„Klub poslanika“ u Tolstojevoj 2 u Beogradu, nekada reprezentativni državni objekat za odabranih 150 funkcionera, danas blješti ušuškan u drveće na obodu Topčiderskog parka i daleko od očiju šire javnosti. U njega i dalje ne može da uđe bilo ko, ali o tome više ne odlučuje neko centralno državno telo već zakupac kome je država izdala objekat, ali tek pošto ga je državnim parama rekonstruisala, dogradila i opremila novim nameštajem i kuhinjom. Da li je investicija bila isplativa, javnost neće saznati jer su podaci iz ugovora proglašeni za – tajnu.
Више од 65 година од отварања чувеног „Клуба посланика“, он је поново изузетно ексклузиван, али под новим именом и за неку нову елиту. Сада се зове „Толстоy“ и њиме више не руководи држава, већ бизнисмен близак власти и „краљ угоститељства“ у Београду – Александар Кајмаковић звани Аца Босанац.
Пре него што му је предала у руке ово здање, држава га је темељно реновирала и доградила, за шта су уложена огромна средства из буџета.
Наиме, како се види из уговора објављених на Порталу јавних набавки, током 2022. и 2023. године било је расписано више тендера. Реновирање и доградњу самог објекта обављале су четири фирме, а посао је био вредан око 5,1 милиона евра. Набавка намештаја и кухињске опреме износила је додатних 83,5 милиона динара, односно више од 700 хиљада евра.
Објекат је поред новог ентеријера добио и нову фасаду, а сређено је и велико двориште.
Држава инвестирала из буџета, па га препустила
Тек што су радови завршени 2024. године, Влада Србије је 15. марта те године изменила Уредбу о непокретностима за репрезентативне потребе Републике Србије и „Клуб посланика“ скинула са листе репрезентативних објеката, предајући га на управљање Дипосу.
Дипос га је брже-боље издао. Претрагом јавно доступних података, види се да ексклузивним клубом затвореног типа сада управља бизнисмен Александар Кајмаковић (Аца Босанац).
Наиме, како се види на сајту Агенције за привредне регистре, један од огранака фирме Index Corp doo је „Толстој“ и налази се у Толстојевој 2. Власници Index Corpa doo су Александар Кајмаковић са 90 одсто удела и Еурека бар са преосталих 10 одсто. А стопроцентни власник Еурека бара је управо Кајмаковић.
За сада није познато за који износ и на који временски период је Аца Босанац добио „Клуб посланика“.
Уговори између Дипоса и закупаца Аце – тајна за народ
Портал Н1 се тим поводом обратио и Дипосу и затражио на увид уговор о закупу, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Из Дипоса су одговорили да тај податак не могу да нам дају јер је у питању – тајна.
Како су појаснили, 2009. године Закључком Владе Србије Дипосу су дате непокретности у власништву државе на привремено коришћење, управљање и одржавање. Том приликом је донет и низ других правних аката, сви са ознаком „Поверљиво“.
У међувремену је са уговора о закупу скинута ознака „поверљиво“ како би Дипос могао да води поступке пред надлежним судовима против закупаца који нису плаћали закуп и друге дажбине. Зато је, додаје се у одговору Н1, у саме уговоре додата клаузула о поверљивости података из документа.
„Наглашавамо да је Друштво у циљу заштите података (који су били заштићени пре скидања ознаке „Пов.“) у Уговоре о закупу унела одредбу о поверљивости информација, којим су регулисана права и обавезе у односу на заштиту података о личности и поверљивост информација које се могу разменити као последица пословних активности из уговора о закупу“, наводи се у одговору редакцији.
Дипос додаје да није у могућности да одговори на наша питања која се односе на закупца објекта у Толстојевој 2, „те уколико би Друштво учинило доступно јавности податке, који су уговорени као поверљиви, прекршило би уговорну обавезу коју је сам прописао“.
