Pročitaj mi članakSrpska vlada je, piše britanski Gardijan, osnovala zajedničko preduzeće sa kompanijom za razvoj nekretnina koju poseduje Džared Kušner, zet Donalda Trumpa, kako bi razvili kompleks u Beogradu, dajući Srbiji rok do sledećeg maja da sruši postojeće zgrade Generalštaba.
Независни српски часопис Радар објавио је документ који изгледа као уговор о инвестицији из 2024. године, којим фирма Кушнера, Атлантиц Инцубатион Партнерс ЛЛЦ, добија 77,5 одсто удела у заједничком предузећу, а српска влада 22,5 одсто.
Заједничка компанија формирана је да преуреди локацију седишта Војске Србије у Београду, које је бомбардовано од стране НАТО-а 1999. године. План је изазвао протесте у центру града.
Српска влада није оспорила аутентичност објављених докумената. Иако уговор датира из фебруара 2024. године, био је држан у тајности и постао је предмет жустре јавне расправе тек прошле недеље, након што је Народна скупштина Србије усвојила посебан закон којим се убрзава развој ове локације као „пројекта од важности за Републику Србију“.
Нови закон омогућава влади да заобиђе регулаторне контроле, које су зауставиле напредак пројекта у мају, док се истраживало да ли је документација којом је уклоњен културни статус седишта војске била фалсификована.
Према уговору који је објавио часопис Радар, држава Србија је била обавезна да уклони ознаку да је комплекс културно добро и да изврши рушење постојећих зграда „на начин који задовољава“ компанију Кушнера, Атлантиц Инцубатион.
Ако Србија не испуни рок до маја наредне године за припрему локације за изградњу, америчка компанија може прекинути уговор „по сопственом нахођењу“ и затражити знатну суму као накнаду за раскид, према објављеном документу.
Уговор предвиђа бесплатни закуп земљишта на 99 година, са опцијом да се закуп касније претвори у потпуно власништво.
Усвајање посебног закона донело је нови фокус на вишемесечне студентске демонстрације против корупције, које су првобитно покренуте након колапса надстершнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Ове недеље, демонстранти су формирали људски штит и исцртали црвену линију око комплекса седишта војске, у покушају да зауставе продају локације, на којој се планира изградња хотела, станова и музеја.
Поред историјског значаја јер је ова локације бомбардоване од стране НАТО-а током рата на Косову, комплекс је имао и заштићени статус као једино дело у Београду југословенског врхунског модернистичког архитекте, Николе Добровића.
Усвајање посебног закона којим се убрзава реализација Кушнеровог пројекта догодило се у тренутку када влада Александра Вучића покушава да придобије наклоност америчке администрације, након што су САД увеле санкције српској националној нафтној компанији НИС, због већинског власништва руског Гаспрома и Гаспром Њефта.
Те санкције су ступиле на снагу прошлог месеца, прекинувши доток сирове нафте у рафинерије НИС-а, које се предвиђа да ће остати без нафтних резерви до краја овог месеца.
У међувремену, након годину дана протеста, београдска влада је запретила да ће затворити већи део преосталих независних медија у земљи.
У среду је министар информисања, Борис Братина, запретио приватном телевизијском каналу Н1, телевизијској мрежи Нова и америчкој државној про-демократској Радио Слободна Европа, коју америчка администрација покушава да угаси.
Братина је рекао да станице „не би требало да постоје на таласима на територији државе“, што је изазвало осуду Европске комисије. Портпарол комисије рекао је за Н1 да су независни медији „кључни стуб европске демократије“.
