Pročitaj mi članakNemački mediji izveštavaju o demonstracijama protiv odluke Skupštine Srbije da specijalnim zakonom omogući rušenje zgrade Generalštaba u Beogradu.
У Београду су хиљаде људи у уторак протестовале против грађевинског пројекта породице Трамп, преноси немачка Католичка новинска агенција КНА. „Демонстранти су формирали живи зид око некадашњег југословенског Генералштаба, који Трампов зет Џаред Кушнер жели да сруши како би на том месту изградио луксузни комплекс“, пише.
Агенција наводи да је Скупштина Србије у петак, 7. новембра усвојила закон којим би тај пројекат могао да заобиђе уобичајене процедуре и буде реализован по убрзаном поступку.
„На протесте су, између осталих, позвали студенти који већ више од годину дана демонстрирају против власти председника Александра Вучића. Симболично су исцртали црвену линију испред зграде“, пише КНА, а преноси Дојче веле (DW).
Тренутно се води истрага
У извештају се потом објашњава историјат грађевине, њена симболична вредност и тешко оштећење у бомбардовању које су извеле земље НАТО-а предвођене Американцима. На крају се наводи:
„Кушнер сада планира да на том месту изгради луксузни хотел с апартманима, продавницама и канцеларијама. Тренутно се води истрага пошто је откривено да је заштићени статус историјске зграде наводно укинут на основу фалсификованих докумената.“
„Увреда за националну историју“
Минхенски дневни лист Зидојче цајтунг објављује текст под називом „Луксузни хотел уместо споменика?“ Аутор Тобијас Цик бележи:
„У уторак тачно у подне, окупљени су одржали 17 минута ћутања. Хиљаде људи окупиле су се око зграде Генералштаба у центру главног града Србије, Београда поручили су да ће ’својим телима бранити овај споменик’. На тлу су исцртали црвену линију и дуж ње формирали ’живи зид’. Седамнаест минута ћутања – једно за жртве НАТО бомбардовања 1999. године, а преосталих шеснаест у сећање на људе који су пре годину дана погинули приликом урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду. Порука је била јасна: овај протест није само борба за историју и заштиту споменика, већ за нешто много дубље – за однос између грађана и државе.“
У чланку се објашњава да је повод окупљања усвајање специјалног закона у Скупштини на основу већинских гласова владајуће Српске напредне странке, који омогућава рушење зграде Генералштаба. Напомињу се и планови породице Трамп да се ту изгради луксузни комплекс.
„За многе грађане Србије, међутим, ти планови представљају увреду за националну историју.“
Немачки новинар пише да зграда Генералштаба има „двоструки историјски значај“ – као културно добро и као „споменик опомене“, јер је „током НАТО бомбардовања у априлу и мају 1999. године два пута погођена у ваздушним нападима“.
Садашњи изглед грађевине описује се овако: „До данас, рушевина Генералштаба зјапи као рана у београдском пејзажу – и према мишљењу опозиционих политичара тако би и требало да остане“.
Слично као и Београд на води
Из текста немачка публика сазнаје и да председник Александар Вучић оптужује опозицију да се противи „бољим односима с Трамповом администрацијом“.
У даљој анализи подсећа се да је на сличан начин, специјалним законом, омогућена градња Београда на води.
„За многе грађане Србије, нови закон је још један доказ безобзирности власти према сопственом народу“.
Подсећа се да је власт већ годину дана суочена с протестима због пада новосадске надстрешнице.
„Након што се почетком новембра 2024. испоставило да је смртоносна несрећа на железничкој станици у Новом Саду резултат немара и корупције у државним органима, комеморације су прерасле у широки покрет за владавину права и демократију. Влада је, међутим, често насилно реаговала – полиција је више пута брутално растеривала демонстранте. Председник Вучић оптужио је ’стране силе’ да стоје иза протеста, а критичке новинаре назвао ’терористима’.“
Чланак се завршава констатацијом да је одржавање скупа око Генералштаба у уторак било „само једно у низу сличних окупљања последњих недеља. Прошлог четвртка, на пример, ученици широм земље бојкотовали су наставу у знак солидарности с Дијаном Хрком, која је на прву годишњицу новосадске трагедије ступила у штрајк глађу. Њен син Стефан био је један од 16 људи који су погинули под рушевинама срушене надстрешнице.“
