YоуТубе поглавља:

00:00 Несторовић у болници и распад покрета „Ми — снага народа”
05:08 Контакти са Андрејем Вучићем и ћутање институција
10:33 Кузовић: Притисци на Несторовића и покрет „Сабор”
18:56 „Аутентична десница” између велике шансе и опасне замке
37:04 Кузовић: Ко штити Србију остаје без заштите
46:35 Како спречити сукоб студентске листе и десне опозиције
1:00:50 Левица, десница и замка култа политичког вође
1:09:21 Алексинац и мања места: Народ је почео да губи страх
1:14:57 Напади на Илију Срдановића и улога режимских медија
1:28:54 Корупција, колонијална пљачка и „ћутање је злато”
1:48:32 Изборна крађа, могућа оставка Вучића и улога Брнабићеве
2:00:13 Рат у Украјини, светски потреси и последице по Србију

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничког пројекта медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, главни и одговорни уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић и оснивач покрета „Сабор”, проф. др Душко Кузовић, разговарали су о изборној кампањи и дубокој кризи политичког система у Србији. Њихова основна оцена била је да власт рачуна на идеолошке поделе противника режима, страх запослених у јавном сектору, контролу институција и медијску дискредитацију људи који могу да окупе незадовољне грађане.

Златановић и Кузовић нису заступали истоветне формулације о сваком питању, али су се сагласили да је смена система важнија од надметања унутар опозиционог блока. Упозорили су да предстојећи избори неће бити обична страначка утакмица, већ сукоб власти која брани стечене позиције и грађана који траже промену поретка.

Несторовић у болници и питање будућности покрета

Златановић је на почетку саопштио да је проф. др Бранимир Несторовић задржан на болничком лечењу. Према информацијама које је, како је навео, проверавао из више извора, Несторовић је сам отишао на преглед, после чега је утврђено да му је здравље нарушено. Златановић је нагласио да није лекар и да не жели да износи дијагнозу, али је рекао да је Несторовић у једном тренутку био на кисеонику, док су други показатељи били стабилни. Пожелео му је брз опоравак.

Здравствени проблем оснивача покрета „Ми — снага народа” отворио је и питање будућности те организације, која је у међувремену претрпела више подела. Златановић је подсетио да је покрет у парламент ушао са знатно већим бројем посланика, а да је, према његовом опису, на крају уз Несторовића остао само један посланички мандат. Он је навео три тумачења распада: лични начин руковођења, могућност да је покрет од почетка био политички пројекат и шири проблем српске политичке културе — лако окупљање, али тешко саборно и дуготрајно деловање.

Кузовић је рекао да га је вест о Несторовићевом здрављу погодила и да му, без обзира на политичке разлике, жели брзо оздрављење. Он је додао да би Несторовић, када се опорави, требало да добије прилику да изнесе сопствену верзију околности и притисака којима је био изложен. Кузовић је оценио да политичка неслагања не смеју да пониште основну људску солидарност.

Контакти са Андрејем Вучићем и питање институционалне одговорности

Златановић је посебно издвојио јавно признање представника супротстављених крила некадашњег покрета да су ступали у контакт са Андрејем Вучићем. Према њиховом образложењу које је пренео, разговори су вођени како би се спречили притисци на чланове покрета и добио макар ограничен медијски простор. Златановић је поставио питање на основу које државне функције председников брат може да преговара са народним посланицима о политичком третману једне организације.

Он је оценио да је неприхватљиво да политичке странке појединачно траже неформални договор којим би закон важио за њих, док би други остали изложени притиску. По његовом ставу, тужилаштво би морало да испита да ли је службени положај у Ковници новца коришћен за разговоре који немају везе са законским овлашћењима тог радног места. Златановић је додао да би у будућој правној држави морала да се испита и одговорност тужилаца који су имали овлашћење да реагују, али то нису учинили.

Златановић се осврнуо и на изјаве тужилачких представника којима се прети поступцима против људи који су говорили о наводној употреби звучног топа. То је протумачио као пример селективног деловања: институције су, по његовој оцени, спремне да прете критичарима власти, али не и да провере наводе о неформалним центрима моћи.

