Pročitaj mi članakNema ih ni sto, nema ih ni 50, možda ih sve ukupno ima 80…
На овај начин се размењују реченице о томе колико се људи окупило око Скупштине, или на местима на којима су се одржавали спорадични протести последњих недеља – између побуњених грађана Србије против диктаторског режима Александра Вучића.
Оних који би сутра изашли на изборе и гласали против њега.
Сви чекају изборе.
После годину дана искуства трагичног – са отказима, финансијским уцењивањем, пребијањем, затварањем, ђачким губљења школске године, нико више нема времена и ресурса да иде даље на улице у притисак да диктатор распише изборе.
То је очигледно. Само у ванредним приликама, из дубине побуне и инспиритивним поводима.
Међутим, Александар Вучић, кукавица, не сме да их распише. Изборе.
Зна да, иако на улицама нема више десетина, стотине хиљада људи…, он зна да изборе губи. Да ти исти људи који су годину дана излазили на улицу и ризиковали своју чак и физичку егзистенцију, а не само финансијску, то више неће радити у том обиму.
То је време прошло.
Сви чекају изборе.
Али, парадокс се састоји у томе да је тиме и његовом режиму прошло време.
Као што је прошло време уличним побунама.
Он зна да, иако на улицама нема масовних окупљања, као што је то био случај пре пар месеци, то не значи да људи повучени у својим кућама и на радним местима, на биралиштима неће заокружити „НЕ“ у односу на његову владавину.
И поред свих изборних махинација којима се бави…, и краде и лаже, Вучић више ни на тако намештеним изборима не може да победи.
Он то врло добро зна, па макар да више ниједан човек не буде изашао на улицу да се буни против његовог режима.
Сви ти милиони људи сада сви седе у својим кућним фотељама и смеју се његовим медијима и пропаганди, којима покушава да их промени. Да им изнуди ставове.
Питају се која будала још може да поверује таквим лажима, да прогута толику крађу, такво извлачење од одговорности. За убиства. Грађани то знају.
Они само чекају да изађу на изборе и да заокруже „НЕ“ против Вучића и да потом у најмасовнијем броју икада изађу на улице да бране изборну вољу.
То је ноћна мора Вучића.
Више га није брига за предизборне протесте, више га није брига ни за шта осим за изборни дан и онај дан после.
Он зна шта га чека.
Он је махер, он се бори храбро за сво богатство које је стекао као ратни профитер и највећи крадљивац имовине грађанки и грађана Србије забележене у новијој историји. Он од тога неће одустати.
Он никада неће расписати изборе.
Он зна да га грађани чекају на сваком парчету асфалта у Србији, у свакој фотељи, на сваком радном месту, да га изведу на суд, да одговара, након што га смене са власти.
Он зна да масовност демонстрација више није критеријум за израз расположења јавног мњења према његовом режиму. Зна да изборе губи какви год услови били.
Јадан је наш председник.
Није пропао протест, протест је успео.
Више не мора да има масовну манифестацију улицама широм Србије. Протест против режима Вучића је ушао у сваки дом, сваку рупу на зиду, сваки комадић намештаја.
Нико више никада неће гласати за Александра Вучића.
Само, нажалост, они који су директно уцењени и контролисани. То ће бити његови једини гласови. Нека их. Ко не би да је под таквим притиском.
