Pročitaj mi članak

Opasna igra vlasti: Nametanje rektora Đokića kao „lidera“ studentske liste

0

Sada smo svedoci još jedne, dobro isplanirane manipulacije, upornog pokušaja da se rektor Vladan Đokić, čovek bez ideja, bez harizme i bez hrabrosti, nametne kao predvodnik studentske liste. To je isti onaj rektor koji se ni u jednom trenutku nije izborio za suštinska prava studenata, koji je ostao nem pred zahtevima za adekvatnu nadoknadu semestra, i koji je umesto borbe odabrao nagodbu sa sistemom.

Од самог почетка није било  илузије да ће човек кога је на позицију довео тадашњи министар просвете Младен Шарчевић, а који је годинама био под директном контролом Александра Вучића и владајућег система, учинити било шта у корист шире заједнице. Данас је јасно да је дошло до нагодбе, за неке њима знане бенефите, на штету студената и њихових захтева.

Ректор Ђокић, који је током свог мандата спроводио бројна безакоња, продужавао незаконито уговоре о раду професорима блиским СНС-у, о чему постоје и званични докази и пријаве предате Управном суду, није ни могао бити другачији. Уместо да стане уз студенте, он је изабрао да стане уз власт, штитећи своју позицију и интересе блиских кругова.

И управо зато што знају да он нема ни визију, ни снагу да се супротстави Александру Вучићу, власт и њени медији га изнова и изнова избацују у први план. Не случајно, већ врло свесно, кроз проверену стратегију. Вучић, Брнабић, као и режимски медији попут „Дезинформера“ и ТВ Пинк, редовно га стављају на насловне стране и у ударне термине. Тако од Ђокића праве наводну „жртву“, фигуру која ће код дела студената изазвати сажаљење или лажни осећај солидарности, како би га на крају сами студенти изабрали за носиоца своје будуће листе.

То није случајна медијска промоција, већ унапред смислен план да се протест и свака аутентична студентска борба ставе под контролу система. Када вам непријатељ бира лидера, онда је борба већ изгубљена пре него што је почела.

Студенти морају бити свесни да овај сценарио служи једино томе да се енергија са улице и прави захтеви преточе у безопасну форму, коју ће власт лако угушити или асимиловати. Ђокић, као проверено послушан човек режима, у томе је идеалан избор, али не за студенте, већ за оне који хоће да их обеснаже, искористе, као што су то већ у многоме и успели. Подржавали су блокаде Универзитета којом су били оштећени само студенти и професори, а за то време бирали емеритусе, унапређивали једне друге у најужим центрима управе Универзитета.

Студенти морају схватити да праву борбу могу водити само они који немају везе са структурама моћи и који нису спремни да тргују захтевима зарад личне користи. Свака сарадња са онима који су део система значи пристанак на његова правила, а та правила су, по свему судећи, написана да би студенти изгубили.