Прочитај ми чланакИако Доналд Трамп никада није искључио војну инвазију на Гренланд, овај огромни арктички острвски простор могао би да буде заузет и без испаљеног метка. Вашингтон на располагању има низ опција, а амерички председник, охрабрен недавним показивањем моћи у Венецуели, одбацио је европске осуде својих поновљених позива на анексију Гренланда, богатог минералима, позивајући се на националну безбедност.
„Председник и његов тим разматрају низ опција за остварење овог важног спољнополитичког циља – и, наравно, употреба америчке војске увек је опција која стоји на располагању врховном команданту“, изјавио је високи званичник Трампове администрације. Међутим, државни секретар Марко Рубио касније је сугерисао да је претња војном акцијом заправо била усмерена на то да се Данска примора на продају Гренланда, пише Телеграф, преноси Индеx.
Куповина острва
Према Рубију, циљ је куповина Гренланда, а не његово освајање. Ипак, то је теже него што изгледа. Трамп, бивши магнат за некретнине, безуспешно је покушао да купи острво још 2019. године, док је амерички председник Хари Труман 1946. године нудио 100 милиона долара у злату, али је и он био одбијен.
САД имају дугу историју стицања територија новцем – од куповине Луизијане од Француске 1803. године, преко Аљаске од Русије 1867, до Америчких Девичанских Острва купљених од Данске 1917. године. Међутим, куповина Гренланда је знатно компликованија.
Тешко је одредити вредност острва због његовог стратешког положаја и неискоришћених природних ресурса. Осим тога, Гренланд је аутономни део Данске са правом на будућу независност, а гренландски премијер Јенс-Фредерик Нилсен и данска премијерка Мете Фредериксен одлучно су поручили да острво није на продају.
„То је тржиште продавца. Ако Данска не жели да прода, онда Данска не жели да прода“, рекао је за Телеграф др Дафид Таунли, председник „УК Америцан Политицс Гроуп“.
Завади па владај
Трамп би могао да покуша да подстакне Гренланд да прогласи независност, а затим да га приволи да се придружи САД-у, сматра др Таунли. Председник је обећао да ће обогатити 57.000 становника острва, а његов син Доналд Трамп Јуниор и потпредседник Џеј Ди Венс већ су путовали на Гренланд како би лобирали за ту идеју.
САД су, како је прошле године известио Њујорк тајмс, планирале да замене данске субвенције у износу од 600 милиона долара исплатом од 10.000 долара годишње за сваког становника.
Ипак, ови посети нису изазвали проамеричко расположење; напротив, на Гренланду се сада могу купити црвене капе у Трамповом стилу са натписом „Маке Америца Го Аwаy“ (Нека Америка оде). Штавише, на изборима у марту прошле године победила је странка која се залаже за унију са Данском.
Данска је прошле године чак три пута позвала америчке дипломате на разговор због шпијунирања и тајних операција утицаја. Јуно Бертелсен, посланик опозиционе странке Налерак, позвао је Гренланд на разговоре са САД-ом, али без присуства Данске. „Време је да почнемо да се припремамо за независност за коју смо се борили толико година. Време је да делујемо у своје име“, рекао је он.
Војска у замену за трговину
Вашингтон разматра и посебан споразум, такозвани Споразум о слободном удруживању (ЦОФА), који би америчким трупама дао слободан приступ широм Гренланда у замену за бесцаринску трговину и основне услуге. Слични споразуми већ постоје са малим пацифичким државама.
„Готово сам сигуран, а и гласине то потврђују, да САД долазе са понудом Споразума о слободном удруживању, који је много бољи од садашњег закона о самоуправи“, изјавио је Куно Фенкер, лидер странке Налерак. Данска би се томе снажно противила, с обзиром на то да САД већ имају кључну војну базу Питуфик на острву – најсевернију испоставу америчке војске, од пресудног значаја за противракетну одбрану.
Потрага за компромисом
Како се Трамп представља као мајстор преговарања, многи се надају решењу спора кроз договор. Пажљиво осмишљен споразум, можда повезан са америчким приступом ретким земним металима, могао би председнику да омогући да прогласи победу. Ипак, интерни извори наводе да је детаљан план далеко од готовог. Истраживања јавног мњења из марта прошле године показала су да је идеја о анексији непопуларна међу Американцима.
„То је класична динамика Доналда Џ. Трампа. Он каже нешто непланирано, а онда Бела кућа промовише његову поруку, чак и ако то првобитно није било планирано“, рекао је извор близак администрацији. Др Таунли очекује споразум заснован на приступу минералима у замену за појачано америчко војно присуство. „Све то ће Доналда Трампа учинити веома задовољним. Можда би чак могла да постоји и ‘Трампова земља’ негде на Гренланду којом би управљали Американци“, рекао је он.
Притисак на Европу
Трамп је свестан зависности Европе од америчке безбедности и могао би то да искористи као полугу, претећи премештањем трупа са континента на Арктик. Ипак, америчке базе у Европи кључне су за пројекцију моћи на Блиски исток.
„На крају, САД морају да одлуче да ли желе да Европу држе близу или да је одгурну. Преузимање Гренланда био би последњи ексер у ковчегу“, каже један дипломата ЕУ. Дејвид Силби, професор историје на Универзитету Корнел, сматра да би Европљани могли да покушају да натерају Данску на неки договор са САД-ом како би се избегла потпуна капитулација.
Војна инвазија као крајња опција
Да ли је војна инвазија могућа? Теоретски – да, иако данске трупе имају наређење да у случају инвазије прво пуцају, а затим постављају питања. Свако војно преузимање Гренланда гурнуло би НАТО у кризу без преседана. Данска премијерка Фредериксен већ је упозорила да би то значило крај савеза.
Такав потез морао би да се оправда и америчкој јавности, која је више забринута због трошкова живота него због, како их Трампова база назива, страних „вечних ратова“. Једна од идеја о којој се разматра у Европи јесте слање симболичних европских снага на Гренланд – не да би се бориле против Американаца, већ да би их приморале да пређу Рубикон нападом на сопствене НАТО савезнике.
„Чини се да је МАГА заборавила централни извор америчке моћи – не само способност вођења рата, већ много тежи задатак изградње и одржавања савеза. Европа то није“, рекао је један дипломата ЕУ.
