Godinama unazad se priča da će do promena u državi doći samo ako unutrašnjost Srbije ustane, a čini se da se to upravo dešava. Lica opozicionih odbornika na lokalu, koja su do juče bila poznata ljudima samo u njihovim gradovima i opštinama, sada su prepoznatljiva široj javnosti, a čini se da su upravo oni, zbog svoje borbenosti, stekli veće poverenje kod građana. Predrag Voštinić, Uglješa Đuričković, Vladan Todorović, Ivan Matović, Vladan Slavković, Radovan Novaković, Radivoje Jovović, samo su neka od imena iz lokalne opozicije, koja stoje uz reč - otpor.
Иако се пажња јавности углавном усмерава на српску престоницу, управо мањи градови и општине постали су прва линија фронта против режима. Наизглед далеко од медијског фокуса, опозиција је показала упорност и спремност да се супротстави насиљу, злоупотребама и малверзацијама коју спроводи власт. Због тога се против многих опозиционара са локала воде одређени поступци, а неки су привођени и хапшени. Поједини су и даље у кућном притвору.
Одборници опозиције у многим градовима Србије претходним месецима онемогућено је да раде свој посао. Не дозвољава им се да уђу у Скупштину, приватно обезбеђење спречава их да говоре, туку их, гурају и избацују из сале. У Краљеву је на седници која је одржана у среду, све отишло корак даље.
Опозиционе одборнике је на улазу сачекао детектор за метал и приватно обезбеђење, које је желело да их претресе. Након што је опозиција одбила претрес, сматрајући да је то непримерено, уследила је жестока свађа, па и физички сукоб између опозиције и обезбеђења.
Ovako vlast vidi dijalog i uterivanje demokratije, na silu naravno. Odbornike tretira kao kriminalce, a kriminalci slobodno šetaju. Nisu nam dozvolili da prisustvujemo današnjoj Skupštini grada Kraljeva. pic.twitter.com/DAk1JyDaRe
— Vladimir Dade Savić (@SavicDade) October 1, 2025
Ово није први пут. И у мају ове године дошло је до кошкања и гурања са обезбеђењем, које је стало на врата сале и спречавало опозиционе одборнике да уђу унутра. Тада је један радник обезбеђења дословно давио одборника Локалног фронта Владана Славковића. Након тога, Славковић и Иван Матовић, представник Удружења староседеоца Краљева, приведени су због насилничког понашања.
На питање да ли је опозиција на локалу преузела примат борбе против режима, Предраг Воштинић из Локалног фронта за “Нову” каже да није сигуран да у Београду не живи иста свест о потреби и отпору према неправди, већ се то другачије види.
“Реални људи, с реалном омчом око врата”
“Када се ви сузите на један или два градска трга или на једну зграду Скупштине града, све је видљивије. Истина, у мањим срединама постоји нека врста веће емпатије људи једни према другима, јер се познају и могу да се позову телефонима. Краљево или средина попут наше, има ту привилегију и непосредност у опажају, видите да је то испред вас, ваш комшија, неког вашег малтретирају”, каже Воштинић и додаје:
“Оно што је можда још важније, у Београду много тога зависи од медија. Јер ви сте принуђени да информације о дешавањима и другим људима стварате као слику онога што видите кроз медије и друштвене мреже. У Краљеву знате и конкретне људе, како је градоначелник успео нешто да асфалтира, како је успео да се ожени и докопа богатства или стана. Знате и у Београду ко је Шапић, али сте слику о њему створили искључиво на основу натписа из медија”.
Међутим, сматра да су Београду потребни људи из унутрашњости Србије.
“Не као маскоте борбе, већ као уверење да постоје реални људи, испред реалних просторија, са реалним омчама око врата и обезбеђењу на улазу, који се боре. Та свест, колико год била жива, није стварна уколико није на улици или није исказана у некој активности”.
Ништа мирније није било у Зајечару, у граду у ком се на најгрубљи начин крше закони ове државе.
Након што је министарка управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић прешла преко одлуке Вишег суда у Зајечару и Закона о локалној самоуправи, саопштавајући да ће, упркос томе што власт у Зајечару није конституисана у складу са законом, рекла је да ће на то зажмурити и омогућити тамошњим функционерима да несметано наставе с радом.
Борећи се за то да се поштују закон и одлуке правосудних органа, опозиција је покушала да спречи одржавање нове конститутивне седнице. Скупштина града претворена је у жариште насиља, а у сали су бачене димне бомбе и бибер спреј. Приватно обезбеђење је тукло Угљешу Ђуричковића са листе “Промена у коју верујемо”, а одборнику Миладину Крстићу из „Уједињени за спас Зајечара“ поцепана је кошуља.
Опозиција у Чачку најављује њихов 6. октобар.
Разлог?
Чачанима је догорело да их туку режимски батинаши.
Наиме, у недељу поподне, улицама Чачка су шетале присталице власти под паролом „Грађани против блокада“. Истовремено, окупили су и њихови противници, који протестују још од пада новосадске надстрешнице. Међутим, дошло је до инцидената, када је један од лојалиста задао ударац и поломио зуб активисткињи, а један човек је пребијен. Ако ово није довољно, у овом граду су лица са капуљачама, а неки и без њих, моткама и палицама тукли младића. На крају дана укупно је четворо грађана повређено у тучама.
Из беса због поменутих инциденатата, парламентарна опозиција Чачка ујединила се и најавила протест који ће се одржати 6. октобра од 19 часова на платоу испред Гимназије.
U Čačku se opozicija ujedinila, jedini grad u Srbiji koji je prepoznao da smo zajedno jači. Mi organizujemo 6. oktobar koji se nikad nije desio! Šta je sa ostatkom Srbije? pic.twitter.com/ZItLtWbzp7
— Dnevna doza Čačanina (@DnevnaDCacanina) September 30, 2025
Тражи се другачији тип опозиционог деловања
И Нови Сад, град у ком се десила незапамћена трагедија пада надстрешнице, постао је епицентар студентског, грађанског, али и опозиционог бунта.
Једно од лица овог отпора је и покрајински посланик из ПСГ, професор Радивоје Јововић. У последњих неколико месеци је притваран и био је у кућном притвору. Он за Нову каже да опозиционари у унутрашњости постају видљивији, највише зато што је притисак режима у малим срединама израженији.
“Када причамо о другим местима у Србији у поређењу са Београдом, ту је ситуација прилично јасна. Нигде другде се тај челични стисак СНС-а не види толико снажно као у малим срединама, где нема довољно инфраструктуре цивилног друшва, транспарентности о томе шта се дешава, радних места и иницијатива где су локалне кабадахије у последњих више од десет година биле много суровије него у неким урбанијим центрима. Мања места у Војводини и у Србији су највише поднела јарам СНС-а, кад је дошло до пуцања њиховог обруча кроз ове протесте, мања места су се пробудила са таквом жестином и бесом, какве само морамо похвалити јер се показало да у овом злу има много достојанствених људи који неће трпети да им се гази понос”, истиче Јововић.
Према његовом мишљену, грађани сада траже другачији тип опозиционог деловања.
“Нама је потребна отрестита борба која неће бити само за говорницом и кроз скупштинске акте, већ раме уз раме са грађанима на улици. Такав тип опозиционог деловања мислим да је рецепт за много бољу будућност”.
И Косјерић, мало место у којем је СНС све до ове године имала убедљиву подршку, пружило је отпор, а тамошња опозиција успела да упркос претњама и СНС батинашима дође до разлике од само једног мандата у Скупштини општине.
На реду су Неготин и Мионица, где ће локални избори бити одржани крајем новембра. И овде је опозиција упрегла све снаге да се дође до једне листе.
У Неготину је уочи локалних избора који би требало да буду током новемба дошло до уједињена више опозиционих странка и група у „Уједињени за Неготин“. С друге стране, према најавама, јединствену опозициону листу у Мионици, чиниће студенти као носиоци листе, уз подршку опозиционих странака, просветних радника и других нестраначких личности.
Политички аналитичар Никола Буразер за Нову оцењује да је опозицији у начелу потребно више сарадње, окупљања и кординације.
“Мислим да је то нешто што бирачи очекују од опозиције. На локалу је та потреба много већа. За почетак, у мањим срединама неће постојати студентске листе, већ опозиционе странке и покрети који ће носити борбу на локалу. Ми смо видели колико та сарадња и јединство могу остварити добар резултат, као што је било у Косјерићу и Зајечару. Можда то нису биле победе, али су свакако били успеси, имајући у виду како су бирачи гласали у тим општинама и колико је атмосфера постала другачија. Такве коалиције на локалном нивоу, могу бити носиоци промена”, каже Буразер и закључује да су појединци у локалној опозицији јако важни.
“Важно је да постоје појединци који су препознати у својим локалним заједницама, као борци против режима, који нису компромитовани на било који начин и не носе негативан ореол који опозиција носи”, закључује Буразер.