Pročitaj mi članakVečita glad za kvadratima investitorskog urbanizma, loši i jeftini radovi na kojima ko zna ko koliko zarađuje i ugrađuje se, što jeftiniji materijali i nestručnost, po mišljenju sagovornika Danasa, kumovali su urušavanju puta u kragujevačkom naselju Bubanj. Po njima, nije kriva kiša već korupcija koja štiti pohlepu investitora „za kvadratima” po svaku cenu i na svakom mestu.
Као што је Данас извештавао дошло је до одрона земље на приступном путу у близини Центра изврсности. Онда су реаговали, надлежни ненадлежни, странке… Дошло је до „препуцавања” ко је крив… Испоставило се да фирма која је радила стамбену зграду у близини Центра није имала дозволу за градњу да им је грађевинска инспекција затворила градилиште недељу дана раније.
Пак, они су се огласили да је све то било због (пре)великих кша и снега, као и да је све „под контролом” и да „нема разлога за забринутост. Сви се у једном слажу да је једина срећа што нико није настрадао.
А, шта на све то каже струка, геолози, грађевински инжењери, архитекте, урбанисти? Па, није тешко погодити.
Ђајић: Није крива киша већ корупција и лоша градња
За Зорана Ђајића, инжењера геологије чињеница је да на том простору очигледно постоји нестабилна падина о којој је морало да се води рачуна пре извођења било каквих радова, јер да је тај терен био стабилан, до урушавања не би дошло.
– Али узрок практично су лоше изведени грађевински радови, где практично није прво обезбеђен потпорни зид за терен ван тог објекта и због терена који је израђен од таквог материјала, било је само питање када ће то да склизне доле, сматра он.
Такође, по њему, није узрок само то што су сад почеле да падају кише, него чињеница да би се то десило и касније. Битно је само да подкопавање целог тог терена без обезбеђења адекватног потпорног зида који може да заустави клизање терена је било потенцијална опасност да пуно људи страда.
– Срећом нико није страдао, али ово показује још једном да се годинама код нас ради тако да се штеди на свему. Штеди се на материјалу, штеди се на објектима који практично треба да обезбеђују стабилност терена или суседних објеката, а између осталог познато је да ови нови инвеститори и нови инжењери који контролишу све те радове, тамо где треба радити армиран и преднапрегнути бетон, обично стављају мршав бетон да би уштедели паре, подсећа Зоран Ђајић.
По његовим речима овде практично имамо ситуацију као и у падну надстершнице у Новом Саду.
– Основа за сву ову несрећу јесте корупција. И, лоше изведени радови. Питање је ко је ту и шта све на томе зарадио, али је једина срећа у свему овоме што нико није страдао, закључује овај наш саговорник.
Дашић: Сада можемо да страдамо и од нискоградње
Укратко, нестручност, неодговорност и бахатост, конкретан је Данијел Дашић, грађевински инжењер.
– То је, да кажем, „свето тројство” изградње „напредних” објеката у Србији. Да кренемо од почетка, јер овде краја нема, доскоро смо мисли да можемо да настрадамо само од објекта високоградње, који нам падају одозго. Сад видимо да су почели и објекти нискоградње, као што је пут да се урушавају, каже он.
Укратко, по њему, од недостатка грађанских дозвола, па до крајње нестручног рада на изради оног, како га погрешно називају потпорним зидом а то је армирано-бетонска оплата, која је направљена да (претпоставља) придржава ту косину.
– Они морају да имају темеље, који су значајних габарита и капацитета. А, имали смо три шипа, које су држала комплетно ту конструкцију преко неких потпора. Једноставно, пошто киша „ипак више не заобилази Крагујевац” а, то подручје по природи није случајно задњих 50-60 и више година било место на коме се није градило, већ је постојала само нека врста зеленила и шумица. То је зато што је такав геолошки и јасно је да се ради о клизишту, наводи Дашић.
По његовим речима та „вечна глад за новим квадратима”, инвеститорски урбанизам, је довео до тога да људи по сваку цену хоће да направе стамбене објекте, потпуно не размишљајући о геологији и о самој природи која има своје законе, који су у главном били до пре неких 10-15 година поштовани од стране струке.
– Сад видимо да је једино зеленило, али друге врсте „зеленио”, боја новчаница, тако да оно што некад био зелени појас који је требао да обезбеђује стабилност брда, сада је превучено неким бетон, и једноставно мислим да је то нека врста ироније судбине, да се урушава нешто што има назив – изврсност у себи, реалан је овај наш саговорник.
Најкраће речено, цени он, нико не би ни знао да тај објекат нема никакве дозволе и пратећу документацију, или да се ради на начин који се ради, да се ово није десило.
– Можда би том неком напредњачком инвеститору то и прошло касније, да прода станове, па да се деси још већи проблем него што је сада сматра Данијел Дашић.
Најургентније у овом тренутку је да се под хитно то санира из средстава за ванредне ситуације, јер ово то по Дашићу и јесте.
– Да ангажују ако могу да нађу неког стручњака који има чланску карту Српске напредне странке, што сумњам, али барем да покушају да га нађу и да их он посавтејује, прво како да се стабилизује тај одрон и спречеи даље клизање и да после ураде све оне радње које би ишле са пројектом санације целог тог подручја, истиче он.
Јер ово је, како каже, само први корак.
– Ту, како видим, постоји једна стамбена зграда, релативно близу. Центар изврснсти није насељен. Материјална штета је већ учињена али је највећи проблем ако дође до људских жртава. Значи, укратко, понављам: нестручност, неодговорност и бахатост. Нестручност оних који очито то раде, неодговорност оних који нешто знају, али ћуте због неког свог личног интереса и бахатост политике чији су интереси код нас увек важнији и пречи него јавни интерес и интереси и безбедност грађана, завршава Дашић изјаву за Данас.
Трифуновић: Ништа не би „падало” кад би се радило по прописима
Архитекта и урбаниста Верољуб Трифуновић, дугогодишњи руководлац крагујевачк Дирекције за урбанизам и изградњу мњења је да се ишта од свега овог не би дешавал да се поштују прописи и струка.
– Дирекција за урбанизам је постојала код нас 50 година под тим називом, и ми нисмо имали никаква рушења. Све што смо градили било је добро. Квалитетно су радили сарађивали планери, они који су водили назор и сви који су пратили то на терену, истиче он.
Како „признаје” за пола века рада није видео и чуо да се нешто срушило и урушило.
Изгледа да се нешто променило, не знам, пита и уједно и одговара Трифуновић.
У конкретном случају урушавања саобраћајнице њему се чини да је крив онај који је почео нов објекат, доле, поред улице. Али, ограђује да му се „то се чини” на основу онога што је прочитао у новинама и видео на снимцима. Утврдиће се то брзо, сигуран је он.
– Мој једини коментар је да треба радити по процедурама и прописима. Наравно да је потребна и струча институција која би то све зајдедно контолисала где су би се спајале одредбе планова и реализације. То је сада подељено и раздељено па се онда после питамо – где је грешка, закључује Верољуб Трифуновић.
