Прочитај ми чланакДесетине хиљада ученика широм Немачке очекује се да ће у петак бојкотовати наставу и изаћи на улице у оквиру великог националног протеста против политике поновног наоружавања земље. Организатори тврде да желе да спрече сценарио у којем би млади постали „топовско месо“ државне политике и војних планова.
Иако су наставничка удружења и министарства образовања упозорила да би ученици који демонстрирају током наставе могли да буду кажњени, па чак и избачени из школе, организатори верују да ће одзив бити најмање једнак претходним протестима, на којима је учествовало око 50.000 људи.
„Влада и индустрија припремају се за рат, а од нас младих очекује се да будемо топовско месо. Притом нас нико ништа није питао“, рекао је за Гардијан Ханес Крамер, портпарол покрета „Школски штрајк против војне обавезе“.
Спорна реформа војне службе
Према речима организатора, протести су одговор на промене које је увела влада канцелара Фридриха Мерца, уз образложење да Немачка мора да ојача своју одбрану због растуће претње из Русије након инвазије на Украјину.
Законом о модернизацији војне службе свим осамнаестогодишњацима шаљу се обавезни упитници како би се проценила њихова спремност и подобност за служење војске. Од наредне године планирани су и обавезни лекарски прегледи.
Закон предвиђа и да мушкарци између 17 и 45 година, макар формално, неће моћи да бораве у иностранству дуже од три месеца без дозволе оружаних снага.
Иако закон још не уводи обавезни војни рок, немачки министар одбране Борис Писторијус поручио је да је и та опција „на столу“ уколико се не обезбеди довољан број добровољаца. Стручњаци процењују да немачка војска у наредних десет година мора да повећа број професионалних војника за око 80.000, као и број резервиста за додатних 140.000 људи.
„Ако желиш мир, припремај се за рат“
Трећи школски бојкот у последњих пет месеци симболично је заказан на годишњицу завршетка Другог светског рата и победе над нацистичком Немачком. Организатори упозоравају да би убрзано јачање војске могло земљу да одведе у нови период сукоба, пише Гардијан.
„Дан победе у Европи, 8. маја 1945. године, био је дан пораза немачког фашизма. Овај датум користимо како бисмо подсетили на последице рата и опасности неконтролисане милитаризације“, рекао је Крамер, студент педагогије на Универзитету у Гетингену.
Он тврди да се данас огромна средства улажу у војску и припреме за могуће сукобе.
„Готово половина савезног буџета одлази на тенкове, бомбе и инфраструктуру за ратне припреме. Као и некада, највећу корист од тога имају велике компаније, фабрике оружја и банке. Плашимо се да из историје нисмо ништа научили“, рекао је он.
Немачка влада планира да до краја деценије уложи чак 779 милијарди евра у одбрану, чиме би готово удвостручила војну потрошњу у односу на претходних пет година. Тиме би земља премашила НАТО циљ издвајања од 3,5 одсто БДП-а за одбрану до 2030. године.
Канцелар Мерц поручио је да је снажна немачка војска кључ дугорочне безбедности Европе и да савезници очекују од Берлина већу војну улогу. Мото његове владе постала је порука: „Ако желиш мир, припремај се за рат.“
Млади: Новац за школе, не за тенкове
Организатори протеста, међутим, сматрају да би управо политика наоружавања могла додатно да повећа опасност од сукоба.
„Иако данашња Немачка није фашистичка држава, забрињава нас реторика о глобалној моћи и војном утицају. Представљање милитаризације као одбране веома је опасно“, рекао је Крамер.
На претходним протестима ученици су демонстрирали у око 150 градова широм земље, носећи транспаренте са порукама попут: „Богати желе рат, млади желе будућност“, „Умирање није у школском распореду“ и „Образовање уместо војних прегледа“.
Демонстранти су посебно указивали на велики јаз између милијарди евра уложених у војску и хронично лошег стања у образовном систему. У многим школама недостају наставници, зграде су запуштене, а млади се суочавају и са све тежом стамбеном кризом.
„Зашто бих се борио за земљу која није способна да се бори за нас младе?“, писало је на једном транспаренту током протеста у Кобленцу.
„Млади осећају да их политика игнорише“
Крамер каже да је покрет настао из осећаја међу младима да им се ускраћује право да сами одлучују о својој будућности.
„Млади већ годинама пролазе кроз кризе – од периода пре пандемије, преко проблема са становањем и образовањем, до климатских промена. Све то показује да их политичари углавном игноришу“, рекао је он.
Иако држава за сада никога не приморава да се пријави за војску, Крамер верује да би се то ускоро могло променити.
„Мислим да ће у будућности бити веома тешко одбити служење војске“, закључио је он.
