Pročitaj mi članakNedavno donetim leks specijalisom za revitalizaciju i razvoj lokacije nekadašnjeg Generalštaba i Ministarstva odbrane predviđeno je i pravljenje memorijala (spomen-obeležja). On bi, prema tekstu zakona, „na najdelotvorniji način obezbedio očuvanje kulturnog nasleđa“.
Одлуку о његовом подизању, према закону, доноси Влада на предлог Министарства културе.
„Меморијал (спомен-обележје) обезбедиће трајно сећање на жртве бомбардовања НАТО авијације из 1999. године и на првобитни изглед објеката на локацији“, стоји у закону.
Споменик у уговору
Како смо јуче писали, један од уговора који ће бити потписан у циљу реализације пројекта, биће онај о регулисању односа између партнера – Републике Србије и неименоване компаније из Емирата, која је повезана са америчком фирмом Атлантиц Инцубатион Партнерс, Трамповог зета Џареда Кушнера.
У њему је једна од тачака посвећена – споменику. Односно његовом завршетку.
На том месту су дефинисани кораци за израду и постављање.
Ко ће правити споменик
За реализацију изградње три куле, хотела и музеја на овом простору биће задужена заједничка компанија коју ће основати наша држава и фирма из Емирата.
У нацрту уговора се наводи да би цео нови комплекс требало да буде завршен за осам година. Исто важи и за споменик. Стратешки партнер се потписом обавезује да и споменик подигне у том периоду.
Међутим, као и у целом послу, постоје разлози због којих би тај рок могао да буде пробијен. Пре свега, ако Србија не испуни своје претходне обавезе по питању чишћења локације, скидања заштите, давања земљишта у закуп и др. До одлагања може доћи и због неповољних услова на тржишту који би омели пројекат, као и због негативних догађаја попут рата, грађанских немира, нереда и штрајкова, природних катастрофа и сл.
У другој тачки овог члана уговора наводи се и да ће изградња споменика почети у року од 24 месеца односно две године од када релевантне дозволе постану правоснажне.
Пре тога, стратешки партнер ће „применити разумне напоре“ да заврши идејно решење споменика на време за почетак радова.
Учешће архитеката из Србије?
Уговорима који су планирани за овај пословни подухват предвиђено је и да дизајн целог комплекса (кула, хотела, музеја) буде дискреционо право стратешког партнера. А дизајн неће бити изабран на било каквом архитектонском конкурсу.
То се неће десити ни за споменик. Али, овде стратешки партнер ипак прави мало одступање. Наиме, како се наводи у нацрту уговора, простора за домаће архитекте ће (можда) бити.
„Током припреме идејног решења за споменик, стратешки партнер ће се консултовати са и узети у обзир мишљење архитеката из Србије и стручних удружења архитеката из Србије“, наводи се у документу.
Међутим, додаје се и појашњење. „Ради избегавања сумње, ово се неће тумачити на начин да ће идејно решење за споменик представљати предмет било каквог званичног архитектонског такмичења или слично“.
Тако ће стратешки партнер уговором задржати контролу и над изгледом споменика који би требало да подсећа грађане Београда и Србије на један од болних периода историје.
Пребијање трошка за споменик
Споменик се нашао и у још једној одредби уговора, у делу који се тиче трошкова односно доношења подзаконских аката.
Наиме, Србија би се обавезала да донесе прописе који би омогућили регулисање трошка који ће инвеститор имати за тзв. јавне радове. Јавни радови подразумевају изградњу (уређење) јавног земљишта, јавне и комуналне инфраструктуре и површина и објеката јавне намене.
У тој групи радова се нашао и споменик. Нови пропис би омогућио да стратешки партнер трошак за подизање споменика може да „пребије“ као трошак јавних радова.
Износ који издвоји за изградњу и уређење јавних површина и објеката (па и за споменик) био би му одбијен од доприноса за уређење грађевинског земљишта који је обавезан да плати.
