Грејна сезона у Србији званично почиње 15. октобра, а грађани већ увелико купују огрев. На стовариштима и огласима чека их другачија рачуница него прошле године. Дрва су поскупела за две до три хиљаде динара по кубику, пелет иде и до 50.000 динара по тони, угаљ је релативно стабилан, али и даље скуп, а Београдске електране су тражиле нове цене даљинског грејања од 1. октобра. Стручњаци истовремено најављују и поскупљење струје од 3,7 до 4,7 одсто. Све то се дешава у недељама када се грађанима исплаћује једнократна помоћ од 6.000 динара.
Председник Александар Вучић је ове мере представио као доказ економске снаге и бриге за народ. Помоћ од шест хиљада динара за пунолетне грађане исплаћује се управо ових дана, до 25. септембра. Део грађана по основу Акционарског фонда добија и више. У истом периоду, међутим, почиње сезона у којој ће тај износ многима нестати на првом или другом рачуну за грејање.Најјефтинији огрев и даље су дрва, али више нису јефтина као раније. На огласима кубик букве, граба, храста или багрема кошта од 6.000 до 10.000 динара, често уз довоз. На стовариштима је скупље: код Новог Сада око 10.500 динара по метру, у Београду још две до три хиљаде више, плус сечење и цепање. За стан или кућу од 60 до 100 квадрата треба седам до дванаест кубика. То значи и до 120.000 динара за једну зиму, односно око хиљаду евра. Брикет је тренутно повољнији од дрва – око 36.000 динара по тони.
Пелет је најтраженији због комфора. Пећи раде аутоматски, пепео је минималан, а џакови од 15 килограма заузимају мање простора. Цена, међутим, скаче: од 33.000 до 50.000 динара по тони, зависно од квалитета и произвођача. На огласима се нуди и „оригинални“ буков пелет за 44.000 динара, али и јефтиније варијанте нижег квалитета око 32.000. Чека се и до две недеље. Трговци упозоравају купце да пажљиво бирају.Угаљ је једина врста огрева која није значајније поскупела. Цене се крећу од 15.000 до 28.000 динара по тони, зависно од врсте и квалитета. Најповољнији је лигнит, најскупљи сушени. Ипак, превоз често додатно диже рачун.
У Београду Београдске електране траже нове цене од 1. октобра. Варијабилни део енергије за стамбени простор био би смањен са 8,21 на 7,76 динара по киловат-сату без ПДВ-а, али фиксни део за снагу расте за 18,02 одсто – са 6.350,58 на 7.494,86 динара по киловат-сату годишње. Код наплате по квадрату то значи повећање од 9,44 одсто, са 1.679,35 на 1.837,89 динара по квадратном метру годишње без ПДВ-а. Топла вода поскупљује десет одсто.
Струја још није званично поскупела, али договор постоји. Процене су да ће раст бити између 3,7 и 4,7 одсто, по формули инфлација плус један одсто, највероватније у октобру или до краја године.
Шест хиљада динара једнократне помоћи за просечно домаћинство покрива једва део кубика дрва или мали део тоне пелета. За стан на даљинском грејању то је свега неколико месечних рата, а зима траје месецима. Док се званично говори о златном добу и економској снази, грађани улазе у грејну сезону са скупљим дрвима, скупљим пелетом, скупљим фиксним делом грејања и најављеном скупљом струјом. Помоћ стиже једном. Рачуни стижу сваког месеца.
(Србин инфо)
