Последњих недеља поједини медији настоје да представе др Татјану Марину Аџић, некадашњу директорку ковид болнице у Батајници, као жртву политичког прогона и нову хероину јавног отпора у Србији, а у реалности ствари стоје доста другачије..

Наратив је једноставан и пажљиво пласиран: реч је о лекару који је наводно под притиском зато што подржава студенте, те о жени која је била на „правој страни историје“. Истина је доста другачија, суровија.

Међутим, историјске чињенице из периода пандемије показују другачију слику. Татјана Аџић била је једна од најистакнутијих фигура ковид режима, у установи која је постала центар медијског застрашивања, дисциплиновања јавности и стварања атмосфере панике уз директну подршку власти Александра Вучића.

Постаје јасно да данашњи покушаји представљања као опозиционе личности долазе у тренутку када постоји растући притисак јавности да се утврди одговорност за поступке током пандемије.

ПАМТИМО: ИЗЈАВЕ И ПОСТУПЦИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ ПАНДЕМИЈУ

У јавности и даље циркулишу снимци у којима се Аџић обраћа пацијентима са позиције осуде, а не бриге, као и интервјуи у којима је изјављивала да је „фасцинирана страхом у очима пацијената“

Такав однос према људима у једном од најтежих тренутака модерне српске медицине немогуће је заборавити, а још мање романтизовати.

У исто време у болницама се није примењивало рано лечење, што је био став бројних лекара који су тражили другачији приступ, већ се инсистирало на строгим централизованим протоколима Светске здравствене организације, уз агресивну промоцију експерименталних вакцина као једине опције

Све то било је у складу са политикама режима, а не са критичком медицинском праксом.

ЗАШТО СЕ САДА ПОЈАВЉУЈЕ У ПРОТЕСТНОМ НАРАТИВУ

Данас, када студенти позивају на правду, закон, уставност и утврђивање одговорности, на сцену ступају личности које су биле део апарата власти у једном од најмрачнијих периода по демократска и медицинска права грађана.

То делом делује као покушај да се политички положај обнови кроз нови идентитет, а делом као стратегија да се избегне јавна и институционална одговорност.

Подршка студентима може бити искрена код многих актера, али јавност има право да постави питање:

Да ли је у овом случају реч о промени уверења?

Или о промени стратегије?

АПЕЛ СТУДЕНТИМА: ЧУВАЈТЕ СВОЈ ПОКРЕТ ОД ПОЛИТИЧКЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ

Студентски покрет у Србији не сме постати простор за рехабилитацију људи који су били део система који је у време ковида укидао грађанска права, ограничавао слободу, притискао грађане да прихвате сумњиве медицинске протоколе и стварао атмосферу страха.

Подршка је добродошла, али не по цену колективног заборава.

ЗАХТЕВИ ЗА БУДУЋНОСТ

Пре него што се било коме ко је управљао ковид институцијама додели статус јавног хероја или мученика, неопходно је:

• отварање комплетних истражних поступака о раду ковид болница

• јавна ревизија свих протокола који су примењивани

• лустрација по службеној дужности

• утврђивање индивидуалне одговорности свих актера који су учествовали у доношењу и спровођењу политичких али и медицинских мера

Без истине нема правде.

Без правде нема поверења.

А без поверења нема будућности.

Извор: Србин инфо

Ознаке: kovid fašizam, ковид пандемија, прогон, студенти, студентска листа, татјана аџић