Pročitaj mi članak„Ako narod nije zadovoljan, promenićemo narod.“, kaže Kralj Ibi u istoimenom delu. Taj citat najbolje objašnjava našu situaciju po pitanju zamene nezadovoljnog naroda- zadovoljnim, tj. lojalnim (lojalistima).
Посреди је један озбиљан демографски коктел- који може постати налик Молотовљевом ускоро. Јер имамо комбинацију одласка младих, махом високообразованих људи, морталитет већи од наталитета (више људи умре него што се роди) и на све то- појачавање увоза радника из иностранства.
Јасно је да је за све три тенденције (одлазак људи из Србије, више умрлих него рођених и увоз страних радника) највећи кривац власт- јер има највећу одговорност и јер не чини ништа да макар ублажи ове процесе већ их- активно подстиче. Јер на листи разлога за одлазак из Србије не доминирају социо-економски већ они који се тичу уређености система, државе и друштва. Читај- многи људи у нестабилној и партократијом разореној држави не желе да живе и раде, као ни да се упусте у стварање породице, што је разумљиво узев у обзир постојање две касте;
Оних који су део власти/уз власт и оних који нису. А пошто већина није (чак и они који можда гласају за власт, јер није математички изводљиво да велики број људи у држави парзитира на буџету како то раде „одабрани“) – приморана је да се сналази како зна и уме.
И ту део бира да оде и негде изван Србије уновчи своје знање и не прави труле компромисе а део да остане и да се бори упркос систему и свим другим објективним потешкоћама. Нажалост, од већине људи која упркос свему остаје ту- многи се не одлучују/не усуђују да заснују породице. И тако долазимо у ситуацију да нас је сваке године неколико десетина хиљада мање (јер људи „сами од себе“ умиру али се не могу „сами од себе“ репродуковати) и да се број пензионера малтене изједначио са бројем радника.
А и ти радници су међу најмање плаћенима у Европи (што се и рекламира као врста „стимулације“ страним компанијама да дођу у Србију) и стога за многе професије „фали радника“ а заправо- фали радника који су спремни да раде за било коју плату. И онда председник реши тај проблем тако што не ради на побољшавању услова рада већ- увози стране раднике.
Јер је створио, ослањањем привреде на стране компаније и капитал у комбинацији са партијско-паразитским системом такав амбијент да смо економски потпуно зависни од западних држава и самим тим обични „подизвођачи“ свега што њима треба. Наша млада, високообразована радна снага одлази управо у те државе и њих оснажује и развија, јер се у Србији дестимулише њихов останак партијским уценама за посао и негативном селекцијом (постављање некомпетентних али послушних на важне позиције) а у Србији нису неопходни јер нам није намењен развој већ- да будемо сировинска, интелектуална и свака друга база (резерва) за исте те западне државе којима Вучић полаже рачуне.
И онда да би се намирила радна снага за њихове компаније (и нашу привреду уопштено) када „пресуше“ домаћи извори (али не јер објективно нема ко да ради) окрећемо се увозу радника из иностранства, који су спремни да раде за далеко мање плате од домаћег становништва. То спушта цене рада у земљи уопштено (нећеш ти да радиш за 500е месечно, има овај из Гане што хоће), стимулише довођење још таквих радника и уништава домаће становништво.
Тако се, на радним местима и уопштено, незадовољни смењују задовољнима (нелојални лојалнима, макар први били домаћи а други странци) јер „Србија не сме да стане“ (иако иде ка провалији) а радници који за сад само раде у Србији- ће се ускоро почети трајно насељавати.
Јер места „хвала Богу“ има због одласка домаћег становништва (објаснио сам и зашто) а привреда, која не служи преосталом домаћем становништву већ страним интересима „не сме да стане“ и не занима је ко је радник на траци у погону- док год се посао обавља неометано.
Уз то, присуство радника из Азије и Африке на скуповима власти показује да се Вучић неће „либити“ ни секунде да их користи и као дневно-политичко оруђе за обрачун са свима нама.Вероватно ће им поделити и држављанства не би ли (као у САД нпр.) из захвалности гласали за њега.
Уз то, узев у обзир њихове тенденције по питању наталитета (из низа разлога далеко веће него код домаћег становништва) њихов број ће уз непрестани увоз да се рапидно повећава и самим тим да изискује одређене политичке и друштвене промене и уступке. Па ћемо имати, као на Западу већ сада што имамо „нове“ Немце, Французе, Енглезе, Италијане и…“нове“ Србе.
Јер као што су комунисти „нашег“ порекла говорили да им није битно хоће ли у Србији после рата живети Срби или неки други народ, док год победи њихова револуција, тако исто је Вучићу свеједно ко ће живети у Србији- док год он може и даље да влада и управља по својој вољи тамо где му дозволе и по интересима страног фактора тамо где му затраже.
Тако да није претеривање рећи да је борба против ове власти- борба за голи опстанак. Јер ова „замена становништва“ у комбинацији са распродајом државне имовине, предузећа и ресурса, не води ничему до претварању Србије у рударску колонију, депонију сваке врсте и базе за извлачење радне снаге и ресурса.
А чак и у ситуацији (готово незамисливој) да после њега дође гора власт, опет ће јој требати времена да се консолидује и дође на тај ниво моћи и контроле који он већ сад има да би могла да настави тамо где је он стао са негативним процесима и по могућности их продуби.Тако да ту опет „купујемо време“ да паузирамо и можда зауставимо и преокренемо процесе који нас воде у нестанак државе, замену становништва и потпуно потчињавање глобалистичким елитама. У супротном, проћи ћемо (слично, али горе) као и западна друштва јер су они одавно у овим процесима и видимо где то све води. Како је Асанж рекао, промена увек полази из Србије. Нека тако буде и сада.
