србије – Уставни суд, нарочито чланови 116, 117, 120 и 128.
2. Пословник Народне скупштине – однос Скупштине и председника Републике, члан 267.
3. Закон о председнику Републике, чланови 10, 14 и 17.
4. Закон о избору председника Републике – РИК, чланови 9, 10 и одредбе о поновљеном гласању.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић