YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Геополитика и избори: ЕУ, Немачка, Француска и рат у Украјини
00:20:10 Русија и власт у Београду; бивши покрет и Вулин
00:38:30 Зашто „Аутентична десница“ и шта нуди бирачима
00:45:00 Техничка влада, Студентска листа и трећа опција
01:02:10 Срби у региону, изборна сарадња и питање шта после Вучића

Павић: Промена Вучића без јасне политике није довољна — Србији треба трећа опција

Политиколог Александар Павић, други кандидат на листи „Аутентична десница“, каже да промена власти Александра Вучића неће сама по себи одредити каква ће Србија настати после избора. У разговору са Дејаном Петром Златановићем за YоуТубе канал „Србин.инфо – канал Центар“ он тражи да бирачи, поред односа према актуелној власти, одлучују и о програму будуће власти. Уверен је да исход избора у Србији зависи и од односа снага у Европској унији, Русији и Сједињеним Државама.

Ванредни парламентарни избори расписани су за недељу, 25. октобар 2026. године. Републичка изборна комисија је 18. септембра прогласила листу коалиције Нови ДСС и Монархисти, „Аутентична десница – др Милош Јовановић“, која наступа под редним бројем осам. Павић је у емисији представљен као други на њој. Интервју траје око 80 минута: започиње питањем да ли светске кризе могу променити српске изборе, а завршава се његовим предлогом да, поред власти и Студентске листе, у Скупштини постоји и национална програмска опција.

„Ниједна земља није имуна на геополитику“

Златановић је разговор отворио питањем о јачању Алтернативе за Немачку (АфД), рату у Украјини, предстојећим изборима у Француској и америчким међуизборима. Прогнозе из тог питања — укључујући тврдњу да ће се рат у Украјини следеће године окончати — припадају водитељу, а не Павићу. Гост је одговорио начелним ставом да ниједна држава не може своју унутрашњу политику да издвоји из међународних односа. Као историјске примере помиње руску револуцију и распад европских царстава после Првог светског рата; светске потресе сматра околношћу која мења и прилике у Србији.

По његовој оцени, раст АфД-а није могуће објаснити само расправом о миграцијама. Као важне узроке наводи немачку политику према Русији и Украјини, више цене енергената, слабљење индустрије, милитаризацију и противљење дела становништва војној обавези. Тврди да предлози АфД-а о обнови енергетских веза са Русијом због тога налазе шири одјек. Павић ове узроке и исходе представља као своје геополитичко тумачење; они нису једини могући разлози изборних резултата. Према коначним резултатима немачких савезних избора 2025, АфД је освојила 20,8 одсто других гласова и 152 мандата.

Исти образац Павић види и у остатку ЕУ: по њему, сукоб с Русијом, цена енергије и страх од ширег рата појачавају отпор владајућим странкама. Износи претпоставку да би нека будућа провокација у Балтичком региону или напад који би био приписан Русији могао постати повод за јачу милитаризацију и сужавање медијских и политичких слобода у ЕУ. Разматра и могућност покушаја забране АфД-а.

Француска и САД у Павићевој рачуници

Француске председничке изборе 2027. Павић види као могућу прекретницу. Процењује да би победа Марин ле Пен или кандидата њеног политичког блока ослабила садашњи ослонац сарадње Берлина и Париза, променила ЕУ и отежала заоштравање односа с Русијом. Позива се на анкете када прогнозира њен успех, али ни исход избора ни њихове будуће последице нису познати. Додаје своје шире историјско тумачење да политичке и финансијске елите у кризама посежу за ратом; као примере наводи оба светска рата, настанак америчког система Федералних резерви и револуцију у Русији. Те историјске узрочно-последичне везе износи као сопствену интерпретацију.

Павић тврди да ће цена енергената утицати и на америчке међуизборе. Пораст цена повезује са америчко-израелским нападима на Иран и нападима на енергетску инфраструктуру у Русији. По њему, скупље гориво преноси трошак на целу привреду и мења изборно расположење. Србију не сматра изузетком од тих утицаја, али каже да она није на првој линији евентуалног сукоба ЕУ и Русије јер није чланица Уније.

