Крушевачка узбуњивачица Марија – Маја Јакишић правноснажно је осуђена на пет месеци затвора због кршења забране утврђене раније изреченом мером безбедности, након поступка у којем се као оштећени појављује главни јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Крушевцу Драган Д. Јовановић. Спорна радња, према информацијама које је добила редакција Србин.инфо, није била физички напад, долазак пред Јовановићеву кућу, праћење, непосредан контакт нити слање приватних порука. Радило се о јавној изјави коју је Јакишићева дала на Јутјуб каналу „Славија.инфо“, говорећи о поступању крушевачког тужиоца и износећи тврдње о његовим наводним политичким везама.

Првостепеном пресудом Основног суда у Крушевцу 3К бр. 371/24 од 3. априла 2026. године Јакишићева је оглашена кривом и осуђена на новчану казну од 150.000 динара. Међутим, Основно јавно тужилаштво у Брусу жалило се на одлуку о кривичној санкцији, тражећи строжу казну. Виши суд у Крушевцу је 13. јула 2026. године усвојио жалбу јавног тужиоца, одбио жалбе одбране и новчану казну заменио затвором у трајању од пет месеци.

Виши суд прихватио жалбу тужилаштва, одбио жалбе одбране

Како Србин.инфо незванично сазнаје одлуку је донело веће којим је председавала судија Драгана Максимовић, док су чланови већа биле судије Биљана Тошковић Сурла и Биљана Мајсторовић. У поступку је као записничар учествовала Тијана Исаиловић. Одбрана Маје Јакишић, коју су заступале адвокати Светлана Миленковић из Алексинца и Сарах Ел Сагар из Београда, тражила је укидање или преиначење првостепене пресуде, али су њихове жалбе одбијене као неосноване.

Виши суд није укинуо одлуку о кривици, већ је првостепену пресуду преиначио искључиво у делу казне. То значи да је суд прихватио чињенично и правно становиште да је Јакишићева прекршила раније изречену меру безбедности, али је оценио да новчана казна није довољна. Уместо ње изречена је затворска казна само један месец мања од највише казне коју закон предвиђа за ово кривично дело.

Члан 340а Кривичног законика прописује да ће се онај ко прекрши забрану утврђену изреченом мером безбедности казнити новчаном казном или затвором до шест месеци. Пет месеци затвора, дакле, представља казну која се налази непосредно испод законског максимума. Због тога је од посебне важности на који начин је Виши суд образложио зашто је у конкретном случају неопходно готово најстроже могуће кажњавање.

Кључни податак	Садржај
Првостепени суд	Основни суд у Крушевцу
Број првостепеног предмета	3К бр. 371/24
Првостепена казна	150.000 динара
Другостепени суд	Виши суд у Крушевцу
Датум другостепене пресуде	13. јул 2026.
Коначна казна	Пет месеци затвора
Кривично дело	Члан 340а Кривичног законика

Да ли је јавна изјава исто што и комуникација са оштећеним?

Претходно изречена мера безбедности највероватније је заснована на члану 89а Кривичног законика, којим суд може забранити приближавање оштећеном, приступ месту његовог становања или рада, даље узнемиравање или комуникацију са оштећеним. Међутим, за потпуну правну оцену потребно је видети тачан текст изреке пресуде којом је мера установљена. Суд у новом поступку не сме да проширује забрану на радње које првобитном одлуком нису јасно обухваћене.

Ако је Маји Јакишић била забрањена само непосредна или посредна комуникација са Драганом Јовановићем, поставља се питање да ли се изјава дата новинару и упућена јавности уопште може сматрати комуникацијом са оштећеним. Говорити јавно о неком лицу није исто што и непосредно говорити том лицу. Јакишићева, према подацима редакције, није Јовановићу послала поруку, није га позвала телефоном и није му се физички приближила, већ је у медијском наступу говорила о његовом раду.