Кузовић: И „Сабор” је био изложен притисцима

Кузовић је рекао да Несторовић није једини који је, према његовим сазнањима, био изложен притисцима људи повезаних са безбедносним структурама. Навео је да су притиске осетили и он лично и покрет „Сабор”, нарочито у вези са могућом сарадњом са Александром Вулином и политичким блоком око њега. Његова оцена је да систем настоји да преко једног лидера контролише читаву организацију.

Као одговор на тај ризик, Кузовић је описао унутрашњу структуру „Сабора”: председник, како је рекао, не може сам да наметне одлуку ако је не прихвате политички савет, извршни одбор и председништво. Он сматра да таква расподела одлучивања отежава уцену целог покрета преко једног човека. Према Кузовићу, класичне пирамидалне странке су рањиве јер је довољно придобити, уценити или уклонити њиховог вођу.

Кузовић је упозорио да режим, по његовом мишљењу, политичарима нуди новац, послове, медијски простор и заштиту, али заузврат очекује потпуну послушност у пресудном тренутку. Он је то представио као лекцију о цени личне сујете и политичке зависности: привилегије трају само док њихов корисник извршава налоге центра моћи.

Економска независност као услов политичке слободе

Једна од главних Кузовићевих теза била је да политичка слобода није могућа без економске самосталности. Он тврди да се инспекције и други органи често користе за притисак на привреднике и појединце како би они изгубили независан извор прихода. Када грађанин зависи од буџета, државног радног места или посла који му власт додељује, лакше га је приморати на политичку лојалност.

Зато је затражио слободније услове за трговину, производњу и домаће предузетништво, уместо система у којем опстају пре свега фирме повезане са влашћу. Новац и погодности добијени од режима, по њему, на крају су скупљи од сваког другог извора прихода јер се плаћају губитком самосталности. Кузовић је закључио да народ више не сме да сноси цену промашених политичких пројеката и личних амбиција својих лидера.

Област притиска о којој су говорили	Наведени механизам	Последица коју виде аутори
Политичке организације	Преговори са неформалним центрима моћи, медијске и безбедносне уцене	Контрола странке преко њеног лидера
Запослени и привредници	Инспекције, рад на одређено, буџетски послови и капиларни гласови	Губитак економске и политичке самосталности
Правосуђе и управа	Селективно поступање, извршитељски трошкови и недоступне жалбе	Неповерење грађана у институције
Јавност и медији	Дискредитација, фотомонтаже и понављање непроверених оптужби	Стварање страха, мржње и подела

„Аутентична десница” добила шансу, али и опасну замку

Златановић је оценио да су коалиција „Аутентична десница”, коју у емисији описује као савез Новог ДСС-а, монархиста и групе интелектуалаца, и њена изборна листа постале неочекивани добитници подела у покрету „Ми — снага народа” и уклањања професора Мила Ломпара са студентске листе. Према његовом утиску са терена, део патриотски оријентисаних грађана који жели смену власти сада у тој коалицији види могућу алтернативу.

Он је нагласио да нема поуздано истраживање које би потврдило проценат подршке, али је навео незваничне наговештаје да је коалиција са мање од два одсто дошла близу изборног прага. Уколико се покаже као истински независна од домаћих и страних служби, Златановић сматра да може да привуче део разочараних патриотских гласача и оствари знатно бољи резултат.

Истовремено је упозорио на „кардиналну грешку”: кампању засновану на нападу на студентску листу. „Аутентична десница”, по њему, треба јасно да говори о противљењу уласку у ЕУ, одбијању санкција Русији, одбрани Косова и Метохије као саставног дела Србије, које је тренутно под окупацијом албанских сепаратиста, и смени Александра Вучића. Међутим, те ставове не би смела да гради тако што ће гласачима студентске листе поручивати да су преварени или политички неписмени.

Златановић је то објаснио примером трговца који купцу не вређа производ који већ користи, већ му показује зашто је нова понуда боља. Његов савет је да десна опозициона листа призна оно што студенти раде добро, а затим покаже где је њен програм прецизнији и снажнији. Ако буде нападала опозиционе гласаче, може прећи цензус, али ће, по његовој процени, тешко развити пуни потенцијал.

