Београд, понедељак, 21. септембар 2026. — Борба са пожарима у Делиблатској пешчари ушла је у други календарски месец од избијања великог пожара и у трећи од првих јулских пријава. ЈП „Војводинашуме”, управљач резервата, у дневном извештају од 20. септембра бележи три интервенције претходног дана на пањевима у опожареним деловима. На терену је, према истом извештају, дежурало 14 људи са девет возила. Кључна реченица управљача гласи: Сектор за ванредне ситуације МУП-а још није прогласио пожар угашеним. То није исто што и тврдња да цела Пешчара и даље гори отвореним пламеном.

Ова разлика је важна јер је 15. септембра пожар проглашен локализованим, након чега су настављени обиласци и дежурства. Локализација значи да је ширење стављено под контролу; она не потврђује да су сва жаришта и ризик од поновног активирања нестали. Извештај од 20. септембра показује да су екипе још интервенисале. Док јавност чека коначан извештај надлежне ватрогасне службе, има право и на одговоре о томе шта се у овом заштићеном простору дугорочно планира.

Када су пожари почели: 21. јул није исто што и 5. август

Према писаном одговору „Војводинашума” који је пренео Би-Би-Си на српском, први пожар у Пешчари забележен је 21. јула; затим су бележени и локализовани други пожари. Нов пожар 5. августа се, уз јак ветар, нагло проширио и тада је започела дуга борба са великим пожаром. Дакле, прве интервенције трају готово два месеца, али би тврдња да је један исти непрекидни пожар горео од 21. јула била непрецизна. Од 5. августа до 21. септембра прошло је 47 дана, нешто више од месец и по.

Зашто се ватра поново појављивала и када на површини није било пламена? Пилот Хеликоптерске јединице МУП-а Јовица Михаиловић објаснио је да дубоко корење може да преноси ватру под земљом са једног дрвета на друго. Говорио је и о наслагама иглица и шишарки испод четинара. Реч је о горењу биљног материјала у земљишту; сама појава подземних жаришта није доказ да гори гас из геолошког лежишта. Та чињеница ни на који начин не умањује потребу да се испитају узрок пожара и сваки други јавни интерес у том простору.

Државни документ потврђује: у заштићеном делу постојала је експлоатација гаса

У Националној стратегији одрживог коришћења природних ресурса и добара из 2012. године, на страни 125, изричито се наводи да су истраживања нафте и гаса вршена у делу Делиблатске пешчаре који спада у заштићено подручје. За тај део документ бележи експлоатацију гаса на пољу Тилва. Наводи да је поље тада било при крају експлоатације, да су још две бушотине производиле повремено, а остале биле конзервиране. То су подаци државног документа, не процена редакције о данашњим количинама гаса.

И НИС-ов проспект, страна 47, наводи историјска одобрења за више гасних поља у јужном Банату, укључујући Тилву, Мраморак, Мраморак село и Николинце. Тај списак не доказује да су сва набројана поља унутар граница резервата. Оно што стратегија недвосмислено утврђује јесте ранија експлоатација Тилве у заштићеном делу Пешчаре. Нисмо нашли објављену актуелну процену преосталих резерви која би показала да је ново вађење гаса или нафте на том месту економски исплативо.

Шта је план за складиште гаса Тилва?

Према документу Светске банке о развоју гасне инфраструктуре Србије из 2026, подземно складиште гаса Тилва предвиђено је као део треће, будуће фазе ширег програма. Уз њега се разматра прикључни гасовод дуг око 30 километара и нова гасоводна веза од Мокрина ка југу Београда. Ово је пројектна намера заведена у документацији међународне институције, а не доказ да је складиште већ изграђено или да су његови радови одобрени.

Владино саопштење од 14. априла 2026 помиње планирани складишни капацитет Тилве од 300 милиона кубних метара. То је количина која би могла да се складишти; није доказ да испод Пешчаре има још 300 милиона кубика домаћег гаса за продају. Значајан је и документ Министарства рударства и енергетике из 2025, страна 102: у њему пише да раније није било конкретних пројектних активности „Србијагаса” на реализацији складишта у Тилви и Итебеју и да тек треба анализирати оправданост тих пројеката.

Где би били објекти и шта дозвољава заштита природе?

Одговор на најважније просторно питање још није објављен у документима које смо проверили. План укључивања заинтересованих страна за програм Светске банке, страна 4, изричито каже да прецизне локације појединачних објеката, трасе и општине које би биле обухваћене тек треба утврдити кроз студије изводљивости, просторни план, технички пројекат и процену утицаја. Зато не можемо тврдити да је планирано постројење у границама резервата, иако државна стратегија потврђује да је поље Тилва раније експлоатисано у његовом заштићеном делу.

Члан 35 Закона о заштити природе за поједине режиме заштите поставља озбиљна ограничења: у режиму ИИ степена забрањује експлоатацију минералних сировина и изградњу рударских објеката, а у ИИИ степену забрањује изградњу складишта природног гаса, док експлоатацију минералних сировина ограничава. Правна оцена конкретног складишта зависи од његове технологије, тачне локације објеката, режима заштите на тим парцелама и решења надлежних органа. Ни пожар ни најава пројекта сами по себи не мењају границе резервата нити дају дозволу за градњу.

Питања која јавне институције дугују грађанима

Србин.инфо не тврди да је пројекат складишта узрок пожара, да је пожар подметнут због гаса или да је већ донета одлука о укидању заштите. Документи, међутим, дају основ за прецизна питања: Где су границе планираног складишта и прикључног гасовода? Која би постројења, бушотине и приступни путеви били у резервату, а која ван њега? Постоје ли студија изводљивости, процена утицаја, услови заштите природе и енергетска или грађевинска дозвола? Колики су предвиђени трошкови и ко би управљао складиштем? Да ли се предлаже промена режима или граница заштите?

Исто тако, од МУП-а и управљача резервата потребни су одвојени, јавно проверљиви одговори: када ће пожар бити проглашен угашеним, шта је званично утврђено о његовом узроку и које су површине стварно страдале. Између чињенице да Пешчара има енергетску историју и планирану енергетску будућност, с једне стране, и тврдње да је неко због тога изазвао пожар, с друге, за сада нема доказане везе. Потреба за јавним увидом у планове и дозволе остаје.

Документа на која се текст ослања:

ЈП „Војводинашуме”, дневни извештаји до 20. септембра 2026 — стање пожара и датум локализације.
Би-Би-Си на српском: писани одговор „Војводинашума” о 21. јулу и 5. августу — хронологија.
Изјава пилота Јовице Михаиловића за „Блиц” — ширење ватре кроз корење.
Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса, стр. 125 — Тилва и заштићено подручје.
Проспект НИС-а, стр. 47 — историјска одобрења за гасна поља.
Министарство рударства и енергетике, измене плана, стр. 102 — стање припреме пројекта до 2025.
Светска банка: преглед пројекта и план укључивања заинтересованих страна, стр. 4 — трећа фаза и још неутврђена локација.
Саопштење Владе Србије од 14. априла 2026 — најављени капацитет, уз проверу статуса у другим документима.
Закон о заштити природе, члан 35 — ограничења по режимима заштите.