Pročitaj mi članakSrbija se nalazi na prekretnici, suočena sa ekonomskim i društvenim izazovima koji prete da duboko uzdrmaju njenu stabilnost, upozorava advokat i nezavisni narodni poslanik Jelena Pavlović u intervjuu za YouTube kanal SRBIN.info, koji je vodio Dejan Petar Zlatanović. A najveći podržavaoci aktuelne vlasti, uglavnom penzioneri, ne shvataju da su penzije iz budžeta u opasnosti.
Овај интервју баца светло на критично стање државне економије, политичку подељеност и хитност промене приступа у опозиционој борби, посебно истичући да наратив мржње, који формира Александар Вучић, треба заборавити.
Позадина тренутне ситуације у Србији је сложена, обележена све већом задуженошћу државе и недостатком реалне привреде, што директно угрожава најрањивије категорије становништва. Јелена Павловић у том смислу истиче да „највећи његови (Вучићеви) подржаваоци су на жалост углавном пензионери који скоро да немају других извора прихода осим пензије“. Она зато наглашава да пензионери „немају идеју и представу како функционише државни буџет“, те су зато многи и даље у заблуди да постоји по закону засновани пензиони фонд, а он не постоји више од 20 година, „јер је он уништен“, односно, да ли ће да добију пензију једино зависи од тога „да ли ће држава моћи да им исплати новац“.
Адвокат Павловић даље објашњава да пензионери „сматрају да је Александар Вучић гарант њихове пензије, а не разумеју да је Александар Вучић гарант да неће имати пензију за три године“. Разлог за то лежи у „презадужености државе с једне стране, а с друге стране никаквој привреди“.
Критикујући наратив о економском успеху, Павловићева се осврће на Вучићеве изјаве, називајући их „срамотом за коментарисање таквих глупости“. Према њеним речима, „када би се реална ситуација сагледала, многи људи би схватили своју потребу за нормалном државом“. Наглашава да грађани треба да имају функционалне установе попут ватрогасних служби и домова здравља, без потребе да „траже по именику број телефона“ за помоћ, јер „то не треба тако да функционише.То је нешто за шта смо малтене годинама и деценијама улагали да имамо. Сада се све то доводи у питање“.
Она се осврнула и на инфраструктурне пројекте, попут изградње аутопутева, рекавши да је „супер да се изградио аутопут, само нико не каже да је могао шест, седам таквих аутопутева за тај новац да се изгради“. Као пример, навела је цену путарине од Прељине до Београда, која износи „650 РСД, а не плаћа се још део Паковраће… сигурно ће бити 750-800 у једном смеру“. Закључује да „аутопут може и да исплаћује сам себе, али овако скуп као што га ми градимо тешко да може“.
Кључна порука интервјуа је да „наратив који је формирао Александар Вучић у Србији је наратив подељености и озбиљне мржње, који усмеравања човека на човека“. Стога, „све што следи тај наратив треба заборавити“. Павловићева објашњава: „Из тог разлога ја никада нећу подржати напад другог човека, зато што нећу похвалити његов поступак . Можда ћу га критиковати, али не кроз мржњу. Зашто? Зато што и он (Вучић) је доминантан у мржњи. То је његов терен“, подсећа на студентске протесте: „Док су студенти ишли кроз градове на неки начин са осмехом, са песмом, са сузом, они су растапали сва та срца. То је терен на који се треба вратити. Треба обићи Србију. Треба отићи у сваки град. Треба отићи у свако село, треба разговарати са сваким да схвати и он о чему се овде ради“.
Она сматра да је „сама блокада, (саобраћајница), већ дала неке ефекте, али даље инсистирање на томе неће ништа донети ново, а може да ствара контраефекте, те да створи додатне тензије“, па зато упозорава да „ онда на ту сцену ступа Александар Вучић, као краљ поделе и мржњи. То је његов терен. Апсолутно. Он се на том терену добра сналази, док на терену аргумента не“.
Павловићева указује и да „они (опозиција) представљају одређен део друштва, али никако се не сме заборавити – и недоминантни“. Сматра да „доминантна Србија није опредељена за ЕУ и НАТО. То зна први Александар Вучић“., те закључује да је „то главни разлог због кога се овде годинама не може никакав успех остварити у борби против његовог режима“ јер један опозиција има став супротно ставу већинске Србије.
Критикујући домет актуелних српских медија, Павловићева наводи: „Наш простор су само подкастови, а чињенице су да они допире до одређеног броја људи“. Додаје да „већина људи који живе ван Београда апсолутно не само да не прате ни све вести, они тек не прате друштвене мреже, подкастове и тако даље“. Стога, „мора се прићи народу. Мора се то урадити кроз одређене трибине“ и подсећа на успешне трибине који су прављење у борби против тадашњих режимских КОВИД мера: „Трибине које смо правили испред Скупштине Србије су се тада, на примрер, мени јако свиделе.. То је било феноменално и успешно“.
Павловићева истиче да је „људима ускраћена комуникација“. Објашњава да „не постоје регионални центри за информисање, не постоје локални медији, а ови централни су узурпирани. Она сматра да је једини начин да се људи доведу у заједничку везу јесте победа која ће после да буде стабилна. „Зашто? Зато што то што жели просечан грађанин Србије и нешто што је најприродније и најнормалније. Имаш државу, очекујеш од те државе да ради свој посао као што ти као грађанин за њу радиш“.
Павловићева је и категорична:, када је у питању начин како доћи до смене Александра Вучића „Ја знам да има људи који сматрају да се револуцијама то постиже. Ја гарантујем да се не постиже у данашње време“. Као пример наводи Румунију, где је Европска унија поништила победу кандидата, јер „замислите сад ситуацију да неко прогласи победу на улици, па тек га нико не би признао ако није по вољи великих сила, је л’ тако? А то онда је питање да ли је по нашој вољи“.
Из тог разлога, Павловићева сматра да „тај пут треба да буде на легалан начин“, и даље објашњава: „Ако је на прошлим парламентарним изборима 1,7 милиона, не 1,8 него 1,7 милиона од 6,5 милиона гласало за Александра Вучића, то за мене није већина и тачка. То је 27% бирачког списка са чињеницом да је покривеност бирачких места опозиције била мања од 15%. Дакле, реално није ни четвртина“, те закључује да из тог разлога, пошто се СНС режим понаша тако као да су освојили апсулутну власт, да би радили шта хоће, да се само на изборима, који ће бити потпуно транспаретни и контролисани, и од стране опозиције, може постићи смена Вучића, јер он нема већинско упориште у српском друштву..