Студентска листа: грађански нагласак, али борба против мафије остаје основа

Златановић је оценио да је студентска листа временом изгубила део првобитне идеолошке ширине. Као примере људи који су се раније помињали, а могли су да окупе различите делове друштва, навео је Мила Ломпара, Јову Бакића, Немању Видића и ректора Владана Ђокића. По њему, садашња листа више нагиње грађанској и либералној струји, иако није потпуно под контролом ниједног центра.

С друге стране, он је нагласио да на листи нема доминације кадрова радикалне левице, Зелено-левог фронта или Покрета слободних грађана, док је број људи повезаних са Демократском странком ограничен. Најважније је, према његовој оцени, то што листа и огромна већина студената и активиста и даље носе аутентичну идеју борбе против корупције и мафије. Зато критика листе мора да буде добронамерна и усмерена на исправљање слабости, а не на њено рушење.

Златановић је навео и да је предаја студентске листе била обележена видљивим националним симболима, песмом „Видовдан”, колом и присуством студената и професора са Косова и Метохије, саставног дела Србије под окупацијом албанских сепаратиста. Он је то протумачио као свест организатора да би потпуно померање ка једном идеолошком полу могло да удаљи део бирача. Суштина је, по њему, да ниједан глас против власти не оде у апстиненцију или буде враћен СНС-у.

Зашто опозиција не сме да понови грешку радикала

Златановић је подсетио да су радикали 2012. године велики део кампање усмерили против напредњака, љути због цепања странке, и да су због напада на конкурентску опозицију завршили испод цензуса. Исти образац, како је рекао, постојао је и деведесетих: странка која више напада друге противнике власти него сам режим смањује сопствену способност да постане део победничког блока.

Позвао се и на оцену Ивана Маровића о искуству 2000. године, према којој је за победу и одбрану изборног резултата било неопходно привући додатне бираче и уверити људе да опозициони лидери могу да превазиђу сујету. Већа излазност, у тој анализи, не доноси само више гласова већ отежава крађу и јача спремност грађана да бране свој избор.

Златановић очекује да ће власт покушати да продуби јаз између студентске листе и „Аутентичне деснице”. Са једне стране ће, према његовом предвиђању, грађански актери наглашавати опасност од деснице, а са друге ће појединци у патриотском блоку проглашавати студенте искључиво прозападним пројектом. Заједнички резултат оба напада био би слабљење референдумске атмосфере против власти.

Политички блок	Снага коју виде у емисији	Главна опасност
Студентска листа	Широка подршка протестног покрета и јасна борба против корупције	Идеолошко сужавање и утицај прозападне грађанске струје
„Аутентична десница”	Могућност да окупи патриотске и суверенистичке противнике режима	Кампања против студената уместо против власти
СНС и савезници	Институционални, медијски и материјални ресурси	Губитак стварне подршке и ослањање на притиске и изборни инжењеринг
Неопредељени и разочарани	Потенцијал да одлуче изборе и повећају излазност	Апстиненција, страх и расипање гласова

Вучићев прозападни ослонац и однос према Русији

Златановић је оценио да је листа Александра Вучића, упркос проруској реторици намењеној делу бирача, суштински прозападно усмерена. Као сигнал навео је одсуство Александра Вулина и Ивице Дачића са изборне листе, што тумачи као покушај власти да се западним центрима представи као поуздан партнер.

Он је пренео наводе да власт планира да, уз мандате мањинских листа, себи припише око 140 посланика, а опозицији остави око 110, уз очекивање да такав резултат прихвати Европска унија. Као део исте политике видео је Вучићево учешће на скупу посвећеном сарадњи са Украјином и раст трговинске размене са Кијевом. Златановић је изнео тврдњу да је раст повезан са извозом српског оружја које завршава у Украјини, што је оценио као срамотно и опасно по односе са Русијом.

Кузовић је у наставку нагласио да грађани не смеју да очекују да ће им слободу донети Русија, Кина, Немачка, Британија или било која друга држава. Стране силе штите своје интересе и своје људе, док они који заступају интерес Србије често немају коме да се обрате. Његова порука била је да се друштво мора ослонити на сопствену организацију, вредности и међусобну солидарност.

Заједнички фронт левице и деснице против система

Кузовић је оценио да је Србија већински конзервативно и десно оријентисана, али је нагласио да здраво друштво мора да има и левицу и десницу. У Србији, по њему, класична десница која штити домаћи крупни капитал нема стварни ослонац, јер крупни капитал углавном припада бившим комунистичким структурама или странцима.

Као заједничке интересе различитих идеолошких група набројао је доступно образовање, студентске домове и кампусе, стварно бесплатно здравство, подршку домаћој производњи, заштиту тржишта, једнаке шансе и помоћ талентованој деци. Разлике у погледу вере, традиције и друштвених вредности постоје, али их Кузовић не сматра довољним разлогом да се противници режима међусобно сукобљавају док држава и ресурси пропадају.

Уместо култа вође, предложио је хоризонтално организовање малих кругова од три до пет људи који се познају, верују једни другима и окупљају се око јасних вредности. Према његовим речима, грађанима који умеју да воде породицу, домаћинство, њиву, радионицу или предузеће није потребан политички „спасилац”. Потребно је да преузму одговорност и контролишу људе којима поверавају јавна овлашћења.

Алексинац и мања места: знак да је страх почео да попушта

Златановић је као важан симбол навео снимке из Алексинца, где су грађани, према његовом опису, приморали активисте СНС-а да склоне штанд, док је студентски штанд имао знатно већу подршку. Он је оценио да се у мањим срединама политичка расположења мењају спорије него у великим градовима, али да, када до преокрета дође, он може бити одлучнији и дубљи.

Посебно је похвалио студенте који бициклима обилазе Србију, јер у краткој кампањи тако могу да стигну до већег броја места. Према њему, сусрети у Алексинцу, Зрењанину и Горњем Милановцу показују да су људи почели да стичу храброст да се супротставе локалним моћницима. Управо су ти локални центри притиска, додао је, често непосреднија опасност за свакодневни живот грађана него врх власти у Београду.

Златановић је критиковао прекомерну концентрацију становништва и развоја у Београду и Новом Саду. Као добар модел навео је словеначко ограничење раста великих градова и равномернији територијални развој. Србија, по његовом мишљењу, не сме да се сведе на један или два урбана центра и испражњену унутрашњост.

Одбрана Илије Срдановића и оптужбе режимских медија

Златановић је снажно бранио Илију Срдановића, носиоца студентске листе, истичући његову професију лекара, родитељску одговорност и чињеницу да је као војник учествовао у одбрани Косова и Метохије, саставног дела Србије под окупацијом албанских сепаратиста. Посебно је истакао храброст потребну да се прихвати прво место на листи, јер је, како је рекао, било извесно да ће режим покушати да кандидату уништи углед и приватни живот.

Оспорио је кампању у којој се Срдановић представља као лични лекар Мила Ђукановића. Чак и када би та тврдња била тачна, рекао је Златановић, лекар је по професионалној етици дужан да лечи пацијента без обзира на његове политичке ставове. Наводе о фотографији са либералног скупа и садржају комуникације преко апликације „Скај” означио је као манипулације и указао на временске нелогичности у пласираним причама.

Златановић је такође рекао да је Срдановић био изложен оптужби за сексуално узнемиравање коју сматра политички мотивисаном и повезаном са активисткињом СНС-а. Све те тврдње у тексту се преносе искључиво као Златановићева оцена из емисије. Он је упоредио медијски третман Срдановића са много блажим односом према сусретима Александра Вучића са Хашимом Тачијем и другим контроверзним лицима.

Златановић о новинарима пропаганде и случају Верана Матића

Златановић је изнео изузетно оштар став да новинари и уредници који су свесно ширили лажне оптужбе, мржњу и услове за грађанске сукобе морају да сносе професионалне и законске последице. Он је затражио дуготрајну, па и доживотну забрану рада у медијима за оне за које се у законитом поступку утврди да су учествовали у таквој пропаганди. Његова оцена је да промена власти без „медијске хигијене” може само да произведе нови и још опаснији ауторитаризам.

Осврнуо се и на рад Комисије за истраживање убистава новинара и улогу Верана Матића. Поставио је питање зашто, по његовој оцени, није расветљено ниједно кључно убиство новинара и затражио проверу имовине и начина приватизације бренда Б92. Нагласио је да је, упркос идеолошком неслагању са некадашњом уређивачком политиком Б92, тај медиј сматрао препознатљивим и професионално релевантним брендом који је касније уништен.

Упоредио је биографије режимских пропагандиста и функционера са Срдановићевим учешћем у рату 1999. године. Подсетио је и да се сам добровољно пријавио и краће време радио у Министарству одбране током НАТО агресије. Његово питање било је са каквим моралним правом људи који нису били на ратишту дисквалификују човека који је тада бранио земљу.

Уређивачка политика „Србин.инфо” и право на добронамерну критику

Златановић је подсетио да је „Србин.инфо” од оснивања 2012. године имао јасну антирежимску уређивачку политику. Признао је да је редакција могла да погреши у појединачној процени због недостатка информација, али је нагласио да није мењала основни циљ нити продавала уређивачки став. Као примере навео је извештавање током пандемије, рану борбу против пројекта „Рио Тинто”, праћење протеста после трагедије у „Рибникару” и подршку студентима.

Објаснио је да критика студентске листе или појединих опозиционих странака не представља подршку Вучићу, већ покушај да се на време открију слабости, исправе грешке и препознају могући „тројански коњи”. Коначни циљ те критике, како је рекао, јесте заједничка смена режима и спречавање да се исти систем обнови под другом заставом.

Кузовић: Корупција је маска колонијалне пљачке

Кузовић је оценио да ће се тек после смене власти видети пуна размера штете настале током владавине СНС-а. По његовом мишљењу, држава је новац који је требало да уложи у школе, болнице, пољопривреду, прерађивачку индустрију и високе технологије усмерила ка људима који су одржавали систем контроле и пљачке.

Његова централна теза је да корупција није само лично богаћење домаћих функционера, већ механизам колонијалне експлоатације. Страни центри, како тврди, више не морају да шаљу војску ако могу да купе локалне посреднике који ће задужити земљу, предати ресурсе и задржати мањи део добити. Када систем падне, повериоци ће, према његовом сценарију, тражити наплату дугова кроз шуме, воде, земљу и друга јавна добра, док ће одговорност пребацити на домаће извршиоце.

Кузовић је зато критиковао максиму „ћутање је злато”. Ћутање пред уништавањем породице, просвете, привреде и државне имовине, по њему, није мудрост већ пристанак. Позвао је грађане да престану да политику посматрају као ријалити и да схвате да се одлуке о власти непосредно тичу њихове имовине, породице и опстанка.

Пензионер без помоћи, скупа легализација и извршитељи

Као илустрацију распада управе, Златановић је представио документацију пензионера чији је идентитет заштитио иницијалима. Човек са пензијом од око 30.000 динара, према његовим речима, није добио обећану једнократну помоћ, а у покушају да се жали није успео ни да уђе код надлежних нити да добије одговор електронском поштом. За Златановића је то „кафкијански” модел у којем грађанин формално има право, али нема пут да га оствари.

Навео је и пример човека који је, верујући најави јефтине и брзе легализације, започео поступак, да би му трошак нарастао на више хиљада или десетина хиљада евра и угрозио једину некретнину. Кузовић је на то одговорио да систем најпре понуди мамац, а затим грађанина доведе у зависност. Људима се, по њему, оставља избор да раде у јавном сектору или са државом и прихвате политичке услове, или да напусте земљу.

Кузовић је описао и сопствени случај судске таксе од 3.000 динара која је послата на адресу на којој не живи, после чега су трошкови извршитеља додали готово још 5.000 динара. Такав однос дуга и трошка наплате он види као легализовану пљачку. Критиковао је и скупштинску опозицију која је, по његовој оцени, производила ефектне говоре за друштвене мреже, али није спречила усвајање закона који грађанима наносе штету.

Страх од изборне крађе, насиља и Вучићеве оставке

Златановић је рекао да страхује од догађаја око 25. октобра и да не верује да ће власт мирно прихватити пораз. Као разлоге навео је могуће злоупотребе бирачког списка, довођење страних држављана и гласача изван Србије, уцене, пребијања и спремност људи унутар власти на међусобне обрачуне. Његов песимистички закључак био је да политичка криза можда неће бити разрешена без оружаних инцидената.

Као посебно важан сценарио издвојио је најаву да би Александар Вучић могао да поднесе оставку 27. октобра и настави кампању или политичко деловање као формално приватно лице. Златановић је упозорио да би у том случају председница Народне скупштине Ана Брнабић преузела функцију вршиоца дужности председника Републике и добила кључну улогу у поверавању мандата за састав владе.

Он сумња да би Брнабић, у случају победе студентске листе и других опозиционих актера, мирно поверила мандат влади која би могла да истражује њену одговорност. Зато је позвао правнике да унапред објасне све уставне и законске могућности — од одлагања процедура до покушаја ванредног решења. По њему, јавност не сме да открије ту „мину” тек после пребројавања гласова.

Кузовић: Подршка студентима није трговина за место на листи

Кузовић је поручио да не треба очекивати спас од судова, тужилаштва, полиције, БИА, инспекција или страних држава, већ од сопствене организованости и људи у непосредном окружењу. Позвао је грађане да не прихватају провокације и да разумеју да власт, према информацијама које он има, већ поседује тактику за формално проглашење изборне победе без стварне већинске подршке.

Он је подсетио на сопствено ангажовање против ископавања литијума, на Макишу, око Рени бунара, београдског метроа, Експа, Старог сајмишта, Косанчићевог венца и Генералштаба. Иако се ни он ни други дугогодишњи активисти покрета „Сабор” не налазе на студентској листи, Кузовић је рекао да јој и даље пружа подршку и да заузврат не тражи положај.

Студентска листа је, по њему, преузела огромну одговорност. Ако после победе не спроведе лустрацију, не испита незаконито стечену имовину, не реформише државни апарат, не уклони механизме финансијског и институционалног притиска и не суочи се са неправдом, могла би да доживи још оштрију реакцију народа него садашња власт. Подршка студентима зато није бланко поверење, већ обавеза да се промени систем из корена.

Рат у Украјини, светски потреси и притисак на Србију

У завршници је Златановић говорио о међународним процесима. Издвојио је велики омладински скуп у Јекатеринбургу, на који су, према његовим наводима, дошле хиљаде младих из великог броја држава, као знак да Русија и даље има снажан утицај ван западног света. Осврнуо се и на украјинске нападе дроновима према Москви и руско напредовање на више праваца фронта, уз оцену да рат улази у нову, можда завршну фазу.

Златановић очекује да ће глобални сукоби директно погодити Србију: кредити ће поскупети, инвестиције ће опасти, царински ратови ће се појачати, а западни притисак да Србија постане рударска и ресурсна колонија биће већи. Упозорио је и на одлив становништва, јер је европским државама, како је рекао, квалификован радник из Србије често прихватљивији од мигранта из удаљенијих региона.

Осврнуо се и на реакције Албанаца поводом пресуда бившим вођама такозване ОВК, оценивши да су они организованији у заштити сопствених интереса. Насупрот томе, грађане Србије је позвао да не верују да је довољно само гласати или повремено прошетати. Према његовој поруци, предстоје тешка времена у којима ће свако морати да учествује у јавном животу и дугорочно процени сопствени интерес.

Завршна порука: „Или они или ми”

Заједничка линија целе емисије била је захтев да се избори претворе у референдум о опстанку садашњег система. Златановић је позвао студентску листу и „Аутентичну десницу” да не троше снагу на међусобно дисквалификовање, већ да различитим програмима обухвате што више противника власти. Кузовић је инсистирао да грађани престану да чекају вођу или страну силу и да преузму личну одговорност за слободу.

Обојица су упозорила да власт има снажне институционалне, медијске и финансијске механизме, као и мотив да по сваку цену избегне губитак положаја и могућу кривичну одговорност. Зато су оценили да ће од излазности, контроле избора, солидарности и способности да се идеолошке разлике привремено подреде промени система зависити да ли ће Србија ући у мирну политичку промену или у још дубљу кризу.

Емисију су завршили поруком грађанима да краткорочну корист — радно место, једнократну помоћ, сендвич или новац за глас — упореде са ценом коју ће плаћати наредне четири године. Њихов позив није био да се одустане од личног интереса, већ да се он сагледа дугорочно: у каквој ће држави живети грађани, њихова деца и породице када изборни дан прође.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић