У медијима се све чешће појављују драматични наслови о ширењу вируса Западног Нила, расту броја оболелих и могућем избијању епидемије. Иако нису сви објављени истог дана, њихово поновно истицање уочи избора отвара важно питање: да ли се јавност само обавештава о здравственој опасности или се постепено припрема терен за увођење ванредног стања?
Шта би се догодило са већ расписаним изборима уколико би било проглашено ванредно стање? Да ли би изборне радње биле прекинуте, као што се догодило 2020. године? Ко доноси такву одлуку и да ли ванредно стање аутоматски подразумева забрану кретања и полицијски час?
У новој анализи објашњавамо шта прописују Устав и изборни закони, каква овлашћења имају Народна скупштина, Влада и председник Републике и на који начин би ванредно стање могло да утиче на изборни процес.
За сада нема доказа да је одлука о увођењу ванредног стања донета или да се формално припрема. Ипак, после искуства из 2020. године, јавност има право да зна да ли постоји могућност да здравствена криза буде искоришћена као политички алиби за одлагање избора.
Погледајте анализу: Да ли Србији прети ново ванредно стање, полицијски час и заустављање избора?
