Dok se širom Srbije izliva nezadovoljstvo naroda zbog godina pljačke, poniženja i bahatosti, vlast odgovara, nasiljem. Povređeni građani, krvava lica, suzavac u vazduhu i eksplozije pirotehnike na protestima postali su slika Srbije 2025. godine.
У Београду, Новом Саду, Сремској Митровици и другим градовима, сцене су исте, батинаши под заштитом полиције крећу на народ, док униформисана лица не штите грађане него оне који их нападају. Уместо реда, шутиње и палице. Уместо закона, страх и претње.
Врхунац бахатости догодио се када је и брат председника Србије изашао пред народ и показао му средњи прст. Тај гест, урезан у памћење хиљада окупљених, симбол је односа ове власти према сопственом народу, презрив, понижавајући и отворено непријатељски.
А народ коме је показао прст, народ је који је опљачкан, осиромашен и препуштен милости и немилости корумпираних структура.
Тиранин Вучић све то назива „обојеном револуцијом“. Али у Србији данас једино што је обојено јесу његове руке, црвене од крви.
Крви невиних грађана који су се усудили да дигну глас.
Крви која се не може опрати пропагандом.
Полиција, која би по закону морала да буде штит грађана, постала је батина у рукама власти. Док батинаши гађају људе пиротехником, полиција стоји и посматра. Кад народ узврати речју, стиже сузавац и ударци пендрецима.
Али историја учи, ниједна власт која је батинама чувала своју позицију није опстала. Данас можда туку и застрашују, али долази дан када ће пред истим тим народом одговарати, и политички, и морално, и кривично.
Србија није ничија приватна прћија. Србија није ринг за батинаше.
Ово је земља слободних људи, и они се буде.
И кад се народ једном пробуди, ни полиција, ни батинаши, ни средњи прсти више неће помоћи.