Друга могућност је да су судови јавну изјаву подвели под појам „даљег узнемиравања“. Ни тај појам, међутим, не би смео да буде тумачен тако широко да постане општа забрана помињања државног функционера, критиковања његовог рада или обраћања јавности. Суд је морао да утврди које су конкретне речи представљале узнемиравање, коме су заправо биле упућене и на који начин су створиле опасност због које је мера првобитно изречена.

Устав Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или другим средствима траже, примају и шире информације и идеје. Ово право није неограничено, али може бити сужено само законом и када је ограничење неопходно ради заштите права других, непристрасности суда, безбедности и других уставом утврђених вредности. Када је само изговарање јавне изјаве основ за затворску казну, суд мора посебно пажљиво да испита неопходност и сразмерност таквог ограничења.

У објављеној пракси доминирају непосредни контакти и претње

У објављеним предметима Врховног суда који се односе на члан 340а КЗ, кршење мере безбедности најчешће је било повезано са непосредним контактом, доласком на забрањено место, расправом, претњама, насиљем, великим бројем позива или упорним слањем порука. У једном предмету окривљени се расправљао са оштећеном, претио јој и бацао ствари са стола, док су у другим случајевима утврђивани физички доласци, позиви и поруке претећег садржаја.

То само по себи не значи да јавна изјава никада не може представљати кршење мере. Међутим, разлика између непосредног прогона или претње, с једне стране, и јавне критике носиоца тужилачке функције, с друге стране, суштинска је за правилну примену закона. Ако је једина радња Маје Јакишић била изјава у једној емисији, суд је морао да понуди изузетно прецизно образложење зашто је та изјава била забрањена и зашто је за њу неопходан затвор.

Додатну тежину предмету даје чињеница да је Драган Д. Јовановић главни јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Крушевцу. То потврђује и званични списак Високог савета тужилаштва. Због тога се мора јасно раздвојити заштита његове личне сигурности од легитимног права грађана да критикују његов службени рад и поступање институције којом руководи.

Веља Илић: За нешто вербално затвор, а за паљење аутомобила нема пресуде

Коментаришући овај случај за Јутјуб канал „СМС Ливе ТВ“ и портал Србин.инфо, дугогодишњи политичар и некадашњи министар Велимир Веља Илић рекао је да не може да прихвати да се једна жена због јавне изјаве шаље у затвор. Он је пресуду упоредио са поступањем институција у случајевима тешког насиља и уништавања имовине, за које, према његовим речима, годинама нема коначног судског одговора.

– Немам коментар да једну младу девојку казне за нешто вербално што је изјавила. А пре шест или седам месеци мом сину је човек запалио аутомобил, дигао га у ваздух и умало није убио њега и моју снају, која је била неколико метара иза. Још нема ни суђења, ни пресуде, нити се зна ко ће платити штету – рекао је Илић.

Он је изнео тврдњу да су у том предмету пронађени ДНК трагови који указују на починиоца, али да судски поступак још није окончан. Србин.инфо у тренутку објављивања овог текста није имао увид у комплетне списе тог предмета. Илић је, међутим, овај пример навео као доказ онога што сматра двоструким аршинима институција.

– Видите, неко због 150.000 динара иде у затвор, а некоме се велика штета и велики проблеми опраштају. После тога гостује на Информеру, напада опозицију и студенте, и они га награђују – навео је Илић.

„Пустите омладину да каже шта мисли“

Илић је позвао власт и правосудне институције да не одговарају затвором на сваку критику и незадовољство. Према његовим речима, чак и ако нечија јавна тврдња није тачна, одговор не сме аутоматски да буде најстрожа репресија. Он сматра да држава мора да разговара са незадовољним грађанима, а посебно са младима.

– Пустимо ту омладину. Нека каже шта мисли. Чега се плашимо ако једна девојка изнесе оно што јој се догодило? Можда није у праву, можда јесте, али не треба одмах тако сурово кренути и кажњавати. Са омладином треба разговарати – нагласио је Илић.

Он је додао да у Србији нема довољно затвора за све младе људе који су незадовољни стањем у држави. Како је оценио, проблем није у томе што грађани говоре, већ у томе што власт годинама није успела да изгради институције којима би грађани веровали. Путеви, медијске представе и промотивне кампање, према његовим речима, не могу да замене правну сигурност.

– Нама треба неко ко ће направити озбиљну државу са озбиљним институцијама, у којој ће бити безбедан сваки грађанин Србије. Они који то треба да ураде годинама то не умеју. Праве путеве и емисије и мисле да смо задовољни, али нисмо – рекао је бивши министар.

Илић: Милошевић је схватио да не може да победи омладину

На питање Дејана Петра Златановића да упореди данашњу власт са временом Слободана Милошевића, Илић је изнео оцену да садашњи режим делује подмуклије и да не бира средства у обрачуну са противницима. Он је рекао да је и за време Милошевића било репресије, насиља и политичких убистава, али да је Милошевић у једном тренутку схватио да не може да победи читаву генерацију младих.

– Милошевић је, у поређењу са њима, био господин. Са њим се борило, било је и убистава и свега, али ови делују подмукло и не бирају средства. Милошевић је схватио да не може да победи омладину, а ови јуришају на њу – рекао је Илић.

Посебно је критиковао изјаве Војислава Шешеља у којима је лидер радикала, према Илићевом тумачењу, саветовао полицију како да удара демонстранте. Илић је оценио да је недопустиво да политичар са вишедеценијским искуством позива на пребијање студената и младих људи.

– Када чујем да неко из студија саветује полицији: „Бијте их по коленима, онда падају и не могу даље“, ја се најежим. Зар је лепо да човек који је толико година у политици саветује полицајце да бију младе људе, српску младост и памет? Ко удари на студенте нема будућност, то је сто одсто – поручио је Илић.

Према његовим речима, будућност Србије нису партијски функционери који се деценијама премештају са једне функције на другу, већ образовани млади људи. Држава, како је рекао, мора да створи услове да они остану у земљи, оснују породице и раде у својој струци. Без младости, стручности и знања, додао је, не може бити ни озбиљне државе.

„У Чачку одлучује човек кога грађани нису бирали“

Говорећи о стању у локалним самоуправама, Илић је оценио да су корупција, партијско постављање кадрова и недостатак одговорности посебно видљиви у градовима у унутрашњости Србије. Као пример навео је Чачак, тврдећи да градом у пракси управља човек који није био кандидат за одборника нити је добио мандат грађана.

– Довели су кумића, који није кумче које је председник крстио, није био ни кандидат ни одборник, али му је неко рекао: „Ти седи и све одлучуј“. Он одлучује, а довели су ветеринара који има право да потписује. То је сада циркус од града – тврди Илић.

Он је навео проблеме са надвожњаком, водоснабдевањем, отпадним водама и градским депонијама, додајући да се у Србији политички говор свео на изградњу ауто-путева. Према његовој оцени, путна инфраструктура јесте важна, али не може бити једина мера развоја државе.

– Цео Банат годинама нема исправну воду за пиће и то никога не интересује. Градови немају уређене депоније нити прераду отпадних вода. Није ауто-пут све у Србији, мора још нешто да се направи да би се млад човек осећао добро у својој земљи – рекао је Илић.

„Морате да ћутите и трпите да вас не би дирали“

Илић је током разговора подсетио и на напад у којем је тешко повређен, наводећи да је починилац осуђен за покушај убиства, али да никада није открио ко је напад наручио. Тај случај, као и напад на његовог сина, за Илића представљају доказ да се у Србији непосредно насиље често не расветли до краја, док се критичка реч брзо кажњава.

– Овде једноставно морате да ћутите и да трпите да вас не би неко дирао. Уместо да сви учествујемо у томе да направимо бољу државу и да они који не раде добро прихвате критику, они би да остану на власти доживотно – оценио је Илић.

Он је критиковао и функционере са, како је рекао, купљеним дипломама и без икаквог искуства у пословима о којима одлучују. Према његовим речима, уместо стручности и резултата, основни услов за напредовање постала је политичка послушност.

– Људи који никада нису радили и немају искуства одлучују о стварима које не познају. Смешно је да се функционери на важним положајима појављују са купљеним дипломама. Ваљда ће народ на следећим изборима паметно гласати – рекао је он.

Гашић, заплена пет тона марихуане и питање политичке одговорности

У завршном делу разговора Златановић је поставио питање политичке одговорности Братислава Гашића поводом поступака против људи који су у јавности довођени у везу са њим и његовим политичким окружењем. У околини Крушевца је 29. јануара 2026. године званично заплењено приближно пет тона марихуане, као и аутоматско оружје и ручни бацач, а више лица је ухапшено.

Наводи о политичким везама појединих осумњичених са Гашићем изношени су у медијима и од стране опозиционих политичара. Гашић је те тврдње одбацио, негирајући да је случај „Коњух“ био државни посао или да су осумњичени уживали политичку заштиту.

– Не могу да схватим да причамо о томе да је неко убацио пет тона дроге, а онда неко хладно каже: „То је државни посао, ја сам само извршилац, питајте овога или онога.“ То никада није могло и не води на добро – рекао је Илић, говорећи о атмосфери у којој се одговорност пребацује са једне институције на другу.

Илић је затим испричао да је својевремено покушао приватно да разговара са Гашићем, кога, како каже, познаје три деценије. Према његовој тврдњи, Гашић му је тада рекао да пре разговора мора да се консултује са Александром Вучићем.

– Рекао ми је: „Не могу ништа да ти кажем док не разговарам са Вучићем.“ Тада сам видео да то више није онај Бата Гашић кога сам познавао 30 година. Ако мораш да питаш председника државе да ли смеш да разговараш са пријатељем, ја то не могу да разумем – навео је Илић.

„Србија не сме да зависи од онога што долази из једне главе“

На крају разговора Илић је позвао на смањивање политичких тензија, разговор са студентима и постизање компромиса. Рекао је да је Србија испуњена страхом, мржњом и осећањем несигурности, због чега чак и родитељи страхују шта ће се њиховој деци догодити када увече изађу из куће.

– Србија мора да се измири и крене путем компромиса и договора. Не може све да буде онако како долази из једне главе, а народ да ради оно што је неко замислио. Тај неко греши и прави велике грешке, а Србија не може да поднесе толико грешака за кратко време – поручио је Илић.

Он се директно обратио представницима власти, наводећи да су имали довољно времена да изграде институције и безбедно друштво. Према његовој оцени, после 13 година власти више не могу да тврде да им је потребно још времена.

– Били сте 13 година на власти и нисте направили озбиљну државу. Идите, долазе други. Немојте мислити да Србија без вас не може. Србија ће увек бити и остати, али ви треба да схватите када је време да одете – закључио је Велимир Веља Илић.

Правни закључак редакције

На основу за сада доступне прве стране пресуде, неспорно је да је Виши суд у Крушевцу имао законску могућност да, по жалби јавног тужиоца, новчану казну замени затворском. Спорно је, међутим, да ли је у конкретном случају јавна изјава заиста била обухваћена текстом раније изречене забране и да ли је казна од пет месеци сразмерна природи радње.

Ако је Маја Јакишић говорила о Драгану Јовановићу пред новинаром и публиком, а није се обраћала њему, претила му или позивала друге да га угрозе, суд је морао да објасни зашто такав говор представља комуникацију или узнемиравање у смислу мере безбедности. Без таквог образложења постоји опасност да се мера за заштиту личне сигурности претвори у забрану јавне критике носиоца правосудне функције.

За потпуну правну оцену неопходан је увид у целокупно образложење другостепене пресуде, првостепену пресуду, тачан текст мере безбедности и дословну изјаву Маје Јакишић на „Славија.инфо“. Тек њиховим поређењем може се коначно утврдити да ли су у њеном поступању постојала сва законска обележја кривичног дела из члана 340а КЗ или је кривична одговорност проширена на јавни говор који мером није био јасно забрањен.

Извор: Србин.инфо