Простор и тема	Павићева оцена у интервјуу	Могућа веза са Србијом, према Павићу
Немачка и АфД	Енергија, миграције и однос према Русији утичу на раст АфД-а	Промена немачке политике могла би да измени европски притисак на Србију
Француска и ЕУ	Исход председничких избора могао би да промени сарадњу Берлина и Париза	Другачија политика ЕУ отворила би простор за самосталније одлуке Београда
САД и Блиски исток	Ратни трошкови и цена горива утичу на америчке изборе	Америчка спољна политика мења простор за балканске договоре
Русија и Кина	Ослањају се на сарадњу са постојећим властима, без снажне подршке опозиционим савезницима	Павић страхује да проруски део бирачког тела остане без парламентарног представника
Велика Британија	Унутрашње економске и политичке тешкоће не значе брзо повлачење из региона	По Павићу, западни утицај на Балкану трајаће док се не промени политика тих држава

Украјина, ризик од ескалације и британска улога

На водитељево питање да ли Европа уопште има људства за нови велики рат, Павић одговара да западне државе, по његовом виђењу, рачунају на продужавање рата у Украјини, војну технологију и борце које би регрутовале из ширег простора. Тврди да се Украјинци користе као „топовско месо“, а Зеленског описује као извршиоца политике која их приморава да ратују против Руса, које сматра блиским народом. Говори и о пореклу становништва западне Украјине и предратним процесима националног обликовања; те широке историјске и етничке оцене су његови ставови. Осврт на лично порекло Зеленског, који се појављује у размени са водитељем, сам по себи ништа не доказује о његовим одлукама или о току рата.

Павић верује да европски актери настоје да Русију испровоцирају на напад на циљ у некој чланици НАТО-а, после чега би се отворио спор о примени члана 5 Северноатлантског уговора и притисак на Вашингтон. По његовом тумачењу, Доналд Трамп не жели директан рат с Русијом, али би могао бити доведен пред свршен чин због притисака у Конгресу, војноиндустријском сектору и сопственој странци. То је Павићева процена намера различитих актера; у интервјуу није предочио документе о плану за такву провокацију.

Као пропуштену могућност за мир помиње преговоре Русије и Украјине у Турској на почетку рата и улогу Бориса Џонсона. Тврди да је Москва била спремна на повратак на положаје с почетка инвазије у замену за гаранције рускојезичном становништву, а да су западни савезници подстицали Кијев да настави рат; ти услови у интервјуу нису документовани. Износи и мишљење да су Британија и Немачка дуго настојале да ограниче српску државност, док Русију описује као добронамерну према њој. Када водитељ пита хоће ли унутрашњи економски и миграциони проблеми натерати Лондон и Берлин да се мање баве Балканом, Павић одговара да на то не треба рачунати док се политика водећих европских кругова не промени. Упоређује њихов однос према Србији са потребом да се, по његовој аналогији, обезбеди „позадина“ будућег сукоба с Русијом.

Русија сарађује с влашћу — шта је цена таквог приступа?

Павић каже да је расположење великог дела грађана Србије проруски оријентисано, али да Русија у пракси најчешће ради с онима који су на власти. То, према њему, важи и за Кину. Разликује прагматичан приступ данашње Русије од идеолошког наступа некадашњег СССР-а и тврди да Москва зато тешко ствара политичке савезнике међу опозиционим странкама. Као упоредни пример наводи Јерменију и политички опстанак Никола Пашињана после губитка Нагорно-Карабаха.

Тврди и да је оружје и муниција из Србије, преко посредника, завршавало у Украјини. Каже да Москва зна одакле испоруке потичу, али да из прагматичних разлога наставља сарадњу са Београдом. За те конкретне испоруке, количине и путеве у самом интервјуу није понудио документацију. Не верује да су Руси задовољни таквим развојем, али не жели, како каже, да „буде већи Рус од Руса“ у оцени њихових јавних реакција. Страхује да због таквог односа Москве према властима у новој Скупштини готово и не буде доследно проруских представника. У томе види један од разлога за наступ „Аутентичне деснице“.

Несторовић, Вулин и тврдње о подршци Москве

У делу интервјуа о распаду покрета „Ми – снага народа“, Павић одбацује изјаве које приписује Бранимиру Несторовићу да му је у Русији предложено окупљање проруских снага, укључујући сарадњу с Александром Вулином. Каже да је с Несторовићем некад имао блиске односе, а да сада сматра како је овај неформалним сусретима приписао већи политички значај него што они имају. Помиње његове посете Казању и ранију најаву председничке кандидатуре. Павић нагађа и да је неко могао да га доведе у заблуду како би Русија била приказана као држава која организује српску опозицију; за ту претпоставку није навео потврду.

По Павићевом искуству, руски званичници строго поштују протокол: разговор у Русији не значи подршку Кремља нечијој коалицији. Сматра нелогичним да би Москва, док сарађује с актуелном влашћу у Београду, отворено ставила све на једног опозиционог кандидата. У истом контексту помиње странке које се у Србији представљају као руске мањинске, а за које верује да немају стварно упориште међу Русима.

На питање да ли Вулинове критике власти значе притисак Москве на Вучића или његов самосталан политички потез, Павић не износи коначан суд. Подсећа на Вулинове раније изјаве о људима из председниковог окружења, али каже да речима не верује без поступака. Препричава њихове сусрете на трибинама Двери и у Бањалуци, ранији разговор о Вучићу, као и своје противљење Бриселском споразуму. Павић помиње и раскол у свом бившем покрету: избацивање дела чланова назива нелегитимним и указује да су раније јавне поруке против сарадње с Вулином, по његовом мишљењу, биле у супротности с каснијим потезима. Вулина сматра дугогодишњим сарадником власти и не третира га као опозицију. Исто тако одбацује могућност да му прича о БРИКС-у сама по себи буде доказ промене политике. Његове оцене о мотивима Вулина и Несторовића су лична политичка сведочења и тумачења.

Зашто је прихватио друго место на листи

Павић каже да му је Милош Јовановић већ дуже време нудио сарадњу. Наводи да се познају годинама, да деле основни национални програм, али да се раније нису увек слагали о изборној тактици и коалицијама. Каже да су се упознали разговарајући о Сребреници и да имају исте ставове о том питању. Јовановићев јавно изнет став да тамо није почињен геноцид супротан је правоснажно утврђеној чињеници о геноциду у Сребреници. Павић је одлуку о кандидатури донео када је, како тврди, проценио да студентска листа неће укључити национално оријентисане личности попут Мила Ломпара и Дејана Мировића, а да се његов некадашњи покрет „Ми – снага народа“ сам урушава. Плашио се, каже, да без ове листе у Скупштини не би било политичке снаге с јасним националним програмом.

Сарађивао би са Европском унијом, али се противи чланству Србије у ЕУ. Његови разлози су, према његовим речима, захтеви које повезује с признавањем независности Косова и Метохије и санкцијама Русији. Косово и Метохију сматра саставним делом Србије који је, по његовој оцени, под контролом албанских сепаратиста. Бриселски и Охридски споразум назива штетним и залаже се за њихово поништавање. Подржава Републику Српску и Србе у Црној Гори, а после избора жели шире окупљање национално оријентисаних снага. Каже да би постојећа листа могла да буде почетак тог процеса и да је важно преузети део бирачког тела које сада подржава СНС.

У интервјуу наводи да је у првих десет кандидата и историчар Немања Девић, а помиње јавну подршку појединих јавних личности, укључујући Косту Чавошког, Матију Бећковића и Драгомира Анђелковића.

Питање после избора	Павићев став	Граница коју поставља
Однос према Вучићу	Режим треба да оде; против његове политике је, каже, годинама	Не би гласао да Вучић буде премијер
Прелазна власт	Предност даје техничкој влади која би ослободила медије и институције	Не подржава четворогодишњу власт без јасног заједничког програма
Друга опозициона листа	Могућа сарадња ради изборних услова	Неће свој глас дати за улазак проевропских странака у програмску власт
ЕУ и национална политика	Сарадња са ЕУ, али без чланства; подршка Републици Српској	Противи се споразумима о Косову и Метохији и санкцијама Русији
Борба против корупције	Неопходна је	Тражи да је воде одговорни домаћи органи без страног политичког надзора

„Техничка влада“ за медије, институције и нове изборе

На питање хоће ли његова листа после избора склопити договор с Вучићем, Павић одговара да не би гласао за њега као премијера. Каже да је годинама протестовао против његове политике према Косову и Метохији. Најизгледнијим исходом промене власти сматра привремену техничку владу: њен задатак био би да ослободи медијски простор и институције и обезбеди услове за нове, поштеније изборе. Програмску владу не искључује у начелу ако би се учесници усагласили о кључним националним питањима, али не очекује лако такав договор.

Критикује то што, по његовој оцени, протести раније нису довољно усмерени на промену изборних закона. Сматра да су изборни услови остали готово исти, док Вучић обиласке места и јавна обећања користи за кампању која добија место у информативним емисијама телевизија с националном фреквенцијом. Изборну неравноправност и улогу медија већ је за ранији циклус документовао ОЕБС/ОДИХР у извештају о изборима 2023; тај налаз сам по себи није извештај о кампањи 2026. Павићево решење је влада ограниченог мандата, која би омогућила да се, како каже, „људски организују избори“.

Студентска листа, корупција и спор о програму

Павић не прихвата да се пред бираче стави избор искључиво између СНС-а и Студентске листе. Власт назива проевропском упркос њеној патриотској реторици, а студентској листи замера што, по његовом суду, није јасно представила спољнополитичке и националне ставове. Из њеног односа према Ломпару, Мировићу и другим именима закључује да за његов програм у њој нема места. Не мисли да је довољно гласати само за поруку „да овај оде“, јер се тек после смене власти одлучује ко и како влада.

Не одбацује борбу против корупције — назива је једним од највећих проблема Србије — али сумњичаво гледа на предлог посебне тужилачке полиције, плашећи се утицаја Брисела на њен рад. За њега је одлучујуће ко би водио истраге и по којим правилима. То је његова бојазан, а не доказ да предложени орган већ постоји под иностраном контролом. Каже и да би људи били разочарани када би неко после Вучића тражио четворогодишњи мандат без договора о основним циљевима прелазне владе.

Трећа опција, цензус и кампања на терену

За „Аутентичну десницу“ Павић тражи место трећег учесника изборне утакмице: листе која би, ако освоји довољно гласова, могла да утиче на састав будуће владе и правила следећих избора. Оцењује да је прелазак цензуса достижан и помиње могућност резултата од пет до десет одсто, па и више; то је његова изборна процена, не резултат истраживања представљеног у емисији. РИК наводи да је редован цензус за учешће у расподели мандата три одсто.

Водитељ га је питао да ли листа има довољно енергије за свакодневне обиласке градова, нарочито у поређењу са студентским покретом. Павић каже да није члан странке и да не зна потпун распоред кампање, али помиње трибине и посете, укључујући Јагодину, уз напомену да се ради у складу с расположивим средствима. Н1 и Новој С замера уређивачки однос према студентском покрету и назива их медијима страног утицаја. То је његова квалификација: у интервјуу није изнео доказ да ове редакције раде по налогу обавештајних служби. Каже да му лично не смета што није гостовао на тим телевизијама.

Павић осуђује поруке да је свако ко се, осим власти и студената, кандидује на изборима аутоматски присталица режима. Себе види као учесника ранијих студентских протеста у Београду, а каже да је престао да иде када је протест почео да се претвара у изборни покрет чији састав и циљеве жели да види. Одбацује тврдње које приписује Немањи Шаровићу да је учеснике протеста називао страним плаћеницима и непријатељима Србије; каже да тако нешто никад није говорио и да ће то јавно демантовати.

Срби из Црне Горе и Републике Српске: „Нећу да нас заваде“

Павић описује разговор са Србима из Црне Горе који подржавају Вучића и кажу му, према његовом сведочењу, да би противљење власти у Београду могло угрозити српске интересе у региону. Не жели да се с њима свађа. Сматра да српски политичари и заједнице ван Србије зависе од власти у Београду, па често подржавају онога ко је тренутно на власти. Као пример наводи Милорада Додика, који је, по Павићевом подсећању, некад јавно подржавао и Бориса Тадића.

Слично објашњава и односе у Републици Српској: каже да тамо често борави и да му људи не замерају што је опозиционар у Србији. Помиње искуство из деведесетих, блокаду на Дрини и расправе о Венс–Овеновом плану, када су, према његовом сећању, многи Срби западно од Дрине избегавали јавни сукоб с Београдом иако су били погођени његовим одлукама. Павић обећава да ће подржати српске представнике у региону и онда када се не слаже с њиховим ставом о Вучићу. Упозорава на могућност да политичке и безбедносне структуре подстичу међусобно неповерење; за конкретне тврдње о деловању служби не наводи документе.

Сарадња око избора није исто што и заједничка идеологија

Павић тражи право да се и Студентска листа и „Аутентична десница“ критикују када погреше, а подрже када ураде нешто добро. Сматра опасним захтев да се студенти или било која друга листа следе без преиспитивања. Истовремено разуме страх дела опозиционих бирача од нових постизборних договора с влашћу и зато понавља своју границу: неће подржати Вучића за премијера.

Наводи да би с људима с којима се идеолошки не слаже могао да сарађује на смени власти и слободним изборима, али не и да им тиме препусти власт за пун мандат. Као пример тактичке сарадње са Зелено-левим фронтом помиње противљење пројекту Рио Тинта. Одбија подршку влади чији би програм, по његовој оцени, водиле проевропске странке и невладин сектор. Из искуства петооктобарских промена извлачи поуку да изборна победа није довољна ако нова власт нема кадрове, институције и капацитет да спроведе сопствени програм.

На крају говори и о утицају неформалних структура у држави. Кад каже да је важно да „дубока држава буде твоја“, мисли на потребу да нова власт има поуздане кадрове и подршку дела апарата: иначе, тврди, неће моћи да спречи уцене, злоупотребу досијеа и инфилтрацију. Ипак, одбацује став да је сваки покушај политичког ангажовања узалудан зато што „иза свега стоје службе“. Грешке и ризици су, каже, неизбежни; грађани морају да учествују и да траже одговорност за изговорена програмска обећања. Његов закључак гласи да Србији на изборима требају три препознатљиве понуде — власт, Студентска листа и национална програмска листа — како се будућа власт не би свела само на смену једног човека.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић