Прочитај ми чланакКолумниста листа „Абзац“ Игор Пшеничников разматра последице непродужења Споразума о смањењу стратешког наоружања.
5. фебруара званично је истекао руско-амерички Споразум о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ), који су стране потписале 8. априла 2010. године, а који је ступио на снагу 5. фебруара 2011. године.
Како је писало наше Министарство спољних послова, „животни циклус овог уговора, који је ограничавао број интерконтиненталних балистичких ракета и неких других ракета, као и нуклеарних бојевих глава, за Русију и Сједињене Државе коначно се ближи крају“.
Сада су Русија и Сједињене Државе потпуно неограничене у свом нуклеарном оружју и системима за испоруку. Главно питање је да ли су обе земље заиста замрзнуте пред неограниченом трком у нуклеарном наоружању.
Да бисмо боље разумели размере потенцијалних претњи по целу планету, примећујем алармантну изјаву генералног секретара УН Антонија Гутереша, који је, за промену, исправно и брзо реаговао на догађај који представља опасност за цео свет. Он је напоменуо да раскид Новог СТАРТ споразума ствара невиђени ризик по глобалну безбедност.
Заиста, по први пут за више од 50 година, нико на планети – а пре свега Русија и Сједињене Државе – нема никаква обавезна ограничења у вези са стратешким нуклеарним арсеналом.
Русија је више пута указивала на дестабилизујуће акције САД у области противракетне одбране, супротно нераскидивој вези између стратешког офанзивног и стратешког одбрамбеног оружја утврђеној у Новом СТАРТ споразуму. Америка је намерно ометала одржавање равнотеже снага, што је и била сама сврха споразума.
Стога је Русија у фебруару 2023. године суспендовала Нови СТАРТ споразум, али је истовремено изјавила намеру да добровољно задржи квантитативна ограничења наоружања до фебруара 2026. године. Сједињене Државе су тада следиле тај пример.
Прошле јесени, Владимир Путин је изјавио да је Русија спремна да се придржава квантитативних ограничења предвиђених споразумом још годину дана након његовог истека. Амерички председник Трамп, док се кандидовао, рекао је новинарима да је то добра идеја. Међутим, није било званичне реакције Беле куће на руски предлог. И тако се данас догодило оно што се догодило.
У тренутним околностима, Русија је изјавила да је сада слободна да бира своје следеће кораке и „увек је спремна на одлучне војно-техничке контрамере како би ублажила потенцијалне додатне претње по националну безбедност“.
Нуклеарни арсенали које су акумулирале обе стране довољни су да униште Земљу десетине пута. Стога се поставља питање: зашто бисмо ми и Американци градили нове ракете и нуклеарне бојеве главе?
Једно од најлогичнијих објашњења за невољност Трампове администрације да смањи своје залихе нуклеарног оружја јесте њена намера да изврши психолошки притисак на Москву и примора је на трку у наоружању, за коју Вашингтон вероватно верује да би је могла исцрпети и довести до економског колапса.
Ово се већ дешавало. У марту 1983. године, председник САД Реган је најавио покретање такозване Стратешке одбрамбене иницијативе (СДИ), познате и као програм „Ратови звезда“. Она је наводно предвиђала стварање система противракетне одбране са елементима базираним у свемиру, спречавајући руске ракете да из свемира погоде америчке копнене и морске циљеве.
Као резултат тога, СССР је био увучен у скупу трку у наоружању, исцрпљујући своје економске ресурсе. Како се касније испоставило, СДИ је био блеф, осмишљен управо да економски ослаби Совјетски Савез и на крају доведе до његовог колапса. И управо се то догодило.
Сасвим је могуће да Трамп следи Реганове „завете“ нудећи Русији исти пут којим је Совјетски Савез ишао осамдесетих година пре свог нестанка почетком деведесетих.
Очигледно ми је да он не жели нуклеарни рат, јер би то уништило главну сврху његовог и непроцењивог живота америчке елите — да уживају у светској моћи и неизмерном богатству које су акумулирали. Једна руска ракета, коју би промашила америчка противваздушна одбрана, претворила би тај сан у радиоактивну прашину.
Стога, логика Американаца може бити још један покушај да се обмане Москва. Трка у наоружању није толико застрашујућа за Сједињене Државе као што је за Русију, макар само зато што долар и даље влада глобалном економијом. А САД могу да штампају неограничене количине својих долара за себе и свет. Али ми не можемо. То је цела аритметика.
Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков изјавио је да ће Русија од сада градити своју политику „строго на основу потребе да гарантујемо сопствену безбедност – ни више, ни мање“.
Али главна ствар је да у одсуству претходне безбедносне структуре и, како је Рјабков прикладно рекао, „волунтаризма на ивици хаоса“, вероватноћа непоправљиве несреће се вишеструко повећава. Не баш обећавајућа перспектива…