„И на крају, истичемо да би у случају непоштовања уговорених обавеза од стране Друштва, постојао велики ризик од покретања судског поступка против Друштва, репутациони ризик односно ризик за будућу пословну сарадњу са потенцијалним клијентима, који би утицао на пословање Друштва и остварење очекиване добити за будућу пословну сарадњу са потенцијалним клијентима, односно на тај начин би постојао ризик за пословање Друштва и остваривање очекиване добити“, објаснили су из Дипоса.
Ко су били, а ко су данас гости клуба у Толстојевој 2?
„Клуб посланика“ на Топчидерском брду отворен је 1961. године, а саграђен је као објекат за рекреацију и одмор људи из тадашњег Министарства унутрашњих послова. Касније је добио и друге намене, а с временом је постајао све мање ексклузиван иако и даље затворен за ширу јавност.
У почетку је постојало само 150 чланских карата, које није могао да добије било ко. Сваки члан је у клуб могао да доведе само супругу – и никога више, сведочио је својевремено Вук Дапчевић, дугогодишњи сниматељ Н1 и син народног хероја Пека Дапчевића.
Иако деци званично није био дозвољен приступ, Вука су пуштали јер су сви знали да је син Пека и Милене Дапчевић. Слично је било, сећао се, и са другом децом истакнутих функционера и чланова партије.
Како је говорио, осим сребрног есцајга ту ништа није било елитно. Чак се и сребрни есцајг користио само за специјалне прилике.
„Ту су долазили људи који су имали право да буду у тој групи, а била је озбиљна ‘туча’ ко ће бити власник једне од тих 150 чланских карата, колико их је само било на располагању. Истина је да то није био никакав посебан луксуз. Ту сте једноставно могли да видите неке политичаре или генерале или уметнике како у шортсу играју тенис, односно у некој неформалној варијанти. И то је све. Ту је Константин Коча Поповић играо врхунски тенис и умео масно да опсује, а ја сам имао као дете привилегију да и мене научи том спорту. Долазио је и Петар Лубарда, разни глумци, политичари, генерали… Мој отац је тамо одлазио да би играо тенис, а моја мајка Милена је одлазила са Надом Глигоров (супругом Кире Глигорова) да гледа филмове. Храна у клубу је била најобичнија, од ћевапа до стандардних ствари у менију тог времена. То ничему није мирисало, а камоли изгледало на нобл, на нешто скупо. Једино је елитно било што се знало ко може ту да уђе“, говорио је за Данас Дапчевић.
Од естетике соцреализма данас је остао само облик објекта и део каменог зида на улазу. Ентеријер, како се може видети на Инстаграм налогу и сајту „Tolstoy members club“, доминира нова естетика – кристал, злато, мермер и плиш, блиски оку и укусу нове политичке елите.
Ћевапе су заменили залогајчићи тестенине са кавијаром, лососа са тиквицама или бифтека. Ресторан и остали садржаји су доступни само за чланове клуба, а на сајту се наводи да је чланство „дискретно“.
У клуб је могуће ући само у елегантној одећи и обући, а изузетак су они који су дошли на тенис. Њима је дозвољено да буду у спортској опреми.
„Особље клуба задржава право да љубазно укаже на неусклађеност са кодексом и, по потреби, ускрати улазак. Ова одлука ће бити у потпуности у дискрецији тима клуба“, наводи се на сајту.
Како је раније писао портал Нова.рс, цене чланарина крећу се од 1.200 до 3.000 евра за појединце, док корпоративне чланарине иду до 10.000 евра годишње.
За тај новац члановима се обећава дискреција, па је употреба мобилних телефона дозвољена само у неким деловима клуба.
„Све што се дешава унутар клуба остаје у оквиру његових зидова. Од чланова се очекује да не деле информације о догађајима, другим члановима или особљу ван клуба“, наводи се на сајту и додаје да ко прекрши правила понашања може бити избачен из чланства, пише Н1.






