Pročitaj mi članakČlan Narodnih patrola, Miloš Oprin, u emisiji „Intervju“ produkcijske kuće Srbin.info, koju vodi Dejan Petar Zlatanović, govorio je o svojoj pravnoj borbi protiv ministra zdravlja Zlatibora Lončara, studentskim protestima i migrantskoj krizi, ističući da se režim Aleksandra Vučića može savladati upornošću i bez straha.
На почетку, Оприн је описао како је, као обичан грађанин са великом Фејсбук групом, дошао у сукоб са системом због објаве броја телефона Златибора Лончара током ковид кризе.
„Објавио сам број телефона који сам нашао на отвореној групи, и ставио сам да људи буду фини и учтиви, да му не прете, већ да га питају шта их занима око короне“, рекао је Оприн. Он је нагласио да није разумео шта је спорно у томе, јер „зар се министар неке земље боји питања грађана“.
„То је требало да буде нормално у уређеној држави, где министар одговара грађанима“, додао је, објашњавајући да је оптужба за прогањање била измишљена како би га казнили због опозиционог активизма.
Како сам победио систем – од хапшења до ослобађајуће пресуде
Оприн је детаљно описао хронологију догађаја, од хапшења у кафићу у Новом Саду до ослобађајуће пресуде након четири године и једног месеца.
„Ухапшен сам у кафићу, бачен на под, везан лисицама, а затим сам провео 30 сати у притвору и месец дана на наногици са забраном коришћења друштвених мрежа“, присетио се он. Према његовим речима, инспектори из БИА, СБПОК-а и других служби су га испитивали сатима, покушавајући да га навуку да каже нешто погрешно.
„Рекли су ми да ћу завршити на робији, да сам први политички затвореник и да ме сви напусте“, рекао је Оприн, али је истакао да се држао истине јер „знаш да је она на твојој страни“.
„Адвокати Миодраг Иванић и Марко Пушица су одрадили феноменалан посао, и на крају се доказало да није било правног основа за оптужбу“, додао је, напомињући да сада планира тужбу против државе, али и да је и неправедно да ће све те трошкове нажалост платити држава, а не који је кривац за настало штету, сам министар Златибор Лончар.
Живот на наногици – савети за оне који се боре против режима
Говорећи о месецу дана на наногици, Оприн је описао свакодневицу као ограничену, али подношљиву, са сат времена за излазак и забраном друштвених мрежа.
„Лежиш кући, немаш шта друго да радиш, али сигнал са наногице није пролазио кроз све просторије, па нисам могао да спавам у својој соби нити да се туширам без најаве“, рекао је он. Према његовим речима, морао је да се јавља сваки пут контроли када иде у туш кабину, јер би сигнал престајао.
„То је било комично, али и понижавајуће – знали су када се туширам“, додао је, саветујући оне у сличним ситуацијама да остану доследни ставовима и не дозволе да страх превлада.
„Не бој се никог сем Бога, буди доследан ономе што си урадио и не одступај ни милиметар, јер ће те на то хватати“, поручио је Оприн, истичући да владајући режим Александра Вучића ломи своје противнике са уверењем да „не можеш ништа против државе“.
Студентски протести – једини пут до промена или грађански рат
Оприн је затим прешао на актуелне студентске протесте, оцењујући да су студенти направили нешто што нико није очекивао, укључујући и власт.
„Студенти су ударили у нешто тврдо и сада се виде да неће моћи да сами победе издајника Вучића – или ће бити избора или ће нас Вучић увести у грађански рат“, упозорио је он. Према његовим речима, протести су ујединили народ, а студенти су огромна маса коју је тешко поткупити или покрасти на изборима.
„Најбоља опција је да се криза у Србији заврши изборима, које студенти траже, јер Вучић мора да оправда обећања странцима, а то је распродаја националних интереса и ресурса, али не то не може док су протести свакодневни“, истакао је Оприн. „Ако дође до грађанског рата, а то је оно што Вучићу одговара, али ја нисам за то – народ ће да страда“, додао је, позивајући зато на уједињење око студената.
Зборови грађана – легалан начин борбе против корупције
Говорећи о организацији отпора против издајничког и коруптивног режима Александра Вучића, Оприн је истакао улогу зборова грађана као легалног облика отпора, позивајући се на Закон о локалним самоуправама.
„Зборови су легални по члану 67 Закона о локалној управи – то је облик непосредног учешћа грађана, где се расправља и предлажу промене“, објаснио је он. Према његовим речима, национална прича је једина која може скинути Вучића, јер он није радикалан, већ „умивени Европејац“ који све ради за Запад.
„Активирајте се, правите зборове, придружите се – ако не можете на велике протесте у великим градовима, идите у своје место и ту организујте отпор“, саветовао је Оприн, критички оцењујући да десница треба да буде активнија.
Мигранти и корупција – држава фаворизује стране раднике
На крају, Оприн је дотакао мигрантску кризу, истичући да држава субвенционише њихово запошљавање уместо домаћих радника.
„Држава умањује порезе ако запослиш мигранта, уместо да то ради за наше људе – то је главни проблем“, рекао је он. Према његовим речима, међу мигрантима има нормалних, али културе су различите и не могу да функционишу заједно.
„Нико не мрзи те људе, али смо другачији, друге цивилизације, другачијег начина размишљења и живљења. У Пакистану је нормално оженити девојчицу од десет година, у Гани да се једу пацови, у неким азијатским државма да се не перу руке пре оброка, те сад такви, који не перу руке, треба да раде као достављачи хране наме. Зато не сме да прође спразум о насељавању 100.000 миграната, који је владајући режим Александра Вучића потписао са неким афричким и азијатским државама“, упозорио је Оприн, наглашавајући да корупција продире у сваку пору друштва, где чак и за отварање трафике мораш дати проценат власти.
Закључак – време је за акцију против режима
Опринов случај показује да се систем може победити доследношћу и правдом, чак и против моћних попут министра Лончара. Грађани треба да се активирају кроз протесте, зборове и изборе, јер само тако можемо спречити даљу корупцију и издају.
„Придружите се борби против издајничког и коруптивног режима Александра Вучића јер је истина је на страни народа, а промене су могуће ако не одустајемо од борбе”, на крају интервјуа је закључио Милош Оприн